Prosveta

Voleli ili ne, želeli ili ne, tek đaci nastavljaju da idu u školu. Odrasli su se sporazumeli. Nastavnici, uz pomoć svojih takozvanih reprezentativnih sindikata, smatraju da su postigli svoj cilj. Plate će biti povećane, istina na dugom štapu, tek u oktobru. I đaci i nastavnici nadoknadiće vreme i nastavni plan će biti ispunjen. Za ovu oblast imamo svoju narodnu terminologiju: prosveta, obrazovanje i vaspitanje. Pođimo od prosvete. Najsažetije rečeno, prosveta je organizovano obrazovanje i vaspitanje. Vaspitanje je obrazovanje i vaspitanje u užem smislu. Vaspitanje u užem smislu je formiranje ličnosti. A obrazovanje je sticanje znanja i umenja. Vaspitanje može biti kućno, društveno i samoobrazovanje. Posle ovog kratkog kursa iz pedagogije, prelazimo na etimologiju. Kada je reč o rečima narodnog i slovenskog porekla, to je najteže, a možda i najzanimljivije, jer daleko više ima priručnika o evropeizmima, o tom što se doskora isključivo zvalo stranim rečima, to jest o onim rečima koje upotrebljava većina evropskih naroda, tih naslednika dva mrtva jezika, helenskog (starogrčkog) i latinskog. Pomalo je apsurdno zvati ih stranim, kao da su neko strano telo. Većina ih je organski inkorporirana u mnoge evropske jezike. Što znači da poplavu stranih reči ne treba kontrolisati. Neki mudar čovek je rekao: „Strane reči treba upotrebljavati, ali kad baš mora.“ A sad malo etimologije! Reč obrazovanje vezana je za reč obraz, koja je naslonjena na glagol rezati, a najpre je značila izrezano čovekovo obličje, lice, a na kraju i obraz na licu. Onaj koji ima čist obraz taj je pravi, a koji ga nema taj je bezobrazan. Daljim širenjem značenja reči obraz došlo se, kad je našem narodu taj pojam zatrebao, do pojma obrazovanja, koje oličava vaspitan i učen čovek. Prosveta ima u osnovi imenicu svetlost, jer, zna se - znanje je svetlost, znanje je moć.