Balkanski šoumen

Iz prebogatog asortimana nerviranja i provociranja države i autopromocije koja dobija gargantuovske razmere, Muamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji je, rekla bih, ovoga puta prevazišao samoga sebe. Osnivajući Bošnjačku akademiju nauka i umetnosti on je, konačno i nedvosmisleno, od sebe napravio trenutno najvećeg balkanskog šoumena! Da posledice nisu ili ne mogu biti tragične, svi bismo se dobro zabavili, ali ova poslednja egzibicija ostavlja osećaj mučnine. Ne poznajem zakonsku regulativu vezanu za osnivanje ovakve vrste institucija i ne znam koliko je to ustavna ili neustavna kategorija, pa ću tu vrstu polemike prepustiti onima koji poznaju zakonodavstvo. Ono što mene provocira u celoj priči jeste njen politički sadržaj, a potom i uticaj. Zato nedvosmisleno treba reći da čitava šarada u vezi sa osnivanjem BANU nije ništa drugo do jeftin marketinški trik u predizbornoj kampanji „Zukorlića za novog reis-ul-ulemu”. Izbori za novog reisa se očekuju u junu sledeće godine, aktuelni reis Mustafa ef. Cerić, posle skoro dvadeset godina što zvaničnog, što nezvaničnog „stolovanja” na ovoj važnoj verskoj poziciji, više neće imati pravo na novu kandidaturu, ali su se, u međuvremenu, vlast i moć omilili, te se Cerić „dosetio đav’lu” i za svog naslednika odabrao Muamera Zukorlića. Očito fasciniran beskrupuloznošću, manipulativnošću, ali i beskrajnim vlastoljubljem muftije Zukorlića, Cerić kreće u skoro nemoguću misiju da negativno javno mnjenje koje Bosanci, generalno, imaju prema Sandžaklijama, otopi, te da Zukorlića prikaže kao jedinog i najvećeg branitelja svih bošnjačkih interesa, pa i onih koji se tiču intelektualne elite, šta god pod tim podrazumevali. Iza ovakve odluke ef. Cerića ne stoji nikakva ideološka nakana, već prosta računica i nada da će i Zukorlić na mestu reisa provesti bar dva mandata i time betonirati uticaj, moć i enormna bogatstva koja su i jedan i drugi stekli. Da je ova računica bila u potpunosti pogrešna, govore burne reakcije bosanskih intelektualaca i akademika koji, pre svega, osporavaju legitimitet ovakve institucije. Slične reakcije dolaze i od Bošnjaka u Sandžaku, jer verski lideri nemaju legitimitet da osnivaju institucije nacionalnog karaktera, odnosno da osnivaju institucije koje podrazumevaju širi društveni konsenzus. Nije sporno da i jedan i drugi verski lider imaju pravo da pokreću važna nacionalna pitanja, ali prečesto „zaigravanje” i mešanje u političke, obrazovne i ostale javne delatnosti, samo pokazuju da su i jedan i drugi odavno izašli iz svog dominantnog polja - religije, te da podmetanjem i skrivanjem iza iste, pokušavaju da stvore neku vrstu islamskih država u kojoj će obojica biti neprikosnoveni vladari. Nije sporno da Bošnjaci mogu da imaju svoju akademiju nauka i umetnosti. Takvih inicijativa je bilo početkom devedesetih i u tom je prednjačio Adil Zulfikarpašić, ali o jednoj takvoj instituciji koja treba da obuhvati Bošnjake u tri susedne države (BiH, Crna Gora i Srbija), mnogo opreznije, pametnije i dugoročnije treba razmišljati. Ovako, osnivanje BANU samo je dalo dodatno oružje za sve one koji bošnjačke interese ne vide kao jedinstvene, izazvalo je porugu i sram kod velikog broja upravo onih kojima je, navodno, namenjena. Sama činjenica da je Maumer Zukorlić samog sebe inaugurisao za akademika, uvredljiva je i obezvređuje ceo koncept kulturno-naučne institucije kakva je akademija. Bolno samodopadljivi muftija, islamski lider koji svoje potčinjene nagovara da ga oslovljavaju sa „ekselencijo“ (što je u potpunom neskladu sa religijom kojoj pripada), dodao je svojoj biografiji i zvanje akademika. Za dečaka koji je detinjstvo proveo čuvajući ovce (po sopstvenom kazivanju) to je, verovatno, san za koji nije verovao da će se jednog dana ostvariti. Kao posebna tema, i meni sasvim nejasna odluka, ostaje pristajanje prof. Ferida Muhića, akademika Muhameda Tunja Filipovića, dr Ejupa Ganića, dr Šerba Rastodera... koji su pristali da svoja imena i titule uprljaju na ovaj način. Želim da verujem da iza svega stoje njihove dobre namere, a nikako računica koja je pokrenula Cerićev i Zukorlićev „ratni pohod” na još jedan komad vlasti. (autorka je direktorka NVO „Urban-In”)