Pokajanje pre pristanka

Predrag Marković nas dočekuje u svom kabinetu u Ministarstvu za kulturu u dogovorenom terminu, tek malo modifikovanom u skladu sa dnevnim obavezama i novim gustim rasporedom. Baš kao što je i bio dogovor, sastali smo se nepun dan kasnije po njegovom povratku sa Lajpciškog sajma knjiga, gde je prvi put predstavljao zemlju kao ministar. Podseća nas da je i pored svih obaveza ispunio obećanje i upravo NIN-u dao prvi intervju otkako je u novoj ulozi. I zahvalili smo mu se na tome. Bogata biografija gospodina Markovića sačinjena je od aktivnosti u raznim oblastima javnog života, tokom nekoliko minulih decenija. Iako nije član nijedne stranke, od 2006. ima status počasnog predsednika G 17 plus, čiji je bio jedan od osnivača. Član PEN-a, Evropskog pokreta, SKD-a i Krunskog saveta - verovatno bi bile odrednice dovoljne da se otkloni senka sa tako naglo iskonstruisanih priča o ministru bez diplome. Dug je i bogat put od njegovog prvog uredničkog angažmana u „Studentu“, preko osnivanja „Vremena knjige“ i „Stubova kulture“ do predsedavanja Narodnom skupštinom Republike Srbije. NJegov novi radni sto, u kabinetu u Vlajkovićevoj ulici, ispunjen je papirima, uredno sređenim i očito klasifikovanim, spremnim za dalji rad. Odmah smo nekako raščistili na koju vrstu pitanja želi da odgovara a na koju ne, iako smo već unapred pretpostavili da će mimo tekuće zbilje biti zaista teško osvojiti odgovor iz bilo koje druge životne sfere. Tako su pitanja o klanovima u sferi kulture ili o nekadašnjim saradnicima poput Miroljuba Labusa ili Maje Gojković na primer, ostala bez odgovora. Kada ga pitamo da li je njegov angažman poput misionarstva, Predrag Marković odmahuje rukama i odgovara nam da ne preuveličavamo. Razgovor uveseljava povremenim poređenjima sa fudbalskom terminologijom, a vrlo često pravi jasnu distancu između sebe i „političara“. Na početku razgovora podseća nas na 4. decembar 2006. kada je javno podneo završni izveštaj o svom radu i 1.000 dana rada Narodne skupštine. Nakon toga se povlači sa javne scene. Koji su sada pravi razlozi vašeg povratka? Odluke Narodne skupštine od 2006. bitno su uticale na promenu spoljne pozicije Srbije. Iste godine, na unutrašnjem planu, i stručnjaci i Skupština i građani prihvatili su čitav niz kompromisnih rešenja, da bi na načelima najvišeg pravnog akta, Ustavu, otpočeli procesi punog uspostavljanja države. Nažalost, nametnuta kriza oko statusa Kosova i Metohije, svetska ekonomska kriza, vanredni izborni ciklusi, preispitivanje evropskog opredeljenja, kriza oko pokrajinskog Statuta, jer je delom napisan nepravničkim jezikom. Dalje usporavanje privatizacije i odlaganje suštinskih reformi, dodatno su odložili i ugrozili uspostavljanje države u punom kapacitetu. Institucije nisu osposobljene da deluju samostalno ili nisu u potpunosti formirane. Čitave oblasti u kojima je neophodno stalno funkcionisanje, nadzor ili zaštita države, u nedostatku sistemskih i zakonskih rešenja, često bez sredstava i kadrova, mesecima čekaju saglasnost partijskih koalicija i političke odluke. U međuvremenu, i država i društvo se dodatno raslojavaju i siromaše, a razlike među ljudima, društvenim slojevima i regionima se povećavaju, preteći da ugroze osnovno jedinstvo i postojeće funkcionisanje države. Kao što vidite, razlozi su u stvari lični. Moji koliko i svakog od nas. Čime ste se sve bavili proteklih godina? Pomagao sam malima da porastu, velikima da opstanu. Pravilo je jednostavno, ako ne možete da pomognete sebi, okrenite se oko sebe – nekome je vaša pomoć uvek potrebna. Kako ocenjujete sadašnju koncepciju ministarstava Republike Srbije? Šta mislite da ona može da postigne u ukupnom poboljšanju života u zemlji? Kakve promene očekujete sa novim sastavom? Ministar je zadužen za resor a ne za vladu. Jasno sam odmah po izboru saopštio javnosti: odlučio sam da uđem u vladu jer će ona u kratkom periodu koji je pred njom ili biti Vlada Srbije i sa Narodnom skupštinom završiti neophodne poslove i obaveze koje je Srbija kao država preuzela, ili će u ovim teškim vremenima, i za građane i za državu, svako u svom resoru morati da očuva minimum onoga što mu je povereno. A u tom slučaju, kultura, informisanje i informaciono društvo su oblasti koje bi svi da zloupotrebe i finansijski zanemare. Što znači da će im biti potrebna i nega i zaštita onih koji umeju da okupe i odbrane. Koliko ste se premišljali pre nego što ste prihvatili funkciju? Koliko je ona izazov za vas, nakon svih prethodnih funkcija koje ste obavljali? Kao iskusan čovek, prvo sam se pokajao pa tek onda prihvatio. U kulturi sam odavno odgovorio na ono što mi je bilo izazov. I za to mi nije bila potrebna ni država a kamoli funkcija. Ministarstvo na čijem ste čelu sada, spojeno je sa telekomunikacijama i medijima. Da li je to prevelik teret za vas? Kako ćete se izboriti sa svim problemima u svim sektorima koje sada ministarstvo zastupa? Za sektore u kojima su problemi, nalaze se i profesionalci koji traže rešenja. Posao ministra je da ojača, zaštiti i ohrabri ljude da rešenja predlažu. Novoformirano ministarstvo će sigurno omogućiti da se lakše obavljaju poslovi definisani Upitnikom Evropske komisije u okviru Podgrupe 10 za Informaciono društvo i medije gde je dosadašnje Ministarstvo kulture bilo nosilac. Ne verujem da su vašim čitaocima presudni dalji tehnički podaci o tome. Meni lično će sigurno koristiti sve što sam naučio u prethodne tri godine od stručnjaka u Telekomu (kao član Upravnog odbora, prim. ur.). Imao sam sreće da učestvujem u radu i učim dok je ovo preduzeće u uslovima rasta krize i gubljenja i poslednjeg monopola ostvarilo najbolje rezultate u svojoj istoriji. Ali mi to iskustvo ne daje pravo da remetim poslove i način rada u dosadašnjem ministarstvu telekomunikacija. Bili ste svojevremeno koordinator za kulturni i nacionalni preporod? Koliko će vam koristiti to iskustvo na novom radnom mestu? Šta ste zapravo tada uradili, što vam može pomoći u vođenju ministarstva čiji jedan deo čini kultura? Čiji ključni deo čini kultura! Tada smo, između ostalog, pre 11 godina, oformili timove koji su u periodu od godinu dana radili na projektu podizanja kapaciteta za lokalne kulturne politike u skoro 50 gradova Srbije. Kada sam prvog radnog dana došao u ministarstvo zatekao sam mnoge od članova tih timova spremne da ponovo nastave rad i svoje znanje i iskustvo stave u službu aktiviranja kulturne politike. Šta ćete prvo promeniti, a šta izbaciti? Prvo sam potpisao predlog za izbor članova Nacionalnog saveta. Bira ih Narodna skupština, i u skladu sa Zakonom o kulturi njihovim izborom će se smanjiti arbitrarna uloga ministra i njegovih pomoćnika. A prvo sam, sa saradnicima, „izbacio“ neusaglašeni deo iz finansijskog plana za ustanove kulture da bi ljudi u ustanovama, dok se sporni deo usaglasi, u oblastima gde su sve njihove primedbe usvojene, mogli da ostvaruju programe i primaju plate. Šta ćete uraditi u vezi s pitanjem medijske slike u Srbiji danas? Da li ćete i u kojoj meri promeniti zakon o medijima? Zatekao sam mnoge predloge i aktivnosti. Ministarstvo je najbliže predlogu da se sva ova pitanja rešavaju protokolom, kroz rad grupe koju čine predstavnici profesije, dakle udruženja novinara i medija. Moje pravilo je da profesija, tamo gde je organizovana, daje ton odlukama ministra, a ne da trpi njihove posledice. Koji su, po vašem mišljenju, dobri modeli evropske i svetske kulturne politike, odnosno ministarstava za kulturu, koje biste vi i vaše ministarstvo pratili u predstojećem mandatu? Postoji mnogo dobrih modela po rezultatima koje su dali. Ali svi ti modeli počivaju na tradiciji određene zemlje, njene veličine, njenih institucija i mi, u stvari, moramo, kako u drugim oblastima tako i u kulturi, da za različite segmente preuzimamo različite modele i da se čuvamo megalomanije, kojoj smo skloni. Moramo da se poredimo sa onim modelom koji je i kapacitetom sličan našem i sa kojim je moguće porediti i stvarnost i tradiciju. U tom smislu, neću ja o tome odlučivati, već će to biti molba koju ću uputiti, a potom i podržati ostvariva rešenja svima onima koji će se time baviti. Kao što znate, već postoje stručne službe, koje će biti pojačane komunikacijom sa profesionalcima iz oblasti kulture i time će se i jedni i drugi suočiti sa onim šta je želja a šta su mogućnosti. Šta bi bile „bolesti“ tih kulturnih sektora? Ne bih sada odgovarao na to pitanje. Svi znamo da je za svaki sektor u kulturi glavna bolest to što novca nema sada, nije ga dovoljno bilo ni ranije, ne znamo kada će ga biti i moramo da imamo razumevanje za to. S druge strane, kvalitet pojedinaca u kulturi, kvalitet institucija koje tek stvaramo u svemu, jeste takav da mi ne možemo da u međuvremenu stojimo i ništa ne radimo. Trudićemo se da, i ja se sada nadam uz podršku svih koje se to tiče, pronalazimo modele koji mogu odmah da se sprovode i istovremeno da se svi zajedno upoznajemo sa onim modelima kakve bismo želeli da imamo u budućnosti. To se odnosi na oblasti umetnosti baš kao što se odnosi i na čitav niz ustanova zaštite i čuvanja nasleđa, od kojih su neke u međuvremenu, uz pomoć postojećih modela, uspostavile standarde, funkcionišu i ostvaruju stalan napredak. Daću vam samo kao primer Arhiv Republike Srbije. Ali ne moram ja o tome da vam pričam. Idite u tu ustanovu i vidite šta je urađeno prethodnih godina, od čega se krenulo i dokle se danas stiglo. Dugi su procesi usvajanja zakona u pojedinim oblastima kulture. Prethodni ministar je dugo radio na tome. Imate li plan kako ćete dalje raditi na ubrzanju donošenja zakona u kulturi? Na zakonima su radile radne grupe, koje su obaveštavale javnost o tome šta je urađeno i obaveštavale ih o problemima koji su uočeni, bilo od strane institucija kojima je nacrt takvog zakona dat, bilo od strane onih koji su učestvovali u javnoj raspravi. I naravno da će se nastaviti u skladu sa tim primedbama, takođe od radnih grupa, koje su za to stručne i kojima je to interes, kako njima samima tako i u interesu države. Sigurno će se što pre nastaviti rad na tome. Ali time se neću ja baviti, već će se baviti ljudi iz tih sektora i profesija. Na primer iz oblasti filma. Tu ima sasvim dovoljno kvalitetnih i iskusnih ljudi. Drugi nacrt zakona, na koji sigurno mislite, jeste zakon o izdavaštvu. Tokom javne diskusije uočen je čitav niz nedostataka, koji su naravno sprečili taj nacrt da uđe u ma kakvu zakonsku proceduru. Postoje nesporni zakonski predlozi koji su već u proceduri i nadam se da će Narodna skupština uložiti napor da što pre dođu na dnevni red. Šta ćete uraditi sa pitanjem zakona o oglašivanju? To je međuresorno pitanje. Kako ćete se postaviti prema pitanju rešavanja problema slobode govora ili prema problemima nacionalne, verske i političke mržnje u Srbiji? U skladu sa svojom biografijom. I u skladu sa ovlašćenjima. Ponosan sam na reči koje su mi predstavnici stranaka manjina uputili i javno i pojedinačno prilikom izbora u Narodnoj skupštini. Kao i najveća opoziciona stranka. A i oni su se pozvali na biografiju. Kada je pre pet godina Laslo Vegel primao orden predsednika Mađarske, iskoristio je moje prisustvo da ispriča kako sam osamdesetih godina rizikovao „švercujući“ iz Budimpešte rukopise Đerđa Konrada, koji su bili zabranjeni zbog antikomunističkih stavova, i kako smo lično štitili Dom kulture u Temerinu kada je počinjalo ratno ludilo u Jugoslaviji. Morao sam da ga podsetim da je to prirodno, jer postoje ljudi koji u svim vremenima brane prava drugih, ali svih drugih, jer imaju jasna uverenja, kao što postoje oni koji to rade povremeno kada su za to plaćeni novcem ili političkim profitom. Poznat je i vaš običaj od 2000. godine da, kada ste na funkciji, javnost redovno obaveštavate o svojoj imovinskoj karti... Lako je meni. Ali se uvek divim kabinetima koji još nisu shvatili da u bankama postoje kamate, pa javnosti već godinama saopštavaju da njihovi šefovi imaju isti iznos štednje u banci. Koliko se vaše imovno stanje promenilo dok niste bili politički aktivni? Zamenio sam „staro za mlađe“. Umesto „audija“ iz 1988. sada vozim „rovera“ iz 2005. Kako ocenjujete rad prethodnog ministra za kulturu? Ne bavim se time. Sarađivao sam sa gospodinom Bradićem mnogo pre nego je postao ministar i visoko cenim njegov rad. Sa ministarstvom i u njegovom mandatu nisam sarađivao, a zatekao sam mnogo započetih poslova. Kako će izgledati vaš rad u ministarstvu? Da li ćete i vi govoriti na svakoj konferenciji i otvarati tri manifestacije dnevno, kao što je to činio prethodni ministar za kulturu? Ne verujem da je gospodin Bradić to činio. Kako ćete se postaviti prema započetim poslovima prethodnog ministra za kulturu? Postoje samo poslovi ministarstva. Oni su definisani zakonom, budžetom i korisnicima. I ti poslovi nisu ni prekidani. Kako ćete rešiti problem autorskih prava u Srbiji i kako ćete se uopšte boriti sa tim? Neću dozvoliti da ministarstvo finansijski i imenom podržava projekte u kojima se jasno vidi da prava nisu regulisana. Da li ćete napraviti horoskop nove vlade Republike Srbije, kao što ste pre pet godina tražili povoljne astrološke aspekte za formiranje nove države? Jedino što znam o astrologiji su stihovi „Čoveče, pazi da ne ideš malen ispod zvezda“. A i njih citiram po sećanju. Fudbalskom terminologijom govoreći, koliko je uspešnih utakmica potrebno odigrati da bi kultura u ovoj zemlji napredovala sa poslednje rupe na svirali? Kultura je jedina oblast gde neprestano i igramo, i u evropskim i u svetskim ligama. Samo se povremeno zbunjujemo ili svađamo oko dresova. Čak je i Ministarstvo kulture poslednjih šest godina nosilo neki sponzorski znak umesto grba svoje države. To ćemo odmah promeniti. Ali jednog problema moramo da budemo svesni. Tokom poslednje decenije prošlog veka, kada su sve vrednosti bile ugrožene i čitavi sistemi se urušavali, kultura je najsporije propadala. Ali to je privid, jer su kulturu štitili vrhunski rezultati brojnih pojedinaca čiji rad i talenat ne može da ograniči nikakav sistem ili državni aparat. Nažalost, još sam tada govorio, kultura će se najsporije oporavljati kada počne ozbiljno uređivanje države, jer će postati vidljivo da su ustanove kulture decenijama devastirane, tehnološki zastarele i daleko od svih budžetskih prioriteta. A pojedinačno, kao što nije mogla da ograniči, država ne može dekretom ni da propiše kvalitet. Snažne ličnosti pokreću istorijske procese Otvarajući štand Srbije kao zemlje u fokusu na Lajpciškom sajmu namerno ste razdvojili ulogu ministra kao političara „koji priča bajke“ i predstavnika države koji „mora da zna činjenice i druge upoznaje sa njima“. Zašto ste tako „obojili“ svoj prvi javni nastup kao ministra? Generacije srpskih stvaralaca i naučnika školovale su se u Lajpcigu i to znanje, a često i diplome, donosile u Srbiju. Mnoge važne knjige štampane su u Lajpcigu, na srpskom jeziku, a čitane u Srbiji. To su one knjige koje su ugrađene u temelje stvaranja i razvoja moderne srpske države, pre dva veka. Ova velika tradicija, koje su generacije i u Srbiji i u Donjoj Saksoniji i Nemačkoj svesne, bitna je osnova za novi, veliki i organizovan početak sistemskog predstavljanja srpske kulture. Istovremeno, svaka tradicija meša mit i činjenice, pojedince i institucije. U Srbiji je kao bajka opšteprihvaćen mit o Lajpcigu, u kome su se sretali i pomagali Vuk, Gete i Braća Grim. Velika, pojedinačna imena koja su gradila istoriju. Ali činjenično, istoričari danas kažu precizno da susreta Vuka, Getea i Braće Grim u Lajpcigu nije bilo, kao što nije bilo ni njihovog direktnog zajedničkog kontakta. Gete je u Lajpcigu boravio od 1765. do 1768, dok je studirao. Braća Grim, prema relevantnim biografijama, nisu boravila u Lajpcigu, a istorijski utvrđena veza sa Lajpcigom je sledeća – 1824. godine u Lajpcigu i Berlinu objavljen je prevod Vukove Male gramatike iz 1814. Jakoba Grima. Taj prevod je Grim, zajedno sa novim prevodom pesme Zidanje Skadra, poslao Geteu u Getingen. Ukratko, bajka je tačna u smislu da snažne ličnosti pokreću istorijske procese i za to im i države i generacije odaju zasluženu počast. Istovremeno, kada države i institucije pokreću i garantuju neki proces, one moraju da vode računa o tačnosti činjenica. Prošlog četvrtka je u Lajpcigu, uz pomoć institucija, počeo proces čiji kvalitet garantuju pojedinci i njihova dela – pisci, prevodioci , izdavači, ali podršku tom procesu garantuju institucije. Moj posao je bio da lično podržim pojedinačni kvalitet stvaralaca i rad ljudi iz institucija oko ovog nastupa, ali i da garantujem da će Srbija sve stvarno preuzete obaveze poštovati.