PANTIĆ

Milojko Pantić je doajen sportskog televizijskog žurnalizma. Zbog načina rada, osobenog stila, bez dlake na jeziku kakvog ga je Bog dao, evo već četiri decenije uzbuđuje gledalačke emocije. Budući da mu je Crvena zvezda - ona sportska, klupska - odavno utetovirana u dušu, a da Pantić tu činjenicu ne da ne krije, nego se veoma ponosi, gledaoci ga ili vole ili vole da ga ne vole. Onomad je Milojko, sa svojim generacijskim sapatnikom Zvonkom Mihajlovskim, prenosio za televiziju Arena sport utakmicu domaće fudbalske lige. U pauzi, nepažnjom (?) dežurnog tonca, u etar je otišao njihov privatni razgovor o zbivanjima i likovima koji vedre i oblače u tom, nekada u nas popularnom i prestižnom sportu. Sledećih dana, neki internetski portali su, ali bukvalno, padali zbog broja poseta i komentarisanja tog događaja u događaju. LJudi ih se uželeli, to ti je. Više od četiri stotine sedmica, Pantić sa kolegom Dobrivojem Jankovićem i nekolikim vrsnim profesionalcima, priprema u sopstvenoj produkciji sedmični sportski kaleidoskop pod imenom Sportska galaksija. To je beskrajni prostor da autori ukrste argumente sa mnogobrojnim neistomišljenicima i neistodelatnicima. Ratovali su verbalno, sve do smene, sa Ivanom Ćurkovićem, tadašnjim predsednikom Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Potom za to mesto uspešno lobirali za Vladu Divca, trudili se (neuspešno) da Goran Ješić, inđijski gradonačelnik, postane predsednik srpskog fudbalskog saveza... Prošle sedmice, Pantić je u emisiji, javno, a intimno, sa sve, „Vlade, sine“, ukorio Divca, predsednika srpskog olimpijskog pokreta, zato što se kiti tuđim perjem. Odnosno medaljama. Divac je, naime, povodom obeležavanja veka olimpizma u Srba, možda legalno i legitimno, ali neetično i nesportski, sve medalje koje su, za to vreme, osvojili sportisti iz država na ovom prostoru, pripisao Srbiji. Ma šta tvrdio međunarodni akt o sukcesiji, ubedljiv je bio Pantić, medalje Cerara, Parlova, Đurđe Bjedov... jesu samo njihove. Odličja košarkaša, fudbalera, rukometaša, vaterpolista... iz tadašnjih jugoslovenskih republika koji su nekada, s ponosom, nastupali za zajedničku nam državu, možda nisu samo njihove, ali, nisu ni - srpske! Tako je. Otkud Pantić u nezavisnoj produkciji? Pa, stoga što je pre šest godina dobio otkaz u matičnoj kući, RTB, odnosno RTS. Otpustili su ga ljudi koji su svi zajedno, u životima svojim, prisustvovali na manje sportskih događaja nego što je Pantić sa istih izveštavao. Ako. Sve se vraća, sve se plaća. Budući da je sud Pantićevu tužbu prihvatio i presudio u njegovu korist, sledi vraćanje, a sva je prilika, i deeebeeelo plaćanje. Milojku na račun, naravski. Ne daj se, generacijo!