Mirkov čarobni štapić

Bolji život, ali do izbora, suština je paketa ekonomskih mera koje nam sprema novi kabinet premijera Mirka Cvetkovića. Ili, kako je to Cvetković formulisao u svom ekspozeu u Skupštini Srbije, “građani Srbije treba da žive bolje danas, odmah”. U duhu mladalačkog slogana “hoću sve i hoću sad”, premijer je, čini se jedini, iskazao dugo obećavanu novu energiju. Ali i ponovio sasvim stare ciljeve i mere, zacrtane još 2008. godine, kada je preuzeo kormilo srpske vlade - povećanje zaposlenosti kroz nove oblike podsticaja za otvaranje radnih mesta, snabdevenost osnovnim životnim namirnicama po prihvatljivim cenama za sve građane i dalje smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita. Premijer je među nove mere uvrstio i neke, poput mantre ponavljane godinama - jačanje proizvodnje razmenjivih dobara, veća ulaganja u poljoprivredu, podršku izvoznim delatnostima kroz osnivanje Razvojne banke, privlačenje novih investicija i reformu javnih preduzeća koja podrazumeva ukidanje monopola. Malo populizma i nešto osveženih recikliranih ideja, recept je koji se nazire iz dve do sada najkonkretnije mere -reprogramiranja kredita građanima i najavljenog osnivanja Razvojne banke. Mere su osmišljene tako da pokriju obe ciljne grupe - građane, dakle birače, kojima makar do izbora treba olakšati život, ali i sve nervozniju privredu, koju treba ubediti da se nešto i za nju čini. Dometi ovih mera, po oceni ekonomista, biće skromni, a kod prve, verovatno i kontraproduktivni, kako po domaćinstva koja se odluče na reprogram, tako i po celokupnu ekonomiju zemlje. Upravo mera reprograma kredita za stanovništvo trebalo bi da bude glavni mamac za birače, jer kako je sam premijer objasnio, trenutno ima čak 860.000 korisnika dugoročnih kredita (stambenih, za automobile i drugu robu), sa preostalim dugom od 460 milijardi dinara, kojima bi se mogao ponuditi grejs period, odnosno upola manje rate u periodu od 18 do 24 meseca. Kako je NIN-u rečeno u premijerovom kabinetu, ova mera usmerena je na povećanje kupovne moći građana u postkriznom periodu, a istovremeno bi se tim građanima povećao i kapacitet za dodatno zaduženje tokom perioda primene. „Nakon primene ove mere korisnik kredita bi se vratio na postojeći režim servisiranja kredita, ali sada u uslovima većeg životnog standarda i manjeg opterećenja na lični budžet“, rečeno nam je u Cvetkovićevom kabinetu, uz napomenu da se mera ne bi primenjivala na korisnike kredita koji kasne sa otplatom. Upravo to mnogi ekonomisti smatraju posebnim „nonsensom“, jer kome bi ova mera mogla biti korisnija od onih koji već sada imaju problem u otplati. A na njih se neće odnositi. Prema tvrdnjama iz premijerovog kabineta, u narednih desetak dana obaviće se konsultacije sa bankama o mogućnosti primene ove mere. Prema nezvaničnim saznanjima NIN-a, takve konsultacije već su započete, a reakcije bankara uglavnom su nepovoljne. Iako su iz dve banke - Rajfajzen i Sosijete ženeral, stigla gotovo identična saopštenja - “da uvek podržavaju programe Vlade, a odluku o pristupanju najnovijem, doneće pošto se budu upoznali sa svim detaljima istog”, nezvanično se iz većine banaka može čuti da ne vide interes da u programu učestvuju osim ako država ne da subvencije za to. A po svoj prilici neće, jer je premijer najavio da “reprogram neće ići na teret poreskih obveznika”. Neki od bankara u nezvaničnom razgovoru za NIN kažu da “Vlada nema mehanizme da ih natera da učestvuju, ali da je moguća neka vrsta medijskog i drugog pritiska”. Jedan od njih kaže da će početi “Vladino zavrtanje ruke bankama”, ali da ni one neće ostati bez zahteva, od kojih bi jedan mogao biti smanjenje obavezne rezerve, a neminovno je i podizanje kamatnih stopa. Banke neće ostati “kratkih rukava” ni kod klijenata kojima eventualno odobre grejs period, koje će nakon isteka tog roka sačekati daleko veće rate. Prema prvim računicama, rata bi korisnicima stambenih kredita nakon isteka grejs perioda bila za desetak odsto veća od prvobitne, a svima drugima čak višestruko veća, pa se procenjuje da bi mnogim građanima ova mera zapravo bila medveđa usluga. Ceh kratkotrajnog predaha stigao bi na naplatu vrlo brzo. Upućeni kažu da se premijer ipak sa ovakvim predlogom malo “istrčao”, pa se sada radi na modifikaciji prvobitnog predloga da se mere odnose na sve dugoročne kredite (period otplate duži od godinu dana). Prema saznanjima NIN-a, ova mera najverovatnije će se odnositi samo na hipotekarne kredite. U Udruženju banaka Srbije nam je rečeno da niko ne vodi evidenciju o tačnom broju i vrednosti hipotekarnih kredita, ali da njihov najveći deo čine stambeni, kojih je ukupno odobreno 73.000 u vrednosti od 276 milijardi dinara. Osim njih, u hipotekarne spadaju i neki gotovinski (sa periodom otplate na recimo deset godina, ako je banka tražila hipoteku), pa po nezvaničnim procenama ukupan broj ovih kredita može biti do 100.000. Bez obzira na moguću korekciju broja zaduženih kojima će biti omogućen reprogram, prema oceni ekonomista ova mera je u potpunoj suprotnosti sa zvanično proklamovanom politikom smanjenja javne potrošnje. “To nisu potezi reformskog karaktera niti će unaprediti životni standard građana. To će samo dati privid da je poboljšana kupovna moć, a po isteku grejs perioda građani će plaćati daleko više nego pre. Zato to ne bih nikom preporučio, osim možda onima koji u ovom trenutku imaju ozbiljne poteškoće sa otplatom rata”, kaže za NIN ekonomista Saša Đogović sa Instituta za tržišna istraživanja. On ističe da se radi o marketinškom potezu Vlade Srbije pred izbore, koja nema snage za suštinske reforme, od poreskih do reforme javnih preduzeća, već se bavi kozmetičkim izmenama, koje će samo zavarati građane. Sa njim se slaže i ekonomista Danijel Cvjetićanin, koji kaže da ovakve mere oštro protivureče usvojenoj ekonomskoj strategiji, baziranoj na štednji i jačanju izvoza. “Sada imamo politiku - daj migavac levo, a vozi desno. Očito se radi o predizbornom populizmu, a ovakvo stimulisanje potrošnje vidim i kao pritisak na NBS da inflacijom podrži ceo projekat”, kaže Cvjetićanin. I privreda je od Vlade očekivala drugačije mere. Nikola Pavičić, direktor Sintelona i novoimenovani savetnik potpredsednice Vlade Srbije Verice Kalanović, za NIN objašnjava da privreda ima mnogo većih problema u otplati kredita od građana, jer čak 20 odsto preduzeća neuredno vraća svoje dugove. Osim grejs perioda za preduzeća, privrednici od Vlade očekuju i druge mere, poput ukidanja poreza na dobit za izvoznike, smanjenje poreza i ograničenje naplate potraživanja. “Prvo ću predložiti Vladi ograničenje naplate potraživanja na 90 dana. To je jedini lek za nelikvidnost koji koriste i zemlje u okruženju. U Sloveniji je naplata ograničena na 90 dana, Mađarskoj 43, Nemačkoj 17 dana. Niže lokalne takse, porezi i doprinosi vratiće one koji rade na crno u legalne tokove. Poreskom politikom treba podstaći i izvoznike. Ako izvozite polovinu proizvodnje, zašto država porez na zarade ne bi smanjila sa 12 na 6 odsto ili firmu oslobodila poreza na dobit - kaže Pavičić. Ipak, ni sam nije uveren da će Vlada imati sluha za predloge privrede, ali napominje da bi “bilo bolje da se u donošenje novih ekonomskih mera Vlade uključe i oni na koje se te mere odnose”. Još jedna najavljena mera, koja bi trebalo da se odnosi na privredu, a to je osnivanje Razvojne banke, čini se da je pokrenuta više kako bi se pred izbore i privreda ubedila da se za nju nešto čini, nego kao dugoročan program povoljnijeg kreditiranja razvojnih i infrastrukturnih projekata. Iako se ideja “krčka” već godinama, Vlada nesposobna da je godinama unazad primeni, sada bi naprasno uoči izbora to mogla učiniti. Formiranje državne razvojne banke zahtevalo bi donošenje novih zakonskih propisa i reorganizaciju državnih finansija i bankarskog sistema, verovatno ukidanje Fonda za razvoj, a malo je verovatno da postoji spremnost na tako ozbiljan rad. Pokretač ideje i najbolji poznavalac sličnih institucija u Evropi, prof. dr Boško Živković, predsednik Saveta guvernera NBS, tvrdi za NIN da Srbiji ipak treba Razvojna banka. Kao glavni argument za, naš sagovornik navodi potrebu da se snažnije kreditiraju razvojni i infrastrukturni projekti, a naša dosadašnja struktura kredita u privredi je nepovoljna, jer ih je mnogo otišlo u nekretnine. “Moja je procena da će rast bankarstva u narednoj deceniji biti sporiji, biće oskudnija ponuda kredita i zato je važno da država usmeri kredite ka sektorima gde su najmanji rizici. Mnoge ozbiljne zemlje imaju takve institucije, a tri modela su se pokazala kao naročito uspešna, a to su nemački, finski i kanadski”, objašnjava Živković. Kao najveći problem za početak rada Razvojne banke ističe se nedostatak sredstava, a prema nezvaničnim procenama, početni kapital banke morao bi da iznosi ne manje od milijardu evra. Živković tvrdi da potreban iznos zavisi od obima poslova koje bi banka dobila, ali veruje da tih para u budžetu već ima, samo su raspoređena po raznim fondovima, agencijama i ministarstvima. “Taj novac se danas troši na krečenja i gradnju lokalnih puteva, sredstvima iz NIP-a, koji je dobio 1,6 milijardi dinara ili kroz razne agencije za podsticanje ovoga i onoga. A nemamo ozbiljan nalaz kako su ta sredstva unazad trošena. Osim tih inicijalnih para, koje treba da da država, tu bi se mogao sliti i deo sredstava koje dobijamo od EU u procesu pristupanja. Kontrola trošenja tih sredstava, ukoliko bi se ona kanalisala kroz Razvojnu banku, bila bi jača, a rezultati merljiviji . Dakle, ima para, ima potrebe, ali ne mogu sa sigurnošću da kažem da će svi koji sada troše državne i evropske pare u te namene, pristati na to “, tvrdi Živković. Kao banka viđena da preraste u razvojnu, u prethodnom periodu pominjana je Srpska banka, u kojoj država ima 96,5 odsto udela. Nekadašnja banka za potrebe Vojske Jugoslavije, kasnije JU garant, a od 2003. godine Srpska banka, sa 398 zaposlenih i devet filijala, procenjena je kao idealna za transformaciju u razvojnu. Upućeni ipak kao glavnu opasnost vide državni upliv i pretvaranje razvojne u neku vrstu partijske banke, koja će podržati samo određene, partijski obojene projekte čime bi se ideja, kao i mnoge druge dobre kod nas, kompromitovala. Takav strah deli i Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije. “Ideja o formiranju Razvojne banke je svakako ohrabrujuća vest za srpsku privredu. Ipak, država mora na čelo razvojne banke da postavi profesionalce i vodeće stručnjake u bankarskoj oblasti, kako bi bilo sprečeno partijsko kadriranje i odobravanje kredita. Važno je da kriterijumi za odobravanje kredita budu dobar projekat i ono što ima budućnost. Mora se podržavati proizvodnja razmenjivih dobara namenjenih izvozu i industrija“. Bugarin podseća i na pozitivna iskustva Hrvatske sa Bankom za obnovu i razvoj, kao i na činjenicu da razvojne banke postoje u više od 40 zemalja. On ističe da ima različitih modela razvojnih banaka, pa postoji mogućnost formiranja investicione i izvozne banke koja bi pored finansiranja infrastrukturnih i kapitalnih projekata, podržavala izvoz i davala garancije za velike izvozne poslove. Uz pomenute dve opipljive mere, Cvetkovićev tim najavio je u poslednjoj godini svog mandata i reformu javnih preduzeća, ukidanje monopola, jačanje izvoza, privlačenje investicija, dakle, sve ono što od 2000. naovamo nije urađeno. Ipak, malo je verovatno da će Srbija osim reprograma kredita i na brzinu sklepane Razvojne banke, dobiti i neke suštinske reforme i promene. Za to bi premijeru bilo potrebno nešto više od nove energije Dušana Petrovića ili Nebojše Ćirića. Možda pre dobar čarobni štapić. Vojvodina prva dobila Razvojnu banku Srbija već ima prva iskustva sa razvojnom bankom i to Razvojnom bankom Vojvodine. Naime, u proleće prošle godine Vlada Vojvodine je od Metals banke napravila svoju Razvojnu banku, koja se udružila sa Fondom za razvoj i Garancijskim fondom Vojvodine. Kako za NIN objašnjava Biljana Jovanović, predsednica Izvršnog odbora RVB, ukupni kapital banke iznosi 8, 7 milijardi dinara. „Razvojna banka Vojvodine, od svog osnivanja u maju 2010. godine, imala je niz povoljnih kreditnih linija namenjenih finansiranju investicionih projekata: kupovini mašina, opreme, transportnih sredstava, kao i finansiranju novih poslovnih projekata. Nominalna kamatna stopa je 7,5 odsto na godišnjem nivou na 60 odsto kredita, i što je važno, bez kamate na 40 odsto iznosa kredita za poslednje dve godine otplate“, objašnjava Jovanovićeva. Ona ističe da RVB beleži ekspanziju poslovanja što pokazuje i finansijski izveštaj za 2010. godinu, kada je banka povećala prihode od kamata za 51,7 odsto, na 3,9 milijardi dinara dok su prihodi od naknada i provizija uvećani 28,3 odsto, na 737,7 miliona dinara. Neto dobit u protekloj godini bila je 131,2 miliona dinara, dok je u 2009. godini ostvaren pozitivan finansijski rezultat od 25,2 miliona dinara. Aktiva RBV povećana je tokom 2010. godine 34,4 odsto i poslednjeg dana decembra iznosila je 36,4 milijarde dinara.