Saveznici spolja, opozicija iznutra

Srbija bi uoči izbora mogla da postane jedina zemlja u Evropi u kojoj vladinu politiku više neće braniti nijedna članica vladajuće koalicije - tako nekako opisuje novi trend režimskog opozicionarstva jedan od funkcionera vladajuće koalicije koji i sam priznaje da ne može da prati sva politička prestrojavanja u Srbiji. Od kada je Boris Tadić na sednici Glavnog odbora rekao da je njegova greška što na početku ekonomske krize vlada nije izašla pred građane i rekla da ciljevi njegove stranke i vladajuće koalicije nisu ostvarivi, dežurni cinici su spremni da zaključe kako će vladu krajem godine braniti samo premijer Cvetković, kojeg će se negde na početku kampanje ritualno odreći sve članice vladajuće koalicije. Ta politička alhemija, u kojoj bi vladajuće stranke mogle da sačuvaju vlast ako se distanciraju od sopstvenog učinka ili bar od njihovih partnera, ima neku logiku jer je javno mnjenje, elita ili bilo šta slično tako preparirano da je sasvim moguće da stranke vladajuće koalicije mogu da budu istovremeno i opozicija i vlast i da iz tog političkog cirkusa još izađu neokrnjene. “Kada je smenjen Mlađan Dinkić, to je ličilo na pokazivanje mišića Demokratske stranke, ali posle nekoliko meseci izgleda da su mu učinili ozbiljan ustupak jer su mu otvorili značajan prostor i dali veliku šansu pošto sada može da napada vladu zbog partitokratije ili decentralizacije, a da istovremeno njegova stranka bude deo iste vlade. On je dobro procenio da u Srbiji postoji jako negativan odnos prema Beogradu, ali je teško ustanoviti kakvu podršku ima jer se oslanja na veći broj lokalnih lidera, što je teško uhvatiti u istraživanjima nacionalnog karaktera. Jedino je sigurno da on ima taj nerv da oseti šta je ozbiljan problem u društvu, ali nije jasno da li je on najbolji promoter takve politike”, kaže za NIN programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković, koji napominje da je G17 plus i 2007. godine bio na ivici cenzusa ali je ipak na izborima osvojio sedam odsto glasova. Neki funkcioneri vladajuće koalicije reći će da u moru loših vesti za vladu najbolja stiže iz zapadnih ambasada koje im obećavaju da će proevropska opozicija morati da dozira pritisak na vladu, dočim će svaki protest ili saopštenje radikala i DSS protiv EU ili NATO, gurati naprednjake u koaliciju sa Tadićem. Tako je tokom juna Srbija doživela da glavni opozicionar u Srbiji bude Mlađan Dinkić, koji je skupio više od pola miliona potpisa za decentralizaciju i usprotivio se partitokratiji u Srbiji. “Ostajemo deo vladajuće koalicije a na izbore izlazimo samostalno. Računamo na glasove svih koji smatraju da Srbija treba da bude drugačija nego danas – decentralizovana, sa jakim lokalnim samoupravama i lišena partijskog upliva u javnim preduzećima na republičkom i lokalnom nivou”, kaže za NIN Suzana Grubješić, potpredsednica Ujedinjenih regiona Srbije. Dinkićevi bivši i sadašnji partneri će novinarima u očajanju govoriti da je upravo on bio glavni zagovornik liberalne ekonomije bez granica, kao i da je njegova partija postala šampion u partijskim kadrovanjima, ali se nikako neće usuditi da to kažu javno jer nisu sigurni da li će posle narednih izbora Dinkić biti nezaobilazan faktor u pravljenju vlade. Posle sakupljenih pola miliona potpisa, lider URS svakodnevno obilazi opštine u Srbiji i nada se da bi njegov novi politički projekat mogao da privuče između 10 i 15 odsto glasova, iako istraživači govore da se ta opcija nalazi između 2 i 3 odsto. Ako ipak uspe da okupi dovoljan broj lokalnih lidera i da se, istovremeno, dodatno distancira od centralističke vlade iz koje je izbačen ali je njegova stranka ostala, Dinkić bi mogao da nastavi sa skupljanjem svih odlutalih, razočaranih birača evropske opcije koje bi posle narednih izbora vratio pod okrilje Tadićeve koalicije. Iz Dinkićevog okruženja se može čuti da je najveći kapital peticije o decentralizaciji to što je 50 predsednika opština podržalo tu ideju, što otvara vrata da se na narednim izborima dogodi iznenađenje pod jednim, pomalo ciničnim uslovom, da će Dinkićeva opcija imati uspeh ako u kampanji bude što manje Dinkića a što više lokalnih lidera koji će objašnjavati šta im sve Beograd uzima, a šta im ne daje. “On sada ima ozbiljne izglede da privuče značajan broj lokalnih lidera, od Ješića do Palme, ali nije još jasno kako će se oni ponašati pred same izbore. Sasvim je moguće da procene da im neka druga stranka nudi bolje uslove i da iznenada odu. Tu je važno kako će uspeti da razvije ideju o decentralizaciji”, procenjuje jedan od njegovih saradnika. Može da napravi dogovor sa bivšim premijerom Milanom Panićem, koji mu je poslao poruke simpatija, ali je teško poverovati da bi mu Panić i dvojica ruskih biografa mogli da donesu značajniji profit. U medijima se pominjalo da bi mogao da mu pristupi bivši predsednik Pokrajinskog odbora DS i sadašnji vojvođanski lider naprednjaka Goran Knežević, ali je teško poverovati da bi neko ko u velikoj stranci već ima dobru poziciju mogao da pređe u stranku u nastajanju. Jedina nevolja za srpske lidere je što su im predstavnici MMF i neki evropski ambasadori proteklih nedelja i meseci saopštili da njima nikako ne smeju da prodaju robu, obećanja i parole koje su već prodavali sirotim biračima u Srbiji. Tako je i Dinkić mogao da obećava hiljadu evra po akciji jer se to ticalo samo običnih glasača u Srbiji, ali kada je počeo da pomera stubove fiskalnog sistema, ubeđujući građane kako će svi dobiti ako se uzme Beogradu, MMF i strani posmatrači u Beogradu, među kojima je najznačajniji Bogdan Lisovolik, šef MMF u Srbiji, morali su da reaguju i kažu kako bi se na taj način napravila ogromna rupa u budžetu. Na Dinkićevu ideju je žustro odgovorila Liberalno-demokratska partija koja je ocenila da bi usvajanjem Dinkićevih zakona iz budžeta isparilo 43 milijarde dinara, a Čedomir Jovanović je upozorio DS da će ona biti odgovorna za haos ako popusti Dinkićevim ucenama. “Ne bavimo se LDP-om, a sa Lisovolikom razgovaramo o rashodnoj strani budžeta, koja nije bila predmet analize fiskalnog saveta. Naš predlog je fiskalno neutralan i nikome ne pada na pamet da povećava fiskalni deficit”, dodaje Suzana Grubješić. Čuvena ideja o dvopartijskoj Srbiji, koja je do sada imala za cilj da disciplinuje manje stranke, u predizbornoj godini kao da je postala okidač za njihovu nedisciplinu - svaka od njih traži način da preživi izbore, a svi lideri manjih stranaka iz “evropskog bloka” sve intenzivnije razmišljaju sa kim bi mogli da izađu na naredne izbore i šta bi mogli da dobiju. Tako se po internim, krajnje neobaveznim političkim kladionicama prave kombinacije između Dinkića, Vuka, Čanka, Čede, Rasima i drugih, iako nikakvih izbora nema na vidiku. Jedino nije jasno sa kojom parolom bi velike i male stranke mogle da izađu na izbore, a da je nisu istrošile na poslednjem glasanju. Srbija bi tako mogla da ima najneverovatnije izbore sledećeg proleća, jer bi se između vladajućih stranaka vodila žestoka borba oko lika i dela Mirka Cvetkovića, dok bi opozicija mogla da ostane neprimećena jer je u ovakvom sistemu nepotrebna. Fiskalni savet Nema para za bacanje Nije se, svojevremeno, tadašnji potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, za džabe, protivio usvajanju Zakona o fiskalnoj odgovornosti pre održavanja parlamentarnih izbora. Znao je šta ga čeka. Da će, kada na red dođe predizborna demagogija o bogatoj i srećnoj Srbiji, od Subotice do Preševa, Fiskalni savet reći - ne može tako. Nema para za bacanje na dodvoravanje biračima. I to se i desilo. Prema njihovoj analizi, model decentralizacije koju je nedavno predstavio URS Mlađana Dinkića, nije fiskalno održiv. Pojednostavljeno rečeno, novca u budžetu za Dinkićeve planove nema i, ukoliko bi se na njih pristalo, to bi značilo ili prilagođavanje budžeta ili pak kršenje fiskalnih pravila i produbljivanje deficita za 1,1 odsto BDP-a, kaže se u analizi Fiskalnog saveta. Osim toga, savet je kritikovao i ideju URS-a da se prihodi opština od poreza na zarade povećaju sa 40 na 80 odsto, argumentom da će to dodatno produbiti jaz između razvijenih i nerazvijenih opština u Srbiji i da to nije u skladu sa fiskalnom praksom u razvijenom svetu. Imali su oni primedbu i na izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojim je predviđeno da prihodi od davanja u zakup zemljišta u budućnosti pripadaju isključivo opštinama, jer bi, kako kaže Fiskalni savet, to značilo gubitak prihoda u državnom budžetu od oko 1,5 milijardi dinara, dok bi budžet Vojvodine izgubio oko 1,4 milijarde dinara. U URS-u odbacuju sve kritike na račun svog predloga, nazivajući analizu Fiskalnog saveta netačnom i površnom. Oni negiraju tvrdnje da će se deficit budžeta značajno produbiti i kažu kako će se u budžetu smanjiti i prihodi i rashodi, dok će opštine, sa druge strane, dobiti više novca za finansiranje svog razvoja.