Dani posle revolucije

Tunis i Egipat žive svoje postrevolucionarne dane pokušavajući da održe nekakvu stabilnost u periodu koji ih deli od izbora. Svet je u međuvremenu pozdravio demokratske promene, upućeno je mnogo toplih reči i podrške sa svih strana, stiže sada i Hilari Klinton kao prvi zvaničnik američke vlade koji dolazi u posetu posle svrgavanja Ben Alija i Mubaraka i, uopšte, nove vlasti mogu da računaju da su veoma poželjni saveznici zapadnim demokratijama, bar onoliko koliko su bili i njihovi prethodnici. Na unutrašnjem planu, međutim, stvari stoje nešto drugačije. Dva meseca po okončanju 30 godina duge Mubarakove vlasti Egipćani se suočavaju sa posustalom ekonomijom, sukobima muslimana i hrišćana i onim što se naziva kontrarevolucijom. Novopostavljeni premijer Esam Šaraf u obraćanju naciji preko TV, skrenuo je pažnju na sistematsku kampanju da se podrije sigurnost i bezbednost u zemlji, za šta je optužio promubarakovske snage. Neposredno pre toga došlo je do sukoba Kopta i muslimana, posle spaljivanja hrišćanske crkve u jednom selu u blizini Kaira. Svađa koja je izbila zbog veze između muslimanke i Kopta dovela je do oružanog sukoba, koji se zatim proširio po celom Kairu. Rezultat je 13 poginulih i preko 140 povređenih. Nekoliko hiljada Kopta izašlo je posle toga na ulice, a mnogi su primetili da su samo pre dva meseca ti isti ljudi demonstrirali zajedno sa muslimanima protiv Mubaraka. Kopti čine oko deset odsto od osamdeset miliona stanovnika Egipta, a verski sukobi nisu bili retki ni ranije. Proslava ove Nove godine završila se napadom na hrišćane u kome je poginulo 20 ljudi, napadač je ubrzo uhvaćen i osuđen na smrtnu kaznu, ali to nije umanjilo tenzije između dve zajednice. Posle revolucionarne euforije u kojoj su tokom 18 dana protesta svi zajedno marširali ulicama tražeći smenu režima, najnoviji sukobi shvaćeni su kao pokušaj poraženih snaga da destabilizuju zemlju. Egipat svakako ima razloga da strepi za konačan ishod svoje revolucije. Pripadnici tajne policije, biznismeni i nekadašnji članovi Mubarakove partije nikako nisu spremni da pristanu na to da im nove snage potpuno oduzmu moć. Vojska, koja je sada preuzela na sebe dužnost da održava stabilnost u zemlji do novih izbora, takođe je imala trenutke kolebanja u kojima se obračunavala sa demonstrantima. Nije prošlo mnogo od ovog februara kada je hiljade demonstranata uhapšeno na ulicama Kaira i bez advokata, u brzopoteznim procesima, osuđeno na zatvorske kazne od 6 meseci do 15 godina. Sada je u toku suđenje bivšem ministru inostranih poslova Habibu al Adliju, koji se tereti za pranje novca i prisvajanje državnih sredstava, a u toku je istraga o navodima da je naredio da se puca na demonstrante. On je, međutim, jedan od mnogih koji su naređivali napade na demonstrante u kojima je poginulo preko 380 ljudi. U međuvremenu svoju kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima najavio je Muhamed el Baradej, nekadašnji direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, dobitnik Nobelove nagrade za mir i jedan od vođa protesta. Pored njega na izbore će izaći i Amr Musa, generalni sekretar Arapske lige i bivši ministar inostranih poslova, koji uživa veliku popularnost. Muslimanska braća, od kojih su zapadni posmatrači najviše strepeli, za sada nisu pokazala previše zainteresovanosti za predsedničku funkciju. Ko god da stane na čelo Egipta moći će da računa na drugačiji odnos sa Zapadom. Položaj zemlje, njena veličina i Suecki kanal, aduti su na koje Egipćani sada računaju u nekom budućem rasporedu snaga i ravnopravnijoj saradnji. Ali pre svega pred zemljom je zadatak da ekonomski stane na noge. Egipćani se nadaju da bi za početak mogli da povrate turističku sezonu od prošle godine, kada je zemlju posetilo više od 14 miliona ljudi, ali nije izvesno da će turističke agencije uspeti da privuku toliki broj turista. Taj problem još je veći za Tunis, kome je turizam ključni izvor prihoda, koji obezbeđuje oko sedam odsto BDP-a i trećinu svih radnih mesta. Hoteli se polako pune, ali ni izbliza onim tempom koji je potreban da bi se održala ekonomija zemlje. Očekuje se da bi ove sezone poseta mogla da padne za 60 do 80 odsto u odnosu na prošlogodišnjih sedam miliona inostranih gostiju. Tunis, iz koga je talas revolucija krenuo, sada pokušava da se stabilizuje. Sud je raspustio bivšu vladajuću partiju Ustavni demokratski savez, svrgnutog predsednika Ben Alija. Stranka koja je okupljala dva miliona članova, sada je pod optužbom da je kršila Ustav i uspostavila totalitarni sistem. Ovi potezi svakako su naišli na odobravanje Tunišana, koji sada nose oreol začetnika arapske revolucije, ali zemlja je još veoma daleko od toga da ispuni očekivanja. Prelazna vlada već je doživela nekoliko potresa, nove ulične proteste, smene i optužbe. Ona apeluje na razumevanje i strpljenje, obećavajući da će ekonomskim planovima koje ima staviti zemlju na noge, ali hiljade Tunišana i dalje pokušava da u ribarskim čamcima napusti svoje domove i domogne se obala Italije. Nezaposlenost, jedan od ključnih elemenata koji su pokrenuli revoluciju, u ovom trenutku raste i nije izvesno kako će se zaustaviti. Jedan reporter posetio je Sidi Bouzid, grad u kome je sve počelo kada se samospalio Mohamed Bouazizi, a koji je sada privremena vlada proglasila za prioritet u planovima za ekonomski oporavak. Zatekao je mlade ljude “koji igraju karte u kafeima i sanjaju da odu u Evropu”. Samo nekoliko metara od mesta na kome se Bouazizi spalio, sada je red u kome se čeka da se predaju dokumenta za eventualni posao. Većina u redu su mladi i obrazovani ljudi koji pokušavaju da svoj CV doture službeniku zaštićenom bodljikavom žicom. Vlasti ove mere objašnjavaju velikim brojem ljudi, incidentima koji nastaju u besnoj gomili i potrebom da se službenici zaštite, ali građani koji stoje u redu primećuju da su im službenici sada nedostupni isto onako kao što su to bili i za vreme Ben Alija. “Ne razumem zašto ne mogu da otvore vrata”, kaže Kamal Hamdi, 38 godina star ekonomista koji je poslednjih 11 godina radio kao konobar jer nije bilo drugog posla. “Od revolucije se ništa nije promenilo. Svrgli smo Ben Alija. To je sve.” Online-Revolution Krize u severnoj Africi i njihov efekt na turističku industriju čitavog arapskog sveta bile su dominantne teme na Međunarodnoj turističkoj berzi, održanoj prošle nedelje u Berlinu. Na ovom najvećem svetskom sajmu turizma predstavnici novih vlada su isticali da s čežnjom očekuju povratak stranih turista, podsećajući da u Tunisu između 30 i 40 odsto ljudi živi od turizma, a u Egiptu je to svaki osmi stanovnik. Posledice izostanka turista su već izuzetno teške, pa se novi ministri trude da obe zemlje prikažu u najlepšem svetlu: Egipat je pokrenuo marketinšku akciju pod geslom „Dobro došli u zemlju mirne revolucije” i „Online-Revolution – made in Egypt”. Egipatski turistički radnici su brzo reagovali, jer su već navikli na udare: tako su se oporavili i posle terorističkih napada na turiste u Luksoru i Kairu pre desetak godina, na posledice napada na NJujork 11. septembra, kao i na rat u Iraku. I Tunišani hoće da prodaju svoju „jasmin revoluciju”. „Bivša vlada nije želela strane posetioce van turističkih oaza duž obale - režim nije želeo da se vidi teška svakodnevnica građana”, kaže novi ministar turizma Mehdi Huas. On želi da stranci osim plaža obilaze i unutrašnjost, bogatu kulturno-istorijskim spomenicima a voleo bi i više individualnih gostiju. Munir Fahri Nur, novi egipatski ministar turizma, mora da popravi imidž koji je ostavio njegov korumpirani prethodnik, koji je bio suvlasnik brojnih hotela i putničkih brodova na Nilu. Klasični kulturni magneti Egipta, kao što su piramide, Luksor ili Abu Simbel zvrje mesecima prazni, jedino su sve vreme funkcionisali hoteli u Šarm el Šejku, zahvaljjujući ruskim posetiocima, koji ni po koju cenu nisu hteli da se odreknu praćakanja u Crvenom moru - kaže za NIN jedan naš zemljak, koji živi u tom turističkom centru. A da bi privukli stare i nove goste obe zemlje nude tur-operatorima niz pogodnosti, pa se očekuje da će prvi aranžmani biti jeftiniji nego do sada. To važi za one iz Nemačke, Italije ili Engleske. Kako će se ponašati naši tur-operatori ostaje da se vidi.