Prva prilika je propuštena

Kada je u ponedeljak 26. oktobra 1987. objavljena lista najboljih teniskih igrača sveta bili smo jako ponosni: naš Slobodan Boba Živojinović, sadašnji predsednik TS Srbije, bio je 19! Prvi put se jedan naš igrač spustio ispod 20. mesta i to smo tada doživeli i obeležili kao veliki uspeh našeg tenisa. Na ATP listi objavljenoj u ponedeljak 6. juna 2011. Novak Đoković je i dalje drugi, ali sada sa samo 45 poena zaostatka za (još uvek) neprikosnovenim Rafaelom Nadalom. Istovremeno, Viktor Troicki je (nikad bolji) 12. a Janko Tipsarević je 31, takođe najbolje u karijeri. Posle genijalnog trijumfa u finalu, još jednom nad Rodžerom Federerom, Rafa Nadal, već šestostruki pobednik „Rolan Garosa“ sa samo 25 godina, ima 12.070 poena dok Đoković na drugom mestu ima 12.025. Na početku sezone razlika je bila čitavih 6.210 bodova, Rafa je imao 12.450 a Novak 6.240. Kada je Novak osvojio Australiju razlika je pala na 4.510, da bi se posle Rima svela na samo 405 poena a posle Pariza na nikad manjih 45. Komplikovani sistem bodovanja drži Nadala praktično na istom broju poena od početka godine jer je „branio“ mnogo poena a to je ono što u 2012. čeka Đokovića koji je u jednom trenutku priznao da ga „boli glava kad pomisli šta sve dogodine treba da brani“. Pravila su takva da obavezuju igrače da u najmanju ruku ponove rezultat na nekom turniru, u protivnom gube poene koje su osvojili prethodne godine. Novak Đoković je već u Parizu mogao da izbije na prvo mesto. Imao je dve šanse: da pobedi Federera u polufinalu ili da u finalu Federer pobedi Nadala. Nije se desilo ni jedno ni drugo i mnogi su razočarani jer, eto, „Nole nije uspeo“. Čuj, nije uspeo... Neke je baš razmazio pa su nezadovoljni što je nanizao „samo“ 41 pobedu (eh, da mu taj Fonjini nije predao u četvrtfinalu, bar bi izjednačio rekord Mekinroa od 42 pobede na startu sezone) ili što nije ušao bar u finale mada bi ti isti očekivali i tražili da onda dobije i Nadala. Sigurno niko nije više razočaran od samog Novaka, ali on je kao trezven momak neuspeh u meču sa Federerom primio sportski, dostojanstveno, svestan da je serija jednom morala biti prekinuta. Izgubio je dva seta u „taj-brejku“, imao je 5-4 i servis da iznudi peti set koji bi se, zbog mraka, igrao sutradan ali na drugoj strani je takođe bio majstor. Rafa Nadal verovatno nije bio samo kurtoazan kada je rekao da je meč Đoković-Federer bio sudar najboljeg igrača današnjice i najboljeg tenisera svih vremena. Sam Rafa je na najboljem putu da se o njemu u bliskoj budućnosti govori kao o najboljem „svih vremena“ (46 titula, 10 na gren slem turnirima). Turnir u Parizu počeo je pobedom u pet setova a završio šestim trijumfom (izjednačio rekord legendarnog Borga iz 70-ih godina prošlog veka) i to tako što je u prvom setu posle 2-5 dobio pet gemova zaredom! Novak Đoković danas ima sve što i Rafa Nadal, ponešto čak i više, pre svega raznovrsniji repertoar udaraca jer Rafa igru bazira na „forhendu“ sa neverovatno mnogo „spina“, ali čini se da je Nadal i dalje, bar za nijansu, jači na mentalnom planu. Đoković je ove godine dobio Nadala u sva četiri meča, dva na šljaci. Federera je do poraza u Parizu dobio tri puta. Dakle, sa prvim i trećim igračem sveta ove sezone ima bilans od 7-1. Naredni veliki turnir, onaj u Vimbldonu, može biti „sudija“ u trci za prvo mesto s tim što trava od sve trojice najviše odgovara Federeru koji je u Parizu pokazao da još nema nameru da ode iz svetskog vrha. Nadal u Londonu, kao šampion, brani 2.000 poena, a Novak, kao prošlogodišnji polufinalist, „samo“ 720 bodova. O Novaku je od trijumfa u Australiji toliko toga napisano i rečeno da se apsolutno nema šta dodati. Većina teniskih stručnjaka slaže se da je fizički i mentalno mnogo spremniji što u kombinaciji sa nikad spornim talentom daje fantastičan rezultat. Da li je tajna u promeni ishrane (o čemu čitajte posebnu rubriku poznatog teniskog komentatora Nebojše Viškovića), u pojačanom treningu, u prirodnom sazrevanju ili samopouzdanju koje se najbolje stiče uspesima, nije toliko ni bitno. Možda se Novaku dogodilo od svega nabrojanog pomalo a svima nama se dogodio Novak... Tu dolazimo do ključnog pitanja: čiji su Novakovi uspesi? Ako apostrofiramo jedini logični odgovor (naravno, njegov), dolazimo do dileme kome čestitati što imamo Novaka i ostale teniske musketare koji su Srbiju, osvajanjem Dejvis kupa, popeli na najvišu stepenicu i uveli u svetsku tenisku istoriju? I u bivšoj Jugoslaviji pa i danas u Srbiji, tenis je, uglavnom, privatna stvar takmičara i, pre svega, njihovih roditelja od čije ambicije i (još više) imovinskog stanja zavisi dokle će njihovo talentovano dete stići. U Srbiji ima malo klubova, malo terena i još manje trenera, nema nijedne teniske dvorane, sezona, zbog klime, jedva traje 5-6 meseci, najtalentovanija deca prinuđena su da odlaze u poznate svetske teniske akademije (poput Novaka koji je sa 12 godina otišao kod Nikole Pilića u Minhen) i zbog svega toga nemamo mnogo prava da se busamo u prsa zbog uspeha „našeg Noleta“. On jeste naš po rođenju, voli Srbiju, igra za Srbiju i zaista je mnogo učinio za popravljanje njenog imidža u svetu, ali to što je uradio u tenisu zasluga je, pre svega, njegovog talenta i rada i (po)žrtvovanja njegovih roditelja. Uspesi tenisera i teniserki doveli su, konačno, do pomeranja sa mrtve tačke pa će TS Srbije u dogledno vreme na lepoj lokaciji na Novom Beogradu, između Devete gimnazije i Hale sportova, dobiti modernu akademiju iz koje će, sigurno je, izaći novi teniski šampioni. Ugovor o izgradnji modernog teniskog centra potpisali su Ministarstvo sporta, grad Beograd i Teniski savez i valja se nadati da budući talenti neće morati u svet po usavršavanje i napredak. Kad iz tog budućeg teniskog inkubatora jednog dana izađe neki novi srpski teniski šampion, bićemo još više zahvalni Novaku, Viktoru, Janku, Zikiju, Jeleni i Ani koji su izdigli Srbiju na svetsko tenisko nebo, jer bez njih i njihovih rezultata ne bi bilo te akademije. I još jedna stvar: vreme je za mir u teniskom rukovodstvu. Ako se novoformirano Udruženje teniskih profesionalaca na čijem je čelu ministar inostranih poslova Vuk Jeremić i TS Srbije dogovore, makar načelno, o podeli posla u interesu tenisa i tenisera, biće dobro jer ima mesta za sve koji hoće da rade. Isuviše smo mali da bismo se još delili. Put ka vrhu Novak Đoković (22. maj 1987, Beograd) je profesionalac od 2003. Prvi put se pojavio na ATP listi u ponedeljak 7. jula 2003. Bio je na 767. mestu. Progres je išao ovako: 19. 04. 2004 - 600. 17. 05. 2004 – 515. 24.05. 2004 – 338. 30. 08. 2004 – 294. 08.11. 2004 – 188. 04. 07. 2005 – 94. 12. 06. 2006 - 40. 02. 04. 2007 – 7. 09. 07.2007 – 3. 01. 02. 2010 – 2. Posle kraćeg povratka na pozicije 3 i 4 Novak je od 04. 04. 2011. opet na drugom mestu, od ove nedelje sa samo 45 poena zaostatka za Nadalom. Nole u brojkama Novak je u karijeri dobio 365 mečeva a izgubio 106. Osvojio je 25 titula, među njima i dva „gren slem“ turnira, oba u Australiji (2007. i 2011). Ove godine je osvojio 7 od 8 turnira. Izgubio je 13 finala. Prvu titulu osvojio je u Amersfortu (Holandija). Bio je najmlađi igrač u istoriji ATP koji je ušao u prvih 20. Novac U karijeri je zaradio 26.116.690 dolara a u 2011. 5.853.733 dolara. Polufinale u Parizu donelo mu je 300.000 evra. Oprema Od pre dve godine igra sa reketom „hed“ (Head). Oblači ga „Serđo Takini“ a patike su „adidas“. To „manekenstvo“ donosi mu po nekoliko miliona evra od svakog od sponzora. Pre nekoliko godina promenio je reket što teniseri u principu retko rade jer košta navići se na novi, ali ponuda je bila dovoljno „nepristojna“ da se ne odbije. A ni rezultati nisu loši. Naprotiv. Na svom sajtu takođe reklamira firmu „FitLine“ koja proizvodi razne energetske napitke koji pomažu mršavljanju. Jedini domaći sponzor je „Telekom Srbija“, važan partner u organizaciji „Serbian opena“. Masters Novak je odavno obezbedio učešće na završnom Masters turniru u Londonu (kraj novembra) a posle Pariza siguran učesnik je i Rafa Nadal. Po poenima osvojenim samo u 2011. Đoković je ubedljivo prvi sa 7.695 dok je Nadal drugi sa 6.390. Sajt Novak Đoković ima odličan veb-sajt (www.novakdjokovic.rs) na kome svi njegovi navijači mogu da saznaju sve o njemu, na primer da osim nadimka „Nole“ ima još dva, „Nokija“ i „Noks“. Sajt ima i mnogo zanimljive statistike. Nekoliko nezvaničnih sajtova rade njegovi navijači a pristup je moguć sa zvanične internet-stranice (opcija „nezvanični sajtovi“). Guru Četojević Idemo biografski. Igor Četojević je rođen 1962. u Bugojnu. Diplomirao je medicinu na Univerzitetu u Sarajevu 1988. godine, a zatim se preselio u Beograd gde je studirao kinesku tradicionalnu medicinu. Drugim rečima, akupunkturu. Znanje je usavršavao u Kini, Južnoj Africi i Indiji gde je stekao diplomu na Institutu za magnetoterapiju. Posle izvesnog vremena preselio se na Kipar jer nudi čist vazduh i zdravu klimu. U principu, dr Četojević je ceo život posvetio zdravoj ishrani i istraživanju negativnih uticaja na zdravlje ljudi. Prvi kontakt sa Đokovićem ostvaren je neposredno pred meč Dejvis kupa prošle godine u Splitu. Prvo što je postavio sebi za zadatak bilo je da otkrije uzrok Đokovićevih problema sa disanjem i alergijama. Jer, videlo se da, osim već poznatih, postoji još nešto. Vrlo brzo je ustanovio da je Novak alergičan na gluten, sastojak hrane koji se nalazi u hlebu i testeninama. Odmah je stavljena zabrana na pice, paste i još neka jela koja Novak, inače, veoma voli. Ali, tešili su ga konkretni rezultati. Smršao je četiri-pet kilograma i počeo da šparta po terenu kao nikad dosad. Trenutak u kom je postalo jasno da je saradnja izuzetno uspešna, desio se u Majamiju, kada je posle jednog iscrpljujućeg poena Rafael Nadal, simbol čvrstine i snage, jedva hvatao dah, dok je Novak cupkao spremajući se za sledeći poen. Novak Đoković je čovek koji se veoma vezuje za ljude koji mu prijaju. Dr Četojević je uradio bitnu stvar za njegovu karijeru (mada se postavlja pitanje kako je moguće da je gluten promakao u svim dosadašnjim analizama kojima se podvrgavaju vrhunski sportisti) i samim tim trenutno uživa status maltene kultne figure u Novakovoj loži. Takođe, javnosti je predstavljen skoro kao revolucionar, spasilac Đokovićeve karijere. Priča o dopingu automatski se aktuelizuje po postizanju vrhunskog, skoro nestvarnog rezultata svakog sportiste, pa i tenisera. Čim je Federer počeo onako brutalno da dominira, uperili su prst u njega. Ista situacija se ponovila posle Nadalovih neverovatnih uspeha, a trenutno se na meti nalazi Novak Đoković. Niko ga nije konkretno optužio, ali glavni adut onih koji napadaju „u rukavicama“ je teško ostvariva forma koja traje čak pola godine. Nisu ovi današnji majstori prvi koji se nalaze na udaru kritika. Nekada su bile i žešće i više javne. Boris Beker je jasno i glasno optužio Tomasa Mustera da je pred peti set njihovog finala u Monte Karlu sručio neku drogu u sebe koja mu je pomogla da ga ispraši sa nulom. Taj Bekerov gest je okuražio tenisku federaciju da podrobnije istraži problematične igrače i počele su da pljušte kazne. Među imenima koja su zbog dopinga u sportu bila suspendovana na kraće vreme ili čak doživotno, nalaze se neka izuzetno poznata: Andre Agasi (metamfetamin), Karol Bek (klenbuterol), Hiljermo Kanjas (metil-testosteron), Hiljermo Koria (nandrolon), Petr Korda (nandrolon), Karel Novaček (kokain), Marijano Puerta (etilefrin), Mats Vilander (kokain), Rišar Gaske (kokain), Martina Hingis (kokain). Kao što vidimo, u „belom sportu“ nisu imuni na „bele crte“, ali za to su ipak, uglavnom, dobijali kraće kazne. Kako bi se stalo na put sve većoj upotrebi nedozvoljenih supstanci, osnovana je međunarodna asocijacija za borbu protiv dopinga – WADA. LJudi iz ove organizacije uveli su veoma radikalan sistem provere tenisera – svaki igrač mora da im naznači određeno mesto i vreme u toku svakog dana, kako bi, ukoliko je to potrebno, bio na raspolaganju za antidoping kontrolu. Ako se igrač tri puta ne pojavi na naznačenom mestu, biva suspendovan. Tako je recimo, Endi Marej naveo sedam sati ujutru i svoj dom. Logično, zar ne? I šta se desilo – momci iz WADA-e su uredno zakucali na vrata, probudili nesrećnog Škota koji je morao da odradi neplaniranu malu nuždu. Takvih Gestapo primera, ipak, nema mnogo, a utisak je da su oni najbolji ipak malo pošteđeni. Sa razlogom ili ne, pustimo da mozgaju o tome zagovornici teorija zavere. Nekad se igralo lepše Pored toga što je najveći turnir na šljaci, „Rolan Garos“ je i mesto susreta bivših teniskih šampiona. Gi Forže, selektor francuske reprezentacije, Mari Pirs, dvostruka pobednica na gren slem turnirima, Sedrik Piolin, finalista na dva gren slema i ovogodišnji voditelj na centralnom terenu, kao i Fabris Santoro, bivši šampion u dublu, u ekskluzivnom intervju za NIN govore o tome koji su kvaliteti neophodni za šampiona, koliko je današnji tenis drugačiji od vremena kada su oni igrali. Kako gledate na tenis koji se danas igra? Forže: U nekim segmentima je slabiji, a u nekim jači od tenisa koji se igrao u moje vreme. Igrači danas lošije udaraju volej nego, na primer, Patrik Rafter, Stefan Edberg ili Pit Sampras. U tehničkom pogledu su slabiji, ali jače udaraju i brži su na terenu. Što se tiče servisa, Nadal, Đoković, pa čak i Federer imaju slabiji servis od Bekera, Samprasa ili Gorana Ivaniševića. Piolin: Ranije je bilo manje igrača koji su se tako brzo kretali na terenu. Teniseri danas jače udaraju, fizički su impresivniji, ali uvek ima malo nostalgije. Mi stariji volimo da kažemo da se ranije igrao lepši tenis. Ali, možda će neko za deset godina reći da je bilo bolje kada su terenima vladali Nadal, Federer i Đoković. Pirsova: U ženskom tenisu situacija se menja, došla je nova generacija vrlo jakih i vrlo visokih devojaka. To je drugačija vrsta sportistkinja koje dosta rade na fizičkoj snazi, jače udaraju, brže se kreću. Ali nijedna teniserka se ne izdvaja. Voznijacki je broj jedan, ali nije dobila nijedan gren slem. Kim Klajsters se vratila, sestre Vilijams su često van terena zbog povreda. Žistin Enen je završila karijeru, Morezmo takođe, a to je stvorilo određenu prazninu. Da li je takmičenje manje zanimljivo zbog toga? Santoro: Više volim kada su u vrhu dva, tri vrhunska igrača jer onda znamo ko su lideri. Piolin: To su ciklusi. Bilo je perioda kada je pet, šest i više igrača dominiralo. Đoković danas pokušava da bude u samom vrhu, ali podsećam da ima samo dve pobede u gren slemu, što je daleko iza Nadala i Federera. Forže: Ranije je bilo više neverovatno dobrih igrača koji su osvajali gren slem titule, danas ih je samo trojica. To treba da iskoriste jer će za dve godine doći drugi koji će im preuzeti mesto. Koji igrači mogu da ugroze sadašnji trijumvirat? Forže: Još ih nismo pronašli. Možda su to osamnaestogodišnjaci koji će ove godine prvi put izaći na terene. Santoro: Endi Marej nije daleko, već je tri puta bio finalista na gren slem turnirima. Piolin: Marej i Soderling su odmah iza, a nije daleko i Del Potro, koji ima jednu gren slem titulu. Da li su karijere danas kraće? Santoro: Ritam je brži, pa su karijere kraće. Teško je održati vrhunsku fizičku formu tokom čitave godine. Igrači više treniraju, jače udaraju, češće dolazi do povreda, što znači da se telo više troši. Pirsova: I ja imam utisak da su naše karijere bile duže, igrali smo bar do tridesete godine. Ranije se počinjalo, što nije danas slučaj pošto je toliko važna fizička snaga, pa devojke od 14, 15 godina ne mogu da izađu na teren ako nisu dovoljno fizički jake. Forže: Ima igrača koji su dostigli tridesetu i igraju veoma dobro. Federeru je skoro 30 i još uvek je u vrhu, iako više nije broj 1. Da li je pritisak na igrače veći nego u vreme kada ste vi igrali? Forže: Pritisak je bio veliki i pre petnaest godina. Centralni stadion je bio prepun kao i danas, kada su na sceni bili igrači poput DŽima Kurijera, Andrea Agasija, Serhija Brugere, Pita Samprasa. To su bili izuzetni šampioni i kada su igrali jedan protiv drugoga mečevi su bili veoma napeti. Ali, to mladi teniseri danas često zaboravljaju, zaboravljaju šta su sve ostvarili njihovi prethodnici. Kada pričam sa igračima u francuskom nacionalnom timu, oni misle da Edberg i Sampras nisu bili tako dobri kao današnji teniseri. Nedavno sam rekao Congi da će za 15, 20 godina klinci da kažu: „Nadal ne bi mogao da pobedi današnje tenisere“ i da će se on nasmejati kao što se ja danas nasmejem kada mi neko od mlađih igrača kaže da Sampras ne bi mogao da se izbori sa Nadalovim top-spinom.“