Milijarda evra godišnje

Slovenija do kraja 2015. godine ima pravo iz blagajne EU fondova da dobije oko pet milijardi evra. Od toga 4,2 milijarde evra iz kohezijskih i strukturnih fondova, 900 miliona evra iz Evropskog agrarnog fonda za razvoj sela i 21,6 miliona evra iz Evropskog fonda za razvoj ribarstva. Navedenu sumu je Brisel odobrio Sloveniji u takozvanoj evropskoj finansijskoj perspektivi za period 2007-2013. godine, s tim da je moguće dobijati sredstva iz EU fondova i još dve godine po isteku pomenutog programskog perioda, dakle do kraja 2015. godine. Mišljenje ekonomskih stručnjaka je da je Slovenija u pregovorima za period 2007-2013. izborila veoma dobar finansijski paket kohezijskih sredstava, daleko veća sredstva nego što ih je imala za period 2004-2006. godine To je veoma važno zato što će obim kohezijskih sredstava za Sloveniju posle 2013. godine početi relativno da se smanjuje. Očekuje se, naime, da će Slovenija do tada biti već toliko razvijena da neće biti potrebe za sredstvima iz EU fondova na sadašnjem nivou. Ako korišćenje pomenutih sredstava bude optimalno, Slovenija bi iz evropske blagajne za navedeni vremenski period trebalo da dobije mnogo više novca nego što je sama uložila u njih. Novac iz EU fondova je za Sloveniju u investicionom smislu postao jedan od pokretača razvoja i sredstvo za smanjivanje razlika među regijama. Čak i vlada u evropskom novcu vidi jedan od glavnih izlaza iz krize. Da li su takva očekivanja realna? Podsticajna činjenica je, da se prvi put otkako je Slovenija članica EU, u 2009. godini u njen budžet vratilo oko 156 miliona evra iz evropskih strukturnih i kohezionih fondova, odnosno da je država realizovala svoj neto budžetski višak. Tako je do kraja 2009. godine bilo potvrđeno 1,87 milijardi evra iz evropskih strukturnih fondova i kohezionog fonda, odnosno 2,1 milijarda zajedno sa slovenačkim učešćem. To važi za interval 2007-2009, s tim da je u 2009. godini potvrđeno za oko 900 miliona projektnih operacija. Uprkos tome, Slovenija ipak već više godina nije postigla postavljene ciljeve koji su inače i dalje visoki i kreću se na nivou od oko milijardu evra godišnje. Tako je ministarka za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj Duša Trobec-Bučan nedavno saopštila da će za projekte koji se finansiraju iz evropskih sredstava u 2011. godini, iz državnog budžeta biti isplaćeno oko 750 miliona evra i da će isti iznos biti vraćen od strane Evropske komisije Sloveniji. Po mnogima, to je veoma optimistično. Činjenica je da, kada se pripremaju planovi, treba da se zna kako je to proces na dva nivoa. Na prvom stepenu objavi se konkurs za projekat i ako on u finalnoj fazi zahvati primarne prioritete iz nacionalnih razvojnih dokumenata Slovenije, ako ima operativnu sposobnost, njegov program podleže ekonomskoj logici, može da dobije isplativa sredstva iz slovenačkog budžeta. Na drugom stepenu koji je veoma odgovoran, troškove i sredstva iz slovenačkog budžeta treba opravdati pred evropskim budžetom. I tek tada, kada je obrazloženje usvojeno od strane Evropske komisije, moguće je da se novac vrati Sloveniji u njen budžet. I, koliko se zapravo novca vratilo? Prema podacima Ministarstva finansija, najčešće manje nego što je uloženo. Za vreme vlade premijera Janeza Janše, dakle u periodu od 2004. do 2008. godine, Sloveniji je pri realizaciji sredstava iz strukturnih fondova vraćeno 4,2 miliona evra, što znači 72,3 odsto ukupno uloženih; iz kohezijskih fondova vraćeno joj je 117,2 miliona evra i realizacija je bila 36,6 odsto, s tim da su pomenutom fondu dodata i sredstva iz programa ISPA, pa je realizacija prihoda u državni budžet bila 43,8 odsto. Činjenica je i to da je Slovenija od 2004. pa do 2008. godine realizovala jedva 58 odsto svih raspoloživih sredstava iz programskog perioda 2004-2006. godina. Kod strukturnih fondova, rok za refundaciju sredstava je bio kraj 2008. godine, a kod kohezijskog fonda kraj 2010. godine. To znači, da se aktuelna vlada premijera Boruta Pahora (2008-2012) morala baviti i zaostalim obavezama iz starog programskog perioda 2004-2006., a i korišćenjem sredstava iz novog plana za 2007-2013. godinu. Vlada Boruta Pahora je radikalno promenila dotadašnji postupak pri korišćenju evropskih sredstava i reformisala Službu vlade za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj (SVLR). Po novom, SVLR vlada nije više posrednik pri korišćenju sredstava iz evropskog budžeta, već organ upravljanja evropskim fondovima, odgovorna za zakonito sprovođenje politike. Ministarstva koja su bila zadužena za pripremu konkursa, za projekte i za dobijanje evropskih sredstava (za privredu, zaštitu životne okoline, saobraćaj, rad, porodicu i socijalna pitanja) sada su koordinisana od strane vladine Službe za razvoj i evropska pitanja. Do reorganizacije je došlo zbog brojnih kritika, kao što su: država evropska sredstva koristi veoma sporo, projekati su razdrobljeni, nema većih infrastrukturnih projekata, planiranje priliva u državni budžet je najlošije među članicama EU, ne postoji jedinstvena evidencija prihoda iz Brisela. Da je to tačno govore podaci Ministarstva finansija iz tog perioda. Samo u 2008. godini zbog kašnjenja u proceduri korišćenja sredstava iz budžeta EU prelilo se u Sloveniju oko 420 miliona evra odnosno 50 odsto manje od vrednosti prvog paketa mera za prevazilaženje krize koji je vlada usvojila iste godine. Iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF) umesto planiranih 326 miliona evra, Slovenija je primila samo 4,4 odsto predviđenih sredstava, odnosno oko 14 miliona evra. Isti slučaj je bio i pri Evropskom socijalnom fondu (ESF). Od predviđenih 82,2 miliona evra u budžet se tada slila samo petina toga iznosa. Kakva je situacija bila u 2010. godini? Prema podacima SVLR, do kraja jula vrednost potpisanih projekata iznosila je 1,9 milijardi evra, država je u budžet EU uplatila svoju godišnju sumu od oko 400 miliona evra i istovremeno za 37,7 miliona evra ostvarila neto budžetski plus u odnosu na budžet EU. Što se tiče dalje realizacije, iz budžeta EU Slovenija je dobila oko 57 odsto predviđenih sredstava na ime zajedničke agrarne politike i ribarstva; na ime strukturnih fondova 20 odsto, a iz kohezijskog fonda šest odsto. Iako bi se iz navedenog moglo zaključiti da Slovenija ipak dobro i uravnoteženo koristi novac iz EU fondova, to ne znači da problema nema. I dalje se čuju kritike da obim sredstava nije zadovoljavajući, da je jedna stvar kada se novac za određeni projekat stvarno refundira, a potpuno druga šta se tim investicionim projektom postiglo. Zapravo, postavljaju se pitanja da li investicije finansirane iz EU fondova opravdavaju svoju dodatnu vrednost, da li doprinose privrednom rastu i većem broju novih radnih mesta, kakav je smisao kohezijske i sa tim u vezi regionalne politike? Pitanja su i u vezi sa teškoćama koje prate projekte, a odnose se na komplikovane administrativne postupke, na kadrove, posebno na nivou opština, jer opštinska administracija nije dovoljno obrazovana za vođenje regionalnih projekata. Ima prigovora i na finansijsku sposobnost opština koje u prvoj fazi, dok ne dobiju refundirana sredstva iz EU, ne mogu da isfinansiraju projekte. Postavlja se i pitanje šta je sa velikim infrastrukturnim projektima, posebno zato jer u Sloveniji još nisu izvršene regionalizacija i decentralizacija i nije donet zakon o podsticanju skladnog regionalnog razvoja i formiranju pokrajina, što će se odraziti na efikasnije trošenje EU sredstava. Naravno, odgovor na takva kompleksna pitanja je teško dati. Međutim, ako se izabere pravi projekat, moguće ga je efikasno i brzo realizovati i na druge načine. Dobre EU investicije Pitanja u vezi sa korišćenjem novca iz EU fondova odnose se i na primere uspešnih praksi u Sloveniji. Na primer, da li se mogu očekivati i novi dobri primeri kao što su: Terme Olimia u Podčetrtku, mrežni inkubator u Zasavju vredan 1,4 miliona evra koji je 85 odsto finansirao Evropski fond za regionalni razvoj, a sufinansirale opštine Hrastnik, Trbovlje i Zagorje; Muzej hmeljarstva i piva Slovenije u opštini Žalec vredan oko dva miliona evra, od toga 1,4 miliona evra je uloženo evropskih sredstava; projekat biciklističkog puta po Mislinjskoj dolini u opštini Sloven Gradec vredan 802.000 evra, a finansiran sa 329.000 evra (50 odsto sredstava) iz EU fondova? Sredstva kohezionog fonda (po državama, u mil. evra) Država iznos Bugarska 2,283 Češka 8,819 Estonija 1,152 Grčka 3,697 Kipar 213 Letonija 1,540 Litva 2,305 Mađarska 8,642 Malta 284 Poljska 22,176 Portugal 3,060 Rumunija 6,552 Slovačka 3,899 Slovenija 1,412 Španija 3,543