Predlog slabe šanse

Baš uoči nove runde pregovora između Beograda i Prištine u javnosti se nanovo zavrtela ideja o podeli Kosova. Nedavno je tu mogućnost pomenuo šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović, rekavši da skupštinska rezolucija o Kosovu daje dovoljno prostora za to, da bi je zamenik premijera Ivica Dačić u kosovskim medijima dodatno osnažio. „Mislim da je jedino realno rešenje da tamo gde žive Srbi ostanu u Srbiji, a da se drugi deo gde žive Albanci odvoji. Samo to je realan način koji nas može dovesti do brzog rešenja“, pojasnio je Dačić u intervjuu za prištinski „Zeri“. Doduše, Dačić će se brzo korigovati i reći da nikada nije upotrebio reč podela, već razgraničenje, te da je to njegovo lično mišljenje a ne i zvaničan stav države. Ovakve ograde za upućene u prilike na Kosmetu nisu bile dovoljne da odagnaju sumnje da bi ovo, u stvari, mogla biti priprema javnosti na zaokret u državnoj politici prema južnoj srpskoj pokrajini. Za profesora Fakulteta političkih nauka Predraga Simića ova izjava može da se tumači i kao probni balon jer „postoje određene funkcije koje u javnosti nemaju privatno mišljenje, već šta god oni rekli to predstavlja određeni politički stav stranke, utoliko pre ako je stranka na vlasti“. Tim pre, što je ministar srpske policije to pitanje otvorio u albanskoj javnosti. „Ako smo čuli probne balone o podeli Kosova, mislim da smo otvorili jednu temu koja može da izazove jako puno problema. Kada se o tome razgovara, treba imati u vidu ne samo Kosovo, već i BiH, Makedoniju, Sandžak“, smatra Simić. Ove razloge su verovatno u vidu imali i predstavnici velikih sila, SAD, Rusije i Evropske unije, kada su uoči početka dijaloga Beograda i Prištine, učesnicima razgovora jasno stavili do znanja da podela teritorija neće biti na stolu. Mada i među njima ima nezvaničnih tonova koji sad podržavaju ideju o podeli, kako bi se taj problem jednom skinuo sa dnevnog reda. Nema jedinstva po tom pitanju ni kod Dačićevih koalicionih partnera, ni kod političkih protivnika. Dok je za Ujedinjene regione Srbije „podela južne pokrajine legitimna opcija u pegovorima“, za LDP vreme za podelu je „prošlo onda kada su takvi pregovori vođeni pod UN mandatom Martija Ahtisarija“, za DSS Dačićev stav je u stvari stav vladajuće garniture koja je „pokrajinu izgubila i sada pokušava da zamajava javnost pričom da bi se, eventualno, deo mogao sačuvati“. Trenutno, podeli južne srpske teritorije protive se i predstavnici Srba sa severa Kosova koji smatraju da je to najgore rešenje za Srbe južno od Ibra i siguran znak da se izbegli nikada neće vratiti tamo odakle su isterani. Ideja o podeli Kosova nije nova, a tu mogućnost je još osamdesetih godina prošlog veka prvi promovisao Dobrica Ćosić, premijer Đinđić prihvatio njegov predlog i pokrenuo inicijativu o podeli KiM, a 2008. godine podelu Kosova je pomenuo i predsednik Srbije Boris Tadić. Do pregovora na tu temu nijednom nije došlo. Kao da se obistinila poznata deviza da „Srbi iskoriste svaku šansu da propuste šansu“.