Snaga korporacija i promašaji države

IVAN RADAK Duvanske kompanije ni posle pet meseci nisu se pomirile sa odlukom Vlade Srbije da pred kraj 2010. podigne specifičnu akcizu na cigarete iznad nivoa koji je ranije dogovoren. Povučeni su neočekivani potezi, koji mogu različito da se tumače – od toga da je u pitanju pokušaj povećanja tržišnog učešća do početka novog sukoba sa državom. Mnoge duvanske kompanije počele su već od januara da povećavaju cene kako bi kompenzovale višu akcizu. Međutim, neke od njih donele su neobičnu odluku da uopšte ne podižu cene za pojedine brendove ili da je dignu za samo pet dinara. Pred kraj prvog kvartala i u aprilu oni koji su dizali cene morali su da odreaguju i delu svojih brendova vrate stare cene pogotovo u najnižem i srednjem cenovnom segmentu. Na “prvu loptu” takvo ponašanje protumačeno je kao ideja duvanskih kompanija da ono što im je uzela država vrate na tržištu privlačenjem više potrošača nižim cenama. Međutim, kada se u obzir uzmu moguće posledice snižavanja cena po prihode budžeta utisak bi mogao da bude i da duvanska industrija (ili njeni delovi), na neki način, namerno ili ne, time što prihodi od akciza u mnogome zavise od cenovnih politika kompanija, uzvraća državi za kršenje dogovora u decembru. Udar za državu je tamo gde najviše boli – po kasi. “Ukoliko se nastavi ovakva cenovna politika, Vlada Srbije neće uspeti da prikupi 90 milijardi dinara koliko je planirala od akcize i PDV-a na cigarete što predstavlja skoro 13 odsto ukupnih prihoda državne kase”, kaže za NIN izvor iz duvanske industrije koji je želeo da ostane anoniman. Kako objašnjava, pri projekciji prihoda za 2011. godinu, Ministarstvo finansija je planiralo da će višu akcizu kompanije automatski preneti na potrošače kroz veću maloprodajnu cenu cigareta. “Sa trenutnim cenovnim ratom koji je u toku, pitanje je da li će država ostvariti punjenje budžeta po planu, bar kada je reč o cigaretama”, navodi naš sagovornik. Ono gde je Vlada ranjiva jeste njena, po svemu sudeći, pogrešna odluka pri kreiranju akcizne politike pre nekoliko godina, koja se ogleda u velikoj zavisnosti državnog budžeta od cenovnih politika duvanskih kompanija. Naime, vlasti su se odlučile da pri određivanju akciza manje zahvataju putem specifične akcize koja predstavlja fiksni tj. apsolutni iznos od svake paklice, a više putem tzv. ad valorem akcize odnosno akcize koja predstavlja procenutalni deo cene svake paklice. Ta akciza sada je 35 odsto maloprodajne cene, ali ono što je problem jeste što upravo suprotno postupa većina članica EU i mnogo više uzimaju putem fiksne akcize kako bi manje bili zavisni od cenovnih strategija duvanskih kompanija. Zbog ovakve politike u Srbiji, prihodi budžeta od akciza su bitno zavisni od cenovnih politika duvanskih kompanija. Podaci Ministarstva finansija za prvi kvartal pokazuju da prikupljanje novca od akciza prebacuje plan (doduše, zajedno sa ostalim akcizama, uključujući i akcize na naftne derivate). To je i očekivano jer su cene svih akciznih proizvoda, pa i cigareta, rasle u prvom kvartalu, ali pošto je do poslednjeg snižavanja cena došlo u aprilu, lošije prikupljanje prihoda od akciza na cigarete počeće tek od maja. „Situacija na tržištu je takva da zbog snižavanja cena duvanske kompanije gube novac odnosno dobit koju bi ostvarile od viših cena. Sada će novac početi da gubi i država”, ističe naš izvor. Kako objašnjava, „Filip Moris“ je snizio cene za „bond”, „drinu”, „klasik” i „best”, a ta četiri brenda zajedno drže oko trećinu tržišta. Kada se tome doda obaranje cene BAT-ovih brendova „pal mal” za 10 dinara odnosno „laki strajk” za čak 20 dinara (od kojih država uzima više novca od akcize na osnovu njihove više cene), kao i brendova drugih kompanija, poput Japan tobaka, u najnižem cenovnom segmentu za po pet dinara, do podbačaja u budžetu bi verovatno moralo da dođe. Ne samo u duvanskoj industriji, već i u ostalim industrijama, velike multinacionalne korporacije mogu u izvesnoj meri da podnesu gubitke na jednom tržištu kroz profite na drugim tržištima, ali je pitanje koliko država poput Srbije može da podnese novi manjak u budžetu. Da duvanske kompanije i dalje imaju ideju da ukažu državi da je pogrešila u decembru sugeriše i odluka „Filip Morisa“ da u kabinet premijera i Ministarstvo finansija pošalje svoj predlog izmena Zakona o akcizama. Ovaj potez, kako saznaje NIN u Ministarstvu finansija, usledio je početkom aprila. Prema našim saznanjima, on predviđa puno usklađivanje akcizne politike Srbije sa evropskom politikom u narednih desetak godina, predvidivost akcizne politike za duvanske kompanije, a ujedno i značajan rast prihoda za budžet. Državni sekretar Ministarstva finansija Vuk Đoković tvrdi za NIN da je situacija pod kontrolom i da za sada, nema pada prihoda budžeta od akciza na cigarete. „Podaci za prvi kvartal pokazuju da su nam prihodi iznad projekcija i nema nikakvih problema oko punjenja budžeta niti nagoveštaja da bi moglo da bude problema”, navodi Đoković. Na tvrdnje iz duvanske industrije da će pad prihoda uslediti tek od maja, Đoković ipak ponavlja da opasnosti nema. On smatra da opasnost ne predstavlja ni to što su „Filip Moris“, BAT, JTI, TDR, Monus i druge kompanije na tržištu snižavale cene dok ih neke nisu ni dizale. „To što klasik, bond, drina i best čine trećinu tržišta ne znači da donose isto toliko prihoda od akciza. Veće prihode donose skuplje cigarete koje nisu pojeftinile”, ističe Đoković. Državni sekretar naglašava da se u Srbiji skupe cigarete itekako konzumiraju što će za državu značiti priliv sredstava jer, recimo, „marlboro” nosi značajno veći prihod budžetu nego najjeftinije cigarete iz Filip Morisa. „To što su pojeftinile cigarete iz najnižeg cenovnog segmenta moglo bi da ima efekte kroz smanjenje prihoda, ali prisutna su poskupljenja jako skupih cigareta koja nisu zanemarljiva, a donose veliki prihod od akcize”, tvrdi Đoković. Na pitanje da li je država pogrešila što se više oslonila na procentualnu akcizu od koje prihodi za budžet u mnogome zavise od cenovne politike kompanija, Đoković odgovara da je akcizna politika Srbije konzistentna, promene su napravljene u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, a Vlada će nastaviti da prati ono što se po pitanju oporezivanja duvanskih proizvoda radi u Evropskoj uniji i približavati svoju akciznu politiku evropskoj kako se bude napredovalo ka članstvu u EU. Međutim, stalni predstavnik MMF Bogdan Lisovolik u decembru je izjavio da MMF nije Ministarstvu finansija sugerisao bilo kakve promene akciza već je, na poziv Ministarstva, uradio tehničku ocenu u oblasti akciza na cigarete, ali da odluka da li i u kom pravcu ići sa promenom akciza leži isključivo na predstavnicima Ministarstva finansija i Vlade Srbije. Kada je reč o predlogu izmena Zakona o akcizama koji je Ministarstvu poslao „Filip Moris“, Đoković potvrđuje da je taj predlog stigao i da je u toku njegovo razmatranje. Na pitanje da li bi mogao da bude usvojen odnosno da dođe do promene akcizne politike Đoković odgovara: „Razgovaramo sa duvanskom industrijom i pratimo šta se dešava. Mi smo regulator tržišta, a kada vas regulišu nikada vam nije pravo. U kratkom roku sigurno da neće doći do sustinske promene akcizne politike. Trebalo bi imati na umu da su akcize na cigarete u Srbiji niže nego u regionu, a pogotovo su niže u odnosu na Evropsku uniju”. Državni sekretar Ministarstva finansija na kraju ponavlja da se ne očekuje ništa dramatično po pitanju punjenja budžeta od akciza. „Pažljivo pratimo situaciju i očekujemo dobre prihode i u narednom periodu. Međutim, potrebno je da prođe neko vreme da bismo uočili da li ima promena”, kaže Đoković Prosečna ponderisana cena Duvanske kompanije u decembru su predlagale Ministarstvu finansija prikupljanje većih sredstava u budžetu kroz uvođenje prosečne ponderisane cene kao referentne vrednosti umesto aktuelnog koncepta najpopularnije cene proizvoda. Sve zemlje članice EU od 1. januara ove godine obavezne su da koriste prosečnu ponderisanu vrednost kao referentnu tačku. Kako su objasnili predstavnici duvanskih kompanija, svrha promene metodologije bilo bi uzimanje u obzir celokupnog tržišta umesto jedne tačne na tržištu čime bi se dobio precizniji i realniji pogled prilikom usklađivanja akcize sa inflacijom. Oni tvrde da bi promenom samo te metodologije država dobila preko milijardu dinara više u budžetu u ovoj godini. Međutim, kako se u decembru moglo čuti od predstavnika duvanske industrije, Ministarstvo finansija je iz njima nejasnih razloga odbilo da uvede prosečnu ponderisanu cenu kao referentnu vrednost iako je obavezujuća u EU i donela bi više prihoda u budžetu. „Filip Moris“: Naš predlog uklanja neizvesnost U kompaniji „Filip Moris“, koja je lider na srpskom tržištu, ističu da cenovna politika duvanskih kompanija u kratkom roku ne može značajno da ugrozi državne prihode. Jelena Pavlović, direktor korporativnih poslova Filip Moris Srbija, kaže za NIN da je cenovna politika te kompanije „odgovor na ponašanje drugih konkurenata i očekivanja potrošača i jedan je od bitnijih vidova tržišne utakmice“. - Posledice koje po prihode od akciza na cigarete mogu imati cenovne odluke tržišnih učesnika ključno zavise od strukture akcize, odnosno od načina na koji je utvrđena minimalna akciza i od relativnog značaja koji imaju proporcionalna i specifična akciza. Postojeća struktura akcize na cigarete u Srbiji onemogućava da cenovna politika značajno ugrozi državne prihode u kratkom roku. Budući da se oslanja na kretanje cena na tržištu, ovakva struktura akcize može dovesti do manjeg rasta prihoda u srednjem roku. Naročita slabost sadašnje strukture akciza na cigarete u Srbiji jeste što ne osigurava da se u doglednom roku apsolutni iznos akciznog opterećenja na cigarete naplaćen na najjeftiniju cigaretu u Srbiji uskladi sa minimumom propisanim u EU. Ovo je jedini, ali i najzahtevniji kriterijum koji u Srbiji, kad je reč o akcizama na cigarete, nije ispunjen. Na pitanje da li „Filip Moris“ i dalje razgovara sa Vladom o eventualnoj promeni akcizne politike i kako su u Vladi reagovali na njihov novi predlog Pavlović odgovara: „Način povećavanja akciza na cigarete u Srbiji utvrđen je zaključno sa 2012. godinom. Budući da je predvidivost i postupnost budućeg rasta akciza na cigarete od kritičnog značaja za poslovne odluke „Filip Morisa“, verujemo da je potrebno na vreme razmotriti moguća buduća kretanja. Stoga smo Ministarstvu finansija dostavili analizu postojeće situacije, posebno u svetlu odgovarajućih pravila u EU, sa predlogom dugoročnog plana povećavanja akciza na cigarete“. - Dugoročnim planiranjem nastojimo da se očekivano usaglašavanje sa pravilima EU postigne blagovremeno uz jasna i unapred poznata pravila i time izbegnu poremećaji na tržištu, koje bi neizvesnost i naglo povećavanje akciznog opterećenja nužno izazvalo. Jednu od važnih novina u našem predlogu čini manja zavisnost ključnih pokazatelja od cena na tržištu, i u kratkom i u dugom roku. Verujemo da je naš predlog dobar za državu te da će ga Ministarstvo finansija razmotriti i prihvatiti kao osnovu pri kreiranju dugoročne akcizne politike za cigarete – zaključuje Pavlović.