Jeftinije ili ništa

Katarina Preradović Prodaja Telekoma u ovom trenutku više je nego neizvesna, a upućeni sagovornici NIN-a kažu da bi, kada bi se kladili, rekli da su šanse 50:50. I pomeraju se iz dana u dan ka neuspehu. Splet loših političkih okolnosti, predizborna godina i prazna državna kasa, stvorili su jak utisak kod kupaca da je Vlada Srbije priterana uza zid, da nemu kud, te da će državnu “zlatnu koku” prodati po svaku cenu. Upravo zato je, prema saznanjima NIN-a, Vlada Srbije poslednjih nedelja pod velikim pritiskom potencijalnih kupaca da obori početnu cenu za Telekom od 1,4 milijarde evra. Zajednički pritisci stižu od dve najozbiljnije zainteresovane kompanije - Dojče telekoma i Telekoma Austrija, koje, kako saznajemo, očekuju da u poslednjih mesec dana Vlada spusti cenu bar za 100 miliona evra. To bi značilo da smo od nemačke ponude date jesenas od 1,2 milijarde evra stigli do nove - 1,3 milijarde, koliko se čini da su kupci voljni da plate. Kao odgovor na pritiske “germanskog fronta” iz Vlade je proteklih dana stigao niz poruka sa čvrstim stavom - nećemo popustiti. Tako je premijer Mirko Cvetković istakao da ne damo Telekom po svaku cenu, ministarka finansija Diana Dragutinović da je budžet stabilan bez obzira na prihode od prodaje Telekoma, a Branko Radujko, direktor Telekoma, da je prodaja neizvesna. Upućeni ovakve tvrdnje tumače dvojako - i kao pripremu terena za eventualni neuspeh tendera, ali i kao nastavak pregovora sa kupcima, ovoga puta kroz medije i pred očima javnosti, zbunjene zbog činjenice da najuspešnija srpska kompanija ne može da nađe kupca. I savetnik premijera Milojko Arsić kaže za NIN da je moguće da investitori vrše strateški pritisak sa ciljem da nateraju Vladu da spusti cenu. “To bi mogla biti i neka vrsta igre nerava uoči prodaje, a poruke iz Vlade ukazuju na čvrst stav države”, tvrdi Arsić. Od sedam prvobitno zainteresovanih kompanija, trenutno su u igri samo tri: Dojče telekom, Telekom Austrija i Turksel. I svaka ima svoje probleme i komplikacije kod ove kupovine. Dojče telekom, koji je po prirodi stvari najviše zainteresovan, jer je već prisutan u Telekomu preko grčkog Otea sa 20 odsto, nije spreman dovoljno da plati. Ali vešto koristi vlasništvo nad Oteom da kupovinu učini manje atraktivnom za druge kupce, čije interesovanje zavisi od toga da li Grci prodaju svojih 20 odsto akcija. A taj odgovor, koji se čekao od prošlog avgusta, ni danas nije sasvim jasan. Vlada je već više puta dobila samo usmena obećanja, ali ne i pismenu saglasnost o prodaji grčkih akcija. Drugi mogući kupac, koji je jako “zagrizao”, jeste Telekom Austrija. NJihov problem je Vip mobajl, mobilni operater sa trećom licencom na srpskom tržištu, u koji su tokom tri godine uložili više od 600 miliona evra. Kupovina Telekoma Srbija verovatno bi značila obavezu da prodaju Vip, a pitanje je da li bi lako našli kupca. Upravo zato su se Austrijanci još krajem januara obratili Komisiji za zaštitu konkurencije sa zahtevom za odobrenje koncentracije kapitala i to po hitnom postupku u roku od 30 dana. Od odgovora Antimonopolske komisije, kako saznajemo, zavisi hoće li Austrijanci dati ponudu. Tri su moguća odgovora - da im se koncentracija ne odobrava, da se odobrava i da se odobrava pod određenim uslovima. Austrijanci se nadaju odobrenju i u tom slučaju bi išli na spajanje Vipa i MTS u okviru Telekoma Srbija. Druga mogućnost je da im se koncentracija odobri, ali pod određenim uslovima, koji bi verovatno podrazumevali obavezu da prodaju VIP u nekom roku. Upućeni očekuju da je ovakav odgovor najizvesniji. „Nama nije svejedno da li bi rok za prodaju Vipa bio dva meseca, dakle odmah, tri godine ili pet godina. U skladu sa tim imamo scenarije A, B ili C, sa njima se rade proračuni i tek tada ćemo znati da li će ponude biti. Ako odluka Antimonopolske komisije ne bude doneta pre okončanja tendera i cena ostane 1,4 milijarde evra, Telekom Austrija neće dati ponudu“, kaže za NIN izvor blizak ovoj kompaniji. A po svoj prilici, tako će i biti. Naime, prema saznanjima NIN-a, Antimonopolska komisija blizu je odluke da odbije odlučivanje po hitnom postupku (do 10. marta) jer se radi o vrlo obimnoj dokumentaciji i komplikovanom slučaju, pa će najverovatnije obavestiti Telekom Austrija da će odgovor dobiti u službenom roku od četiri meseca. Ako odluka komisije ne bude jasna pre 21. marta, kada ističe rok za dostavljanje obavezujućih ponuda, moglo bi se desiti da Austrijanci ipak daju ponudu, ali uslovnu, odnosno vezanu za pozitivnu odluku Antimonopolske komisije. A uslovne ponude, prema tenderskim pravilima, moraju biti odbačene. I ostaje treći i dalje zainteresovani kandidat - Turksel, iza kojeg stoji ruski biznismen Mihail Fridman. Kako saznajemo, turska kompanija još nije ni ušla u dejta rum Telekoma i počela da češlja dokumentaciju, iako je do njenog zatvaranja ostalo svega nekoliko dana (zatvara se 7. marta). Takođe, nije angažovala ni konsultante niti pravni tim, što ne upućuje na ozbiljnost ovog kupca. On nije ni željen kod Vlade Srbije, jer dati Rusima dva najveća javna preduzeća (NIS i Telekom), ne bi naišlo na odobravanje Evrope. A ni Milorada Dodika i Republike Srpske, čiji bi se Telekom Srpska našao u rukama Turksela. Naš izvor podseća da je svojevremeno, baš kada se Turksel pojavio kao najizvesniji kupac za Telekom Srpska, Vlada u Beogradu dala nalog Telekomu da kupi bratskog operatera “šta košta da košta”. Zato nije mnogo verovatno da bi Turksel mogao izaći kao pobednik, iako upućeni tvrde da bi ruski biznismen, ako vidi da će drugih ponuda biti, mogao izaći sa svojom, “jer kod Rusa ne važe standardni načini preuzimanja već politički momenat”. Preostale kompanije mahom su odustale. Frans telekom, koji je uz Nemce i Austrijance jedini imao timove u Telekomovom dejta rumu, objavio je da odustaje. Slično njoj i Veder investment i Amerikan movil, koji nisu imali timove u dejta rumu, ali su mu pristupali elektronskim putem. Francuzi su, kako saznajemo odustali zbog socijalnog programa, koji je Vlada sklopila sa sindikatima Telekoma uoči same prodaje, a koji je neočekivano izdašan prema radnicima. Tako su plate zaposlenih povećane za 10 odsto od januara, obećano je još 15 odsto nakon prodaje, kao i isplate dodatnih bonusa. Miroslav Joksimović, predsednik Sindikata Telekoma Srbija, priznaje da je socijalni program koji je dogovoren sa Vladom izuzetno povoljan za zaposlene, jer garantuje da u narednih pet godina neće biti otpuštanja, a smanjenje broja zaposlenih moguće je samo u okviru dobrovoljnih odlazaka uz otpremnine, koje će iznositi ne manje od 950 evra po godini staža. „Privatizacioni savetnik - Siti grupa je uradila procenu po kojoj u Telekomu nema viška zaposlenih. Zato smo imali izuzetno jake argumente za Vladu, koja je morala da ih prihvati“, objašnjava Joksimović za NIN. I dok su sindikalci zadovoljni, Vlada ćuti. Vuk Đoković, šef Radne grupe za prodaju Telekoma, koji je vodio pregovore sa sindikatima, nije želeo za NIN da odgovori zašto se usred prodaje izašlo u susret ovakvim sindikalnim zahtevima, koje je ispred Vlade potpisala ministarka Diana Dragutinović. Iako se trenutno čini da neuspeh ima više šansi, pozadinske aktivnosti Nemaca i Austrijanaca ipak ukazuju da nisu sasvim odustali. Zanimljivo je da ove dve kompanije uoči završetka tendera nastupaju dosta sinhronizovano prema Vladi, kako bi iznudile ne samo spuštanje cene već i izmene pomenutog socijalnog programa. Takođe, žele pregovore i o otkupu besplatnih akcija i preostalog paketa državnih. Kako tvrdi naš izvor, u Nacrtu ugovora, koji je dat kupcima, dosta su nejasne obaveze oko otkupa preostalog državnog paketa od 27, 5 odsto akcija, dok se, uprkos suprotnim izjavama iz Vlade, obaveza okupa besplatnih akcija od građana nigde ne pominje. Otkud saradnja Dojče telekoma i Telekoma Austrija? NJihova ideja je da zajedničkim dogovorom da ne daju ponudu, primoraju vladu da promeni cenu. Jedina nepoznanica za njih i moguće iznenađenje jeste upravo Turksel, koji bi neočekivano mogao krenuti u kupovinu, a to je scenario koji ne žele. A razradili su i mnoge druge. Tako, recimo, Telekomu Austrija ne smeta ni varijanta da Dojče telekom bude kupac. Zašto? Zato što bi onda DT, postavši vlasnik i Telekoma Srpske i crnogorskog Mtela imao problem sa monopolom u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, gde već ima operatere. U tom slučaju, Nemci bi verovatno morali da prodaju bosanski HT Mostar, kao i Telekom Crne Gore, a upravo Austrijanci su zainteresovani da ih kupe i time se prošire na ova dva tržišta, jedina u regionu gde nisu prisutni. Da li je procena Nemaca i Austrijanaca da je Vlada ranjiva i spremna na ustupke, tačna, pokazaće nedelje pred nama. Odluka Vlade ipak neće samo zavisiti od pritiska kupaca. Brojni drugi faktori su u igri. U rovitoj političkoj situaciji, koja nagoveštava izbore već na jesen, novac od prodaje stigao bi istovremeno sa izborima, dakle prekasno. To znači da bi ga trošila nova vlada, a još ne znamo koja. I to bi moglo uticati na odluku o poništenju tendera, jer politički razlozi govore da je u tom slučaju bolje odložiti prodaju na godinu-dve ili čak i duže. I u samoj Vladi ima ideja da se vrate na predlog redosleda prodaje javnih preduzeća iz 2003. po kome je Telekom bio na samom začelju, čak iza EPS-a, odnosno neposredno pre ulaska u EU. Ne treba zaboraviti da se prodaji Telekoma snažno usprotivio i deo društva, oličen u delu intelektualne javnosti (preko 300 uglednih ličnosti), koja je uputila apel Borisu Tadiću da odustane od prodaje. Sličan zahtev stigao je i od Saveta za borbu protiv korupcije, Sindikata Telekoma, a i u vladajućoj Demokratskoj stranci postoji jaka struja koja se protivi ovoj prodaji. Pritisak sportskih društava, klubova i svih onih koji žive od sponzorstava Telekoma, kao i brojnih ovdašnjih preduzeća koja su „na jaslama“ Telekoma, takođe je veliki. Svim tim razlozima suprotstaviće se prosta činjenica da je budžet u problemima, da je manevarski prostor Vlade u tom pogledu mali (svodi se samo na dalje zaduživanje) i da izostanak prihoda od prodaje Telekoma znači veći dug zemlje, odlaganje infrastrukturnih projekata i mnogo više problema za privredu. Na tom tasu, najviše brine mogućnost, na koju upravo kupci Telekoma računaju - da Vlada, prema procenama stručnjaka ionako nisku cenu za domaćeg operatera, dodatno obori. Tim pre, što je premijer, istovremeno sa porukom da Telekom nećemo dati bagatelno, napomenuo i da je „Vlada za ovaj trenutak odredila prilično visoku cenu“. A ne zvuči dobro kad prodavac kaže tako nešto. Budžet u problemu, sledi zaduživanje Vlada Srbije računa na prihode od prodaje barem u visini od 840 miliona evra, koliko bi dobila za 31 odsto akcija. Bilo je puno predloga na šta bi se on utrošio, ali su se kao najizvesniji izdvojili otplata dela duga, pokrivanje budžetskog deficita, dokapitalizacija Komercijalne banke u iznosu od 100 miliona evra, kao i izgradnja infrastrukture. Ekonomisti se slažu da Vladi neće biti lako bez prihoda od prodaje Telekoma, ali ne očekuju krah, slom budžeta i slične scenarije. „Država bi tada verovatno išla na reprogram nekih dugova i refinansiranje kredita. Dakle, nije nemoguće da se izvuku i bez novca od prodaje Telekoma. Ali bi izostali infrastrukturni projekti, koji su važni, a već godinama se guraju pod tepih. Takođe, Vlada u tom slučaju ne bi imala novca za povišice u javnom sektoru“, tvrdi za NIN ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. I Milojko Arsić, savetnik premijera, tvrdi da ima alternativa u slučaju da ne prodamo Telekom. “Situacija će biti teža nego da imamo te prihode, ali od samog početka tendera jasno smo rekli da ne prodajemo po svaku cenu, što znači da je od starta ukalkulisana i takva mogućnost. Alternativa bi bila dodatno zaduživanje kreditima, dinarskim hartijama ili evroobveznicama za otplatu deficita i vraćanje dugova. To ipak neće zemlju dovesti do prezaduženosti”, tvrdi Arsić. Dve ponude - aukcija Obavezujuće ponude kupci moraju da dostave do 21. marta. Ako ih bude bar dve, sledi i javna aukcija, koja bi trebalo da se održi dve nedelje nakon toga, dakle, početkom aprila. Ukoliko pak stigne samo jedna zadovoljavajuća ponuda po ceni, sa ponuđačem počinju pregovori o detaljima kupoprodajnog ugovora. Novac od eventualne prodaje može da se očekuje tek na jesen. Sindikat traži moratorijum na prodaju Sindikat Telekoma zalaže se za moratorijum na prodaju Telekoma u periodu od tri do pet godina. „Dakle, tražimo da se stopira svaki vid prodaje dok se ne otplati kredit za kupovinu Telekoma Srpska. Tada će, prema nekim procenama, godišnja dobit kompanije iznositi i do 300 miliona evra, pa tek u tim uslovima treba odlučivati da li uopšte prodavati Telekom. Ako bi se tada prodavao, cena bi sigurno bila daleko viša. Apelujemo na Vladu da obustavi svoj tender, jer iznos od 800 miliona evra, koliko bi država sada dobila za 31 odsto, nije nikakva cena. To nije dovoljno da pokrije deficit, ni da se vrate dugovi, a ni da se nešto ozbiljno gradi. Zato je daleko pametnije ne prodavati sada po svaku cenu“, kaže Miroslav Joksimović, predsednik Sindikata Telekoma Srbija.