Rasisti u ilegali

Nacionalni stroj“ više neće „marširati“, barem ne na teritoriji zakona, odlučio je Ustavni sud Srbije 2. juna. Doduše, bile su mu potrebne dve i po godine da zaključi ono što je očigledno, to jest da u pravnom poretku nema mesta i za zabranu diskriminacije po rasnoj osnovi i za rasističku organizaciju. Zabrani Ustavnog suda da se „Nacionalni stroj“ upiše u registar udruženja, preobrati u političku stranku, ili na bilo koji drugi način „deluje, promoviše i širi svoje programske ciljeve i ideje“, politička i pravna javnost jednoglasno aplaudira. U široj javnosti, pak, mogu se čuti i drugačija mišljenja. „Nacionalni stroj“ postao je deo domaćeg političkog pejzaža 22. marta 2005. godine, kada su na Jevrejskom groblju u Beogradu i zgradi radio-televizije B92 osvanuli antisemitski grafiti, a na više mesta u gradu antisemitski posteri takođe usmereni protiv B92 i potpisani imenom „Nacionalnog stroja“. Grafiti i posteri koji su zagadili Beograd standardnim neonacističkim mantrama o „jevrejskim parazitima“, „jevrejskom jarmu“, „jevrejskim pionima“ i „jevrejskom svetskom poretku“ prekrečeni su i skinuti, ali to je bio tek početak. Na desetogodišnjicu srebreničkog masakra „Nacionalni stroj“ je opet ratovao po zidovima pišući grafite-zahvalnice Ratku Mladiću, a 9. novembra 2005. godine „strojevci“ su organizovano prekinuli tribinu Antifašističke akcije Novog Sada na Filozofskom fakultetu maltretirajući prisutne. Pitanje eventualne zabrane delilo je Ustavni sud više od dve i po godine. Državno tužilaštvo predlog zabrane podnelo je 14. oktobra 2008, a problem je u prvom redu bio tehnički – činjenica da „Nacionalni stroj“ nije bio registrovan kao organizacija. - Zakon o Ustavnom sudu predviđa da Ustavni sud može da zabrani organizaciju ako postoji i formalno i faktički, dakle ako je uvedena u registar udruženja. Sankcija koju Ustavni sud može da izrekne upravo je brisanje iz registra udruženja. „Nacionalni stroj“ nije postojao formalno, ali faktički jeste. NJegovo delovanje osećali smo na našim leđima i ono je bilo protivno Ustavu. Zato je sud, mada nije bio jednoglasan, odlučio da postupi u skladu sa opštim principom prava poznatim kao „ko može više, može i manje“. Drugim rečima – ako može da izbriše organizaciju koja je već upisana u registar, zašto ne bi mogao taj upis i da joj zabrani? Ako organizacija nastavi da živi faktički, sada će delovati drugi organi, pre svega policija – objašnjava profesor univerziteta „Union“ i bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević. Politika i pravo, u rasponu od ministra policije Ivice Dačića do zaštitnika građana Saše Jankovića, gotovo bez izuzetka su pozdravili zabranu . Na internet-forumima – a ne radi se samo o rasističkom forumu „Stormfront“ – i u komentarima čitalaca na veb-sajtovima masovnih medija mogu se pronaći i drugačiji stavovi. Zabranu „Nacionalnog stroja“ sumnjičavo posmatraju i oni koji misle da Srbija ima preče probleme od minornih rasističkih organizacija i libertinci, koji smatraju da mišljenje mora da bude slobodno i kada je rasističko.