Injasio Lojola

Mi nemamo jezuitske koledže, ali zato u jezuitskoj štampi ne oskudevamo. Sa stranica NIN-a  povremeno se javlja Injasio Lojola lično. On u NIN-u, u poslednje vreme, govori kroz dva aktuelna i dobro društveno pozicionirana pisca od kojih je jedan uspešan u svetu, a drugi je poznatiji u Srbiji. Ta dva pisca, B. S. i S. B., mada suprotnog pola, imaju nekoliko zajedničkih karakteristika. Zajednička im je, pre svega, jezuitska predanost ideji novog svetskog poretka i neostvarene, odnosno delimično ostvarene političke ambicije koje bi im omogućile i da zadovolje sujetu i da u sprovođenju ideje za koju se zalažu imaju značajniji uticaj zbog svega što on donosi i u materijalnom i u nematerijalnom vidu. Intelektualno su se legitimisali površno i najčešće netačno opisujući  odnose Srbije sa Rusijom i Zapadom. NJima nisu bitne nikakve istorijske činjenice, već im je jedino bitno da kroz svoj javni angažman odrade svoj društveni, a izgleda i profesionalni status. Što se njihovog književnog umeća tiče, njega će objektivnije oceniti vreme koje dolazi, vreme u kome kontrolu nad našim životima neće imati oni koji ih trenutno unesrećuju. Pravi umetnici se u svom društvenom angažmanu bore protiv sile i silnika i za to, najčešće, plaćaju određenu cenu. Postoje, doduše, i oni koji postupaju suprotno i oni se nazivaju dvorskim umetnicima. Injasio Lojola se kroz takve, dvorske umetnike, isključivo i oglašava. Međutim, u našem slučaju, ako je verovati anketama koje ispituju raspoloženje javnog mnjenja, Lojola nije tako uspešan kao što je bio za života. Razlog je prost: dok je bio živ, propovedao je o raju na nebu, što je teško proverljivo. Sem toga, svojom skromnošću je svedočio  u korist istine za koju se borio. Pisci koje je zaposeo svojim načinom života ne svedoče dovoljno ubedljivo o istini koju bi hteli da nametnu. Suviše su veliki oportunisti da bi im se verovalo, pa je zato napor duha Injasija Lojole uzaludan. Međutim, napor NIN-a nije uzaludan, jer dajući reč onima koji nemaju šta da kažu pomaže nam da objektivnije sagledamo našu tužnu realnost koju karakterišu pohlepa, površnost i moral koji svoje uporište nalazi u 30 Judunih srebrnjaka.