Sajber prosjačenje

Savremeniji oblik prosjačenja podrazumeva veb sajt koji “glumi” limeno lonče i  sadrži tužnu ili duhovitu priču, kojom virtuelni prosjak animira posetioce da klikom na ikonicu za naplatu ubace neku paru na njegov e-račun. Za razliku od klasičnog prosjačenja, koje podrazumeva dreždanje na ćošku po kiši i suncu, virtuelni prosjaci rasterećeni su fizičkog prisustva. Pretraživač Jahu je još 1996. otvorio kategoriju „materijalnog milosrđa”, koju je preimenovao u e-prosjačenje. Gotovina se traži za otplatu duga, ali i za časove operskog pevanja, advokatske troškove, kupovinu automobila, po sistemu “pošalji mi euro i spasi me”. Jedna žena je tako otplatila dug od 20.000 dolara. Nepoznati surferi uplaćivali su novac preko sajta „spasite Karin“ (savekaryn). Kada je namirila dug postala je savetnica za e-prosjačenje i objavila knjigu. Na internetu prolaze i skroz blesava kamčenja novca. Jedna devojka je napisala „ne mogu da zamislim da neko talentovan kao ja mora da radi“  i za par dana inkasirala 1.500 dolara. LJudi pristaju da uplate i za vapaj „ja sam čovek dokolice“, jer misle da i dosetljivost zaslužuje nagradu.  Kao kada se u moskovskom metrou „klasični“ prosjak dosetio i pored kutije za novac ostavio par starih cipela i karton na kome je pisalo „udelite nevidljivom prosjaku“. Očevici kažu da je kutija vrlo brzo bila puna, prolaznici su nagradili duhovitost.