O dilu i dres kodu

To što je Ceca sklopila dil (dogovor) sa tužilaštvom, a Šešelj uprkos svojim oponentima (protivnicima) planira svoj kambek (povratak) ništa je u poređenju sa tim da nam se bivša Jugoslavija u NIN-u naziva eks-Jugoslavijom. Verovatno bi bilo pomalo „nonsens” da ja vama pišem o tome da većina ovih tuđica ima svoje odgovarajuće terminološke zamene i u srpskom jeziku ali zar vi to sami ne primećujete? Zar su čak i novinari NIN-a, koji važi za najugledniji nedeljnik na našim prostorima, počeli da koriste anglicizme u tolikoj meri? Zar i pored 180.000 srpskih reči, koliko se po nekim nepreciznim procenama nalazi u fondu našeg jezika, morate da koristite tuđice za koje imate odgovarajući „domaći” izraz? Zar vam reči kao što su „dres kod”, „kopi-pejst”, „autfit”, „fensi”, „burn out”, „botom-up”, „onlajn”, „flešbek” i još nekoliko desetina izraza koji se provlače po NIN-u u zadnje vreme, ne paraju uši? Gospodin profesor Ivan Klajn je u broju 3150 čak i govorio o tome kako pak hrvatski lingvisti idu tako daleko da za strane izraze, za koje nemaju adekvatnu zamenu u hrvatskom jeziku, sklapaju nove „podomaćene” izraze. Naravno, mi ne moramo ići u tom smeru i sklapati neke nove, pomalo duhovite, termine kao zamenu za strane izraze, ali bar možemo koristiti domaće reči za koje već imamo zamenu.