Krpa i zakrpa

Citiranje tuđih misli prečesta je pojava. Iste krasti i sebi ih pripisivati, odista je bedno. Siguran sam, međutim, da autocitiranje nije moralni problem, ali, takva rabota jeste pouzdani pokazatelj ispadanja iz intelektualne kondicije. Ipak, rizikujem, te ću parafrazirati već, onomad konstatovano na ovom mestu: od, generalno ocenjujući, blede, beskrvne domaće televizijske ponude još su bleđi i beskrvniji oni medijski segmenti koji, opet grupno posmatrajući, te programe prate. Uz časne ali vrlo, vrlo retke izuzetke, rekao bih da se najnetalentovaniji, po pravilu stilski invalidni i ne baš preterano pismeni primerci iz ovdašnje neprohodne novinarske džungle, opredeljuju da im praćenje televizije bude osnovni redakcijski posao. Ima toga i takvih i na samim televizijama - doduše ne često - ali, u novinama zato, neizostavno, u ogromnim količinama. Ne bih da se iscrpljujem i gubim energiju navodeći kolosalne primere gluposti i bolnog neznanja u intervjuima (ma šta to značilo i kako god se taj žurnalistički rod u praksi sve primenjivo) a, posebno ne one, u takozvanim najavama emisija, ilustrovanih sa izjavama autora. Uz, obavezno, ako je reč o ženama i njihove „pin-ap“ fotografije. (Ne znam ko je i kada ubedio naše televizijske novinarke da one moraju da budu lepe, zgodne, seksepilne? I, sledom te zablude, kao u krešendu kakve komedije zabune, većina njih se baš, u takvim pozama, fotografišu. Rezultati ovakvih seansi, naročito nakon obrade u foto-šopu, bolno su farsični.) S druge strane, ne sećam se kada sam pročitao ozbiljan, pismen tekst u kojem se, na osnovu baštine ili idući u korak sa svetskim trendom, nešto iz ovdašnje produkcije (pr)ocenjuje ili, makar, preporučuje. Nema analize, nedostaje stav. Ekran je preporuka, sam po sebi. Posebno me izbezumljuje sramotna količina licemerja. Gotovo da nema novina koje ne prate, do detalja precizno, svaku besmislenost iz bednih duhom i pameću osiromašenih života domaćih Te-Ve junaka (uglavnom iz raznih rijalitija) a, onda, na drugim stranama tih istih novina, slede slapovi osuda i gnušanja nad ovim pacijentima, izrečenih od psihologa, sociologa, umetnika, javnih ličnosti uopšte. U anketama, nećete sresti ikoga ko gleda Farmu ili Dvor. Svi su, ljubi ih majka pametne, na Historiju, Diskaveriju... Pouzdano istraživanje gledanosti, međutim, tvrdi kako je sedam od deset televizora zablombirano na stanicu koja prati, iz sekunda u sekund, šta, recimo, Ekrem radi „Vendiju“ ili kako je Firči oplavio oko Bojaniću... Onda, koliko sutra, detalji o dvorskim ludama i poludelim farmerima u jadnoj nam štampi. Narod davno kazao: „našla krpa zakrpu“. Kobna privlačnost traje...