Peščanik u koferu

Ne bi tu bilo mesta izlivanju žuči da fanovi „Peščanika“ nisu, poput desetogodišnjeg deteta čiji se roditelji razvode, gledali na razlaz svoje „dve Cece“ sa novim menadžmentom RTV B92 kao na - smak sveta. Jedan sasvim običan raskid ugovora momentalno je među peščanikovcima mutirao u priču o korporativnom gušenju slobodnog novinarstva i izneverenim očekivanjima. A sve je počelo kada su Svetlana Lukić i Svetlana Vuković, urednice i autorke „Peščanika“, zatražile od menadžmenta B92 javno izvinjenje zbog „strašnog uređivačkog propusta“ – učešća Koste Čavoškog i LJiljane Bulatović u emisiji „Debata“. Novi menadžment kuće se imao javno izviniti, rekoše Lukić & Vuković, „žrtvama, porodicama žrtava i svim gledaocima koje su oni (Čavoški & Bulatović, prim. n.) uvredili negiranjem genocida u Srebrenici i veličanjem ratnih zločinaca“. Nova direktorka kuće Manja Grčić je saradnicama Devedesetdvojke, „dva puta eksplicitno“ rekla da u emisiji „nema ničeg spornog“ te da RTV B92 „nije javni servis nego komercijalna televizija i da može da zove u goste koga god hoće“. „Dve Cece“ su, šokirane, rešile da odu jer neće dalje da doprinose „relativizaciji zverstava“, rekoše. Zanimljivo, iste nedelje „javni servis evropske Srbije“ diskutovao je o ulozi Stepinca u Drugom svetskom ratu i počinjenom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH. Niko se, međutim, od boraca za slobodu medija nije zabrinuo za porodice žrtava Jasenovca, niti tražio da se javni servis javno izvini zbog „relativizacije ustaških zverstava“. Ni RTS nije gadljiv na „gladijatorski cirkus“, pa što bi komercijalne televizije bile? Da se razumemo, nesporno je pravo autorki da spakuju „Peščanik“ u kofer i odnesu ga gde god hoće. Iz bilo kog razloga. Kao što i svaki novi menadžment, je l’ tako, ima pravo na novu uređivačku politiku pa i na „gladijatorski cirkus“ ako hoćete. Može mu se. Neko pusti „Velikog brata“ na televiziju, neko zblane naciju „Trenutkom istine“ u kojem se žrtva propituje da li je uživala dok je otac silovao, neko pozove Čavoškog, neko ugasi emisiju s malim rejtingom... Pravi je Survivor, taj rijaliti u kojem su se našli srpski mediji i to ne samo elektronski. Ima ona surova menadžerska, koju smo već više puta čuli: kome se ne sviđa, može da ide. U svakom slučaju, epilog slučaja „Peščanik“ samo je još jedan pokazatelj ozbiljne zablude kojoj su robovali mnogi novinari i drugi javni delatnici. Smatralo se da će korporativno novinarstvo biti dobar kišobran koji će jednako uspešno štititi autorske slobode, obezbediti solidnu finansijsku egzistenciju i otežati politički uticaj na profesiju. Stvarnost je pokazala razmere te zablude i to ne samo u slučaju „Peščanika“. Samo se računaju tiraž, rejting i profit. Korporacija suzama ne veruje. Svejedno, dobro došli u Survivor, peščanikovci!