Giljotina koja pomaže ljudima

Henri VIII koristio je zanimljivu taktiku u pokušaju da primora papu Klementa VII da ga razvede od njegove prve žene Katarine od Aragona. Engleski kralj zasuo je papu papirom – poslao mu je preko osamdeset peticija tražeći poništenje svoga braka. Gomila ovih dokumenata je urolana, nagomilana i pohranjena u Vatikanskoj arhivi, svaka uvezana crvenom vrpcom, kao što je bio običaj u 16. veku. Henrijev pokušaj je propao ali je ušao u istoriju kao poreklo izraza „crvena vrpca“, koji označava birokratsku proceduru prikupljanja i overavanja dokumenata da bi se dobilo neko odobrenje ili dozvola za nešto. Taj izraz se posebno koristi kad su zahtevi administracije naročito komplikovani i kad zahtevaju užasno mnogo vremena. Ali dok Henri VIII nije uspeo u napadu papirima, mnogi drugi jesu. Birokrate širom sveta tu kolo vode. Ni Srbija nije izuzetak. A zašto je to važno? U krajnjoj liniji ta „crvena vrpca“ utiče na vaš životni standard. Dozvolite da objasnim. Kako ne živimo u savršenom svetu tako da se uvoženje nekih pravila ne može izbeći i ona su čak korisna. No, propisi koji nameću nepotrebnu papirologiju na koju poslovni ljudi troše mnogo vremena negativno utiče na ekonomski učinak. Pošto je vreme novac, to povećava troškove proizvodnje. Činjenica da morate da prođete kroz pakao birokratije zaista može da odvrati preduzetnike od posla, da obeshrabri ljude da započinju neki posao i da smanji konkurenciju. I konačno, mnogi propisi i pravila tako su doneti da ostavljaju puno prostora za različita tumačenja. Kao takvi oni unose elemenat rizika za potencijalne investitore koji prelazi u ono što stručnjaci zovu „premija rizika“ a ona ih ili odvraća od ulaganja ili ta ulaganja čini skupljim nego što bi trebalo da budu. To takođe stvara i prilike za korupciju. Uzeto sve zajedno ovo očito smanjuje potencijal za privredni rast, investicije, otvaranje novih radnih mesta i zarade. I tako, dobrobit stanovništva i sposobnost vlada da ispune važne socijalne potrebe ljudi ide ruku podruku sa mogućnostima legalnih poslovnih aktivnosti da se razvijaju, bez neproduktivnih prepreka stvorenih „crvenom vrpcom“ birokratije. Šta se u tom pogledu događa u Srbiji? Pre više od dve godine vlada je započela reviziju propisa. Ideja je bila da se vidi koji sve propisi postoje, da se oni analiziraju, da se preporuči šta sa njima raditi i da se to primeni. Kolokvijalan naziv za taj proces je giljotina propisa. Ustanovljeno je da 2.024 zakona i propisa utiču na privrednu aktivnost. Vlada je pozvala nadležna tela da daju obrazloženje za zadržavanje tih propisa i predložila svim zainteresovanim stranama da predlože promene ili ukidanje zakona i propisa koji negativno utiču na privredu. Rezultat svega ovoga bila je vladina odluka da se na 304 zakona i propisa podnesu amandmani i da se njih 192 ukinu. Stručnjaci su seli i izračunali da će preduzeća i privreda Srbije godišnje uštedeti 188,7 miliona evra ako se to sprovede u delo, prema računici Saveta za regulatornu reformu. Uzgred budi rečeno, ako se kreiranje jednog radnog mesta subvencioniše sa 2.000 do 10.000 evra onda giljotina propisa ima isti efekat kao ulaganje u 18.000 do 47.000 radnih mesta. Dozvolite mi da vam dam neke primere ušteda. Uplata gotovine nedeljno umesto dnevno preduzećima uštedi 40 miliona evra prema računici jedne beogradske advokatske kancelarije! Ako bi se godišnji izveštaji predavali na jednom umesto na dva mesta preduzeća bi uštedela dva miliona evra. Sa 12 promena zakona i propisa u nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu Srbija bi uštedela 50 miliona evra, prema proceni Saveta za regulatornu reformu! Dakle, tako stvari stoje. A šta se dešavalo? Pa, birokratija se ne predaje lako. Do sada je ispunjeno samo 79 preporuka kroz amandmane na 20 propisa i 10 zakona. Procenjuje se da to štedi oko 50 miliona evra godišnje, što je tek četvrtina mogućih ušteda. Primena 146 drugih preporuka je u toku dok njih 93 nije ni započeto. No, dok vlasti pokušavaju da prekinu začarani krug birokratije koja voli papirni perpetuum mobile, Savet za regulatornu reformu upozorava na novu pretnju: u vreme laganog nestanka starih propisa i zakona, novi se gomilaju i uvode nove troškove i administrativne procedure! Pa zašto se to događa kad se, u slučaju regulatorne giljotine, jednim potezom pera olakšava i pojeftinjuje život preduzećima i privredi? Možemo samo pretpostaviti da je glavni problem nevoljnost birokratije da ispusti iz ruku izvor svoje moći i otpor nekih struktura da prihvate da je vreme njihovog “raison d’etre” odavno prošlo. Giljotina koja bi se rešila takvog sistema bila bi dobrodošla! (Autor je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji)