Desnica na ulici, huligani u „marici“

Zorica Stanivuković Helikopteri nad centralnim zagrebačkim Trgom bana Josipa Jelačića, policijski pendreci, suzavac, „bengalke“, kamenje i golema količina adrenalina pokazali su prošle subote užasavajuću sliku aktuelne hrvatske stvarnosti. Tako je u vreme kad se na Jelačić-placu inače pije ležerna „miteleuropska kavica“ izgledalo naličje nacionalnog puta u Evropu. Petnaest hiljada ljudi tražilo je da proevropska vlada premijerke Jadranke Kosor smesta odstupi, da se zaustavi suđenje za ratne zločine i saradnja sa Srbijom, da se u Hrvatsku vrati uhapšeni vukovarski ratni dobrovoljac Tihomir Purda, a ako se neko iz Haga ili Brisela s tim ne slaže, svaki kontakt s njima treba da se obustavi. Umesto Evropske unije, narodu treba dati hleba i posla, vratiti mu pokradenu ušteđevinu, plate i penzije, a iza rešetaka smestiti sve političare od bivšeg premijera Ive Sanadera do predstavnika srpske zajednice u Hrvatskoj. Ko je organizovao „miran i dostojanstven prosvjed“ iza koga je centar Zagreba ličio na Bejrut, u kome su huligani napali i teško ozledili tridesetak policajaca, a privedeno je između šezdeset i stotinu ljudi, gde su napadani novinari i gde se pljuvalo po „ratnim ikonama“ nove Hrvatske, dugoročno je i kompleksno pitanje za domaće sociologe i politikologe. Formalno, protesti su organizovani zbog straha i frustracija ratnih veterana koji su se već videli na mestu Tihomira Purde, a jedan od ideologa bio je penzionisani bivši „specijalac“ Željko Sačić, kralj trgova i ulica u Zagrebu, Osijeku i Splitu. Tražili su ukidanje abolicije, lustraciju, hitan odlazak Vlade premijerke Jadranke Kosor i predsednika Hrvatske Ive Josipovića koje krive za svoja izneverena očekivanja. „Nekad smo imali snove, a danas noćne more“, jedan je u moru transparenata koji najbolje pokazuje šta o današnjoj Hrvatskoj i njenom proevropskom kursu misli okupljena hrvatska desnica. Ili, kako to kaže izvesni Petar Janjić-Tromblon koji je uz gomilu lokalnih slavonskih psovki okupljene u Zagrebu pozdravio sa „Hvaljen Isus“: „Ni u najgorim noćnim morama rata nisam sanjao da će mi u mojoj Hrvatskoj iza svega suditi Srbin!“ U ovoj je rečenici sadržana suština svih desnih stranputica nacionalnih patriota, pa i onih koji su osumnjičeni za teške ratne zločine, poput Petra Janjića ili Željka Sačića. Upravo se njima obraćao notorni estradni desničar Marko Perković-Tompson kad je na Trgu bana Josipa Jelačića iz punog grla pevao „domoljubne“ pesme dočekan antisemitskim i antisrpskim pokličima i uzdignutim desnicama. Ironično je što je upravo njegov opskurni lik odlučio da progovori i protiv korupcije, a baš je Tompson od bivšeg premijera Ive Sanadera primio pola miliona evra da svojim jezivim stihovima „Jasenovac i Gradiška Stara, to je kuća Maksovih mesara“, ne uzrujava evropske političare. Tompson tvrdi da ga komunisti i dalje napadaju kao čopor besnih pasa, ali ne poriče da je novac primio... Zato je teško reći da je za nerede u Zagrebu odgovorna grupa mladih nezadovoljnika sa Facebook-a, tzv. „fejsbuk revolucionari“ ili isključivo agresivni navijači fudbalskog kluba „Dinamo“, „Bad Blue Boys“. Istina je da su ovi poslednji brutalno napali policiju u gornjogradskim zagrebačkim ulicama i da je većina već privođena zbog rasističkog nasilja. Kao što je istina i da je policija dan uoči demonstracija koje su trebale da postanu „velika radnička subota“, zvonila na mnoga zagrebačka vrata tražeći mladog Ivana Pernara, „fejsbukovca“ kome je zbog pozivanja na demonstracije protiv vladine socijalne politike, već zabranjen pristup Markovom trgu gde su smeštene zgrade Vlade i Sabora, pa se Pernar na krvavom obračunu s policijom nije ni pojavio. NJegovi istomišljenici nisu ni imali na umu antisrpske i antievropske parole, niti su nameravali da napadaju policiju. Za to su se pobrinuli violentni navijači, a Pernar je samo jedan od mnogih mladih u Hrvatskoj koji uskoro pakuje kofere i odlazi da traži posao u inostranstvu. Mada cinici tvrde da je u krvavoj zagrebačkoj suboti desnica odradila posao levice, upadljivo je odsustvo publiciteta koji je ovaj populistički ispad dobio u javnim medijima zemlje koja još posrće od ratnih rana i mirnodopskih zabluda. Slike demoliranog centra Zagreba koje su obišle svet s procenom da Hrvatska vri i da je to „početak kraja“, nagnale su ponekog domaćeg komentatora tek na blagu opomenu Vladi na Markovom trgu da se malo ozbiljnije ponaša. Zato je slika prošlonedeljnog zagrebačkog nasilja bila samo zloćudan kaleidoskop zvanične politike. Kako one na vlasti, tako i one u opoziciji. Sve je zapravo bilo i vrlo glupo. Demonstranti su pokazali sirovu snagu u obračunu s policijom, ali i kratku pamet tipa „tko prvi preko barikade, bit će novi premijer“. Umesto toga uskočili su pravo u policijske „marice“, a od njih se ogradio svako ko na javnoj sceni zemlje drži do sebe. Ovaj događaj u Zagrebu i slične u ostalim delovima zemlje osudili su svi, od državnog vrha, svih političkih stranaka i predstavnika sindikata. Čak su i navijači tvrdili da ih je neko zloupotrebio. A ratni veterani tvrdili su da nemaju nikakve veze ni sa njima, ni sa „fejsbukovcima“. „Mi ne znamo tko su oni, ne znamo čija su to djeca“, reći će tako penzionisani general Željko Sačić, ideolog hrvatske pravaške desnice, sa zatvorskim stažom zbog zločina nad civilima u srpskim selima Grubori i Varivode iza operacije „Oluja“ 1995. godine. Užasnuo se i mladi Branko Borković-Jastreb koji je iza poziva da se ne napada policija, doživeo da mu demonstranti masovno pljuju u lice... Svi su potcenili užas koji su izazvali i koji nipošto nije počeo te subote na Jelačić-placu, nego mnogo, mnogo ranije... Zato su sva ta „ničija deca“ nesrećno potomstvo generacija koje su pre dvadeset godina na istom zagrebačkom trgu s oduševljenjem izvikivale „U boj, u boj!“. Ako nisu njihovi biološki, svakako su ideološki roditelji uništene generacije koja mračne životne perspektive prazni u uličnom nasilju, rasizmu i ksenofobiji. Ima mišljenja da je ovaj događaj u Zagrebu zapravo bio test za lančanu pobunu ratnih veterana i njihovih patrona s desnice. Trebao je da pokaže koliko je policija spremna, jaka i organizovana da im se suprostavi, ali i koliko su najosetljiviji delovi društva, nezaposleni, mladi, potplaćeni i polugladni Hrvati spremni da budu istureni štit njihovih ambicija. Poređenje je zaprepastilo mnoge intelektualce pa se, uprkos najavama, na Trgu bana Josipa Jelačića u Zagrebu nije čitao telegram podrške istoričara dr Ive Banca, mada su organizatori nevešto ponavljali njegove političke stavove o Srbiji koja si uzima za pravo da sudi svima u regionu... Iza svega, lider socijaldemokratske opozicije Zoran Milanović traži hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, pozivajući se opet na nezadovoljstvo radnika, seljaka, ribara, studenata. Zagrebački sociolog, Vesna Pusić, upozorava da je javni protest legitiman, ali da su ideje vodilje ovog desničarskog nasilja bile nešto što ona nikako ne može podržati. Damir Kajin iz Istarskog demokratskog saveza objašnjava da se vlast ruši jedino izborima, a predsednik Ivo Josipović podseća da je na Vladi Jadranke Kosor da učini prvi korak. Zli jezici opet ne miruju pa kažu da je ovakva opozicija, uključujući i agresivne subotnje uličare, samo drugi pol onih na vlasti. „Vlast je loša, a opozicija još gora“, postala je zato još jedna od opasnih teza koju su proizveli zagrebački nemiri. Jer kad zakažu i oni na vlasti i oni koji iste žele da se domognu, a građani su gladni, besni i uplašeni, mnogi sanjaju o čvrstoj, očinskoj ruci koja će strogo, ali pravedno, vratiti red u zemlju. Desničarsku nostalgiju dela biračkog tela Hrvatske, kombinovanu sa nekontrolisanom agresijom u Zagrebu, zato treba shvatiti vrlo ozbiljno. Bez obzira na to što je grob od rodezijskog mermera na zagrebačkom groblju „Mirogoj“ nepobitna činjenica, povratak zagrobne harizme pokojnog predsednika Franje Tuđmana i njegovog načina rešavanja političkih problema idealan je mamac za pridobijanje razočarane nacije. Uz njegove slike, sliku haškog zatvorenika Ante Gotovine, osječkog ratnog zločinca Branimira Glavaša, najupečatljivija parola hrvatskih patriota s desnice bila je da današnja Hrvatska nije zemlja za koju su se borili. Kakva je zemlja koju su stvorili, pokazali su u krvavom nasilju na Jelačić-placu. DR MILORAD PUPOVAC: Antimanjinska politika „Skup u subotu obilježen je antimanjinskim, posebno antisrpskim porukama, te porukama protiv pravosudnih institucija Republike Hrvatske“, rekao je za NIN predsednik Srpskog narodnog vijeća u Zagrebu, dr Milorad Pupovac. „To je prešućeno od većine kako medija, tako i reakcija političara. Jedno i drugo izaziva zabrinutost, jer se ne primjećuje da se nezadovoljstvo ekonomskim stanjem u zemlji koristi za razvijanje desne, antimanjinske politike i politike protiv djelovanja nezavisnog pravosuđa. Ukoliko se ovaj trend nastavi, a zasad izgleda da bi moglo tako biti, u Hrvatskoj će ojačati desnica koja je posljednjih godina bila marginalizirana i ona će uveliko ometati ukupne reforme u Hrvatskoj i ugroziti dostignuti nivo međuetničkih i međudržavnih odnosa u regiji“, zaključio je dr Milorad Pupovac.