Dobro došli u sabprajm Srbiju

Znači, ova vest treba tiho da se provuče. Zbog ovakve mere, ionako veliko zaduženje građana prema bankama u kratkom roku će se udvostručiti“, piše na jednom domaćem forumu Cezar, diskutujući o temi pod nazivom „dužničko ropstvo“. Stiže i odgovor: “Ali ta sirotinja raja treba da pripazi za šta sve uzima kredit. Kod mene u kraju su uzimali za letovanje, ekskurzije, ludački dobre kompjutere, pa sad ne mogu da otplaćuju. E takvih mi nije žao“. Cezar ne odustaje. „Deo naroda je u tolikim problemima da ne vidi drugi izlaz, a drugi deo je žrtva propagande kojoj je nemoguće odoleti“. Ovako su dva forumaša razmenjivala mišljenja o „dužničkom ropstvu“ naših građana, a povodom najnovijih mera Narodne banke Srbije, kojima se, između ostalog, ukida i dosadašnji limit za zaduživanje stanovništva. Tako će, umesto 30 ili eventualno 40 odsto, u zavisnosti od toga da li se zadužio u evrima ili u dinarima, odnosno 50 ili 60 odsto (za stambene kredite), koliko je iznosilo maksimalno opterećenje mesečne zarade, klijent sada moći da u banci ostavi praktično celu platu. NIN-u je u Narodnoj banci rečeno, a kasnije i potvrđeno objavljivanjem Smernica za izračunavanje kreditne sposobnosti klijenta, da će se od sada kreditna sposobnost izračunavati tako što će se od mesečne plate oduzimati vrednost minimalne potrošačke korpe za prvog odraslog člana domaćinstva, a to je sada 12.646 dinara. Pošto se prema utvrđenoj evropskoj metodologiji svaki član porodice ne vrednuje isto, pa tako ni njihovi troškovi u potrošačkoj korpi nisu jednaki, bankama je dostavljena i metodologija na osnovu koje će izračunavati koliko je to što se klijentu ostavlja da bi nekako preživeo mesec. Sve ostalo može da ostavi u banci, ukoliko mu ona to i dozvoli. To znači da će klijent banke moći da se zaduži od 80 do 100 odsto mesečnih prihoda, opet u zavisnosti da li uzima dinarski kredit ili onaj sa valutnom klauzulom, umanjenih za tih nešto više od 12.000 dinara. Primera radi, ako neko zarađuje 60.000 dinara mesečno, do sada je mogao da se zaduži do visine rate od 18.000 ili do 30.000 ukoliko je u pitanju stambeni kredit, a sada će moći da se zaduži do čak 47.354 dinara, bez obzira na to o kojoj vrsti kredita se radi. Pošto već nije imala para da subvencioniše vraćanje kredita, a na takav potez ni Evropa ne bi gledala blagonaklono, država se odlučila da malo olabavi svoju monetarnu politiku. Građanima da udovolji, sada kada su izbori sve bliže, a bankama opet da omogući da mogu da zarade. Tako je počelo i u Americi, reći će zlobnici. Najpre je promenjena regulativa, onda su banke, u besomučnoj trci za što većim profitom, počele da odobravaju takozvane „sabprajm“ kredite, odnosno kredite rizičnim klijentima, koji do tada ne bi mogli da odmaknu dalje od vrata banke. A šta se desilo kada ti milioni rizičnih klijenata, ponosnih vlasnika kredita i hipoteka, više nisu bili u stanju da izmiruju svoje obaveze prema banci, dobro nam je poznato. Upravo zbog toga, i od samih bankara nezvanično se može čuti kako bi ovakva odluka NBS mogla da bude pogubna po stabilnost finansijskog sistema. Jer šta će se desiti ako povećanje limita za zaduživanje dovede do nagle kreditne ekspanzije, kao što veruje naš forumaš s početka teksta. I kada ti isti dužnici, koji već sada imaju probleme u otplati, budu u dugovima do guše. Ko Narodnoj banci, koja je ovu meru i donela, garantuje da će se banke ponašati racionalno i profesionalno, ako nam bliska prošlost govori da je glad za profitom jača od razuma? I zbog čega su se monetarne vlasti odlučile na mere koje bi mogle da dovedu do urušavanja finansijskog sistema i propasti pojedinih banaka, kada su se do pre neki dan hvalile kako je upravo zbog rigidne i restriktivne politike naš bankarski sistem ostao stabilan uprkos krizi, a država na njegovo spasavanje nije potrošila ni dinar? Pitamo se da li je ovo onda srpski „sabprajm“ i odakle državi novac da po ugledu na Zapad milijardama evra spasava posrnuli bankarski sektor, ako se tako nešto desi? „Srbija ima svoju „sabprajm“ krizu, i upravo zato što je ta kriza u toku, ova mera se i donosi. Ogroman broj građana i preduzeća nikada neće vratiti kredite, a sa ogromnim kamatama koje se u Srbiji plaćaju, to objektivno nije ni moguće. To ne bi bilo moguće ni u mnogo dinamičnijoj privredi no što je srpska. Indeksirani krediti i ogromne kamatne stope, pre ili kasnije, od svakog dužnika naprave nesolventnog dužnika“, kaže Nebojša Katić, ekonomski konsultant u Londonu. „Ponoviću po stoti put, Srbija bi morala da ukine gotovinske kredite i prekine da legalizuje proces finansijskog satiranja svojih građana. Neverovatno je da umesto toga, država te kredite stimuliše“, dodaje on. Katić ipak ne veruje da će banke odobravati kredite pod novim uslovima i dopustiti građanima da se zadužuju za skoro celu platu. „Pretpostavljam, ali samo pretpostavljam, da ova mera nije doneta zbog novih, već je doneta zbog starih dužnika. NJihovo stanje očaja se tako uklapa u novi zakonski okvir, pa svoju celu platu mogu `zakonski` usmeravati na otplatu starih dugova“, kaže on. Katić veruje da se vlast na ovakav potez odlučila zbog straha od kolapsa sistema, ali i predizbornog političkog pritiska. „Srbija je u krizi, između ostalog, i usled prevelike potrošnje građana finansirane kreditima. Sada, kada građani te kredite sve teže vraćaju, država ih stimuliše da se zadužuju još više. To je apsurdna politika. Bojim se da je stanje u finansijskom sistemu daleko od idilične slike koja se o njemu dnevno sugeriše javnosti“, kaže Nebojša Katić. Da je u pitanju opasna odluka, koja je iznenadila i pojedine bankare, potvrđuje nam naš izvor iz jedne od domaćih banaka. „Rekao bih da se NBS igra vatrom i iskreno sam iznenađen da je sada, nakon toliko godina restriktivne politike koja je pomogla da krizu prođemo bez kraha bankarskog sektora, donela ovakvu meru. Oni ili nisu svesni mogućih posledica ili su svesni, ali to rade iz nekih drugih interesa. Banke su pokazale da nisu u stanju da objektivno procenjuju rizik jer da jesu ne bi se desilo sve ovo na globalnom finansijskom tržištu. A ti im sada ostavljaš mogućnost da daju kredite u visini mesečne plate klijenta. Pa to se ne zna za koga može biti pogubnije, banku, klijenta ili finansijski sistem države“, kaže naš izvor. Slično smatra i Saša Đogović, iz Instituta za tržišno istraživanje, koji kaže za NIN da je ova mera NBS zapravo prodaja iluzije stanovništvu Srbije da su bogatiji nego što u stvari jesu. „Ništa drugo do virtuelno povećanje životnog standarda koje može biti opasno i za građane i za banke. Rizik je drastično veći nego ranije jer im se otvara mogućnost da svojim proizvodima privuku klijente da se dodatno zadužuju, do granice koju im nove mere NBS i omogućavaju. Jelašić je bio mnogo rigidniji i upravo je zahvaljujući tome finansijski sistem ostao stabilan“, kaže Đogović. Kako saznajemo od još jednog dobro upućenog izvora, posebna opasnost da se polakome za ovom mogućnošću dolazi od manjih banaka, ali i onih koje su u gubicima. Pritisnute od svojih matica da minus pretvore u plus, odnosno da privuku što više klijenata, a time ostvare i veći profit, moguće je da će upravo one ovu meru videti kao svoju šansu. „Verujem da vodeće banke na tržištu neće rizikovati. Mada ni to ne možemo tvrditi, ko zna. Ali, može se očekivati da će ove manje, sa malim tržišnim učešćem i poslovnim gubicima, to dočekati kao odličnu priliku. Priliku da klijente privuku ponudama na koje se velike banke neće usuditi. Jer, šta mogu da izgube. I ovako stoje loše“, kaže NIN-ov izvor. Za razliku od pesimističnih ekonomista, koji veruju da bi i ovog puta profit mogao pobediti razum, a banke pohrliti da nude kredite, pogotovo hipotekarne, rizičnim klijentima, u Narodnoj banci ubeđeni su da će se banke ponašati racionalno. I mogućnost koju im je ponudila koristiti samo za kreditno sposobne građane, odnosno za one koji imaju od čega da vrate kredit. To potvrđuje i Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke. On ne negira da se bankama sada daje veća sloboda i mogućnost da znatno povećaju svoju kreditnu aktivnost, ali, kako kaže, ne znači da će se to i desiti. Rebić naglašava da postoje klijenti koji su kreditno sposobni, ali su ih trenutni propisi ograničavali da se zaduže koliko mogu. „Ako banke budu uspele da privuku ovakve klijente, one će svakako imati rast plasmana“, kaže Rebić. On takođe podseća da ova mera centralne banke nije nova i da je postojala i pre 2004. godine, pa, kaže, banke ipak nisu olako odobravale kredite. Na našu opasku da je ograničenje od 30 ili 50 odsto zarade i uvedeno kako ne bi došlo do prezaduženosti građana, Rebić kaže da je siguran da će se banke ponašati racionalno i do najmanje značajnih sitnica proveravati svoje klijente pre nego što im odobre kredit. Barem će, kaže, Sosijete ženeral banka postupati tako. Upozorenje bankama stiglo je i iz Udruženja banaka Srbije čiji sekretar Veroljub Dugalić kaže da se bankama ovom merom daje veća sloboda, ali i veća odgovornost, te da će morati oprezno da sagledavaju svakog klijenta, obazrivije nego do sada, jer se može desiti, kako kaže, da klijent uđe u zonu visokog zaduženja. Treba li podsećati da vrednost potrošačke korpe ne odražava stvarne troškove života u Srbiji, kao i da nestabilan kurs dinara i visoka inflacija, veoma brzo tu podnošljivu mesečnu ratu mogu pretvoriti u nepodnošljivu, a od kreditno sposobnog klijenta napraviti dužnika-roba. Ni banke, opet, od takvog stanja neće imati nikakve koristi. Naprotiv. Gomile nesolventnih klijenata i loših i problematičnih kredita sa kojima ne znaju šta će. Računica (u dinarima) zarada maksimalno opterećenje udeo u plati (%) po starom po novom po starom po novom 30.000 9.000 17.354 30 58 50.000 15.000 37.354 30 75 80.000 24.000 67.354 30 84