Čir je pukao

Nekada zemlja mira i ekonomskog blagostanja, zapadnoafrička Obala Slonovače je proteklih nedelja opet utonula u krvavi i brutalni građanski rat. Preko hiljadu masakriranih civila je najnoviji bilans obračuna rivalskih snaga bivšeg predsednika Lorena Gbagba, koji od novembra prošle godine odbija da prizna izborni poraz i vlast preda novoizabranom Alasanu Katari, koga podržava međunarodna zajednica. Razbuktavanje borbi je opet rezultiralo rekom izbeglica, tako da su samo najveći lučki grad Abidžan, u kojem su se preko vikenda vodile žestoke borbe, napustile stotine hiljada stanovnika. Oni su se pridružili 1,7 miliona beskućnika, koji već godinama beže od rata i klanja i žive u najgroznijim uslovima širom zemlje i u susednim državama. Od 21,5 miliona stanovnika Obale Slonovače njih 40 odsto su muslimani, 30 odsto hrišćani, a ostali su pripadnici tradicionalnih afričkih religija. U zemlji živi 60 etničkih grupa, koje govore 70 jezika, a spaja ih zvanični jezik – francuski, nasledstvo francuske kolonijalne vlasti (do 1960). Muslimani žive pretežno na severu i njima pripada i novoizabrani predsednik Katara (69). Gbagbo (60) koji ne da vlast je katolik, sa juga. Tako su se u njihovu borbu za vlast i novac umešale i tradicionalne verske i etničke podele zemlje, koja posle dugotrajnog građanskog rata spada u najsiromašnije zemlje Afrike. Oko polovine stanovništva raspolaže sa manje od 250 evra – godišnje. Do pre nešto više od jedne decenije Obala Slonovače je bila prosperitetna afrička država, zahvaljujući izvozu kakaoa, čiji je najveći proizvođač na svetu, a kasnije i nafte. Upravo oko raspodele tog nacionalnog bogatstva su se posvađale elite sa svojim trupama i plaćenicima. Posle građanskog rata 90-ih godina, UN su 2004. poslale skoro 9.000 plavih šlemova da nadgledaju sprovođenje primirja između severa i juga. Sada su i mirovnjaci postali žrtve napada rivalskih snaga, ali su početkom nedelje prvi put zapucali helikopteri UN po položajima Gbagba, kako bi sprečili njegove vojnike da napadaju civile. Francuska je preko vikenda pojačala svoj kontingent na 1.400 vojnika, koji kontrolišu aerodrom u Abidžanu i treba da omoguće evakuaciju stranaca. Za domaće civile, koji beže od bandi i nemaju ni hrane ni vode, ionako odavno niko ne brine.