Ragina glava

Po kategorizaciji Demokratske stranke u Srbiji ima nekoliko vrsta bogataša: nepristojno bogati (copyright by Tadić), bogati koji ne treba da se stide (copyright by Đilas) i mnogo bogati koji treba da se stide (copyright by, opet Đilas). Ajde, bogati! – rekao bi neko. Misleći, naravno, na Boga. A možda i na Đilasa. Nepristojni bogataši su oni koji čačkaju nos i uvo pedantno uzgajanim noktom malog prsta – ostalo je zabeleženo u tajnim državničkim beleškama B. Tadića, koje zbog cajtnota nije izgovorio na inkriminisanom skupu, ali je ipak stigao da ih pozove da izgrade jedan “tajkunski most”. Kad ih već mrzi da seku nokte. Ova vlast bi da nam uzme i ono crno ispod nokta – graknuli su tada ugroženi ugledni “srpski privrednici”, i sve je ubrzo zaboravljeno. Na žalost manikira. Međutim - gde je most, tu je i Đilas. Znajući da mostovi u Srbiji s početka 21. veka služe prevashodno da bi sa njih mogli da skaču kako pristojni tako i nepristojni siromasi, te da je zbog povećanog priliva istih neophodno opskrbiti Beograd sa što više mostova, čime će problem siromaštva biti rešavan korak po korak, mic po mic, skok po skok, trostruki salto po trostruki salto, lastu po lastu (naravno, ukoliko negde kod Pančevačkog ne natrapate na Renata Grbića), i on se uključio u profilisanje ovdašnjih bogataša, potencijalnih donatora betonskih trambolina za bednike, mostova na reci Kraj. Elem, rekao je Đilas, u Srbiji samo mnogo bogati treba da se stide, jerbo radnicima daju platu od 150 do 200 evra – zaboravivši da doda - kako posle toga radnici zagledani u državne račune za plaćanje, pod pretnjom plenidbe, nesvesno traže nadu u nadirućoj mostogradnji: “Gazela se renovira, Žirafa do pola, na Brankovom stalna uzbuna zbog bombe... Hoće li već jednom sagraditi taj tajkunski most pa da se ubijem ko čovek?” I kao što prosečan Srbin misli da se Brankov most tako zove jer je sa njega skočio Branko Ćopić, nije isključeno da će sličan zaključak biti izveden i iz imena “tajkunskog mosta”. Što će biti višestruko korisno po narodnu psihu. Naš narod voli da vidi da i bogati plaču. A pogotovo voli da vidi da i bogati skaču. S mosta. U Srbiji, istina, ima baš raznolikih bogataša – neki izgledaju ko da su pobegli grobaru s lopate, drugi su stvarno pobegli grobaru s lopate, jedan je pobegao Jugoslavu Ćosiću s lopate, jednog s lopatom brani kolega Žarković, drugog s lopatom brani istaknuti sajt “druge Srbije” (valjda zato što se zove ko pevač Partibrejkersa). Zanimljivo, nijedan od njih se nije obogatio uz pomoć lopate. Ta fizička lica počinjala su karijeru osnivajući raznolika pravna lica: STR – samostalne trgovinske radnje; SZR – samostalne zanatske radnje; SUR – samostalne ugostiteljske radnje, a nije malo onih kojima je omiljeno pravno lice bila Demokratska STRanka – demokratska samostalna trgovinska radnja. Nije ni čudo da među ovim poslednjima nakon “pretećih” Đilasovih i Tadićevih opisa bogataša provejava samo jedna rečenica: “Najebasmo ko žuti”. Međutim, oni i dalje bezbrižno rade, skoro ko Kinezi. Faktički – “ko žuti”. Tako je ta DS lista kapitalista poprimila poetiku “Top liste nadrealista” iz vremena samoupravne akcije “Imaš kuću, vrati stan”. Nadrealisti su tada, sprdajući se s ovim originalnim izumom našeg socijalističkog društva smislili parodiju: “Imaš kuću, imaš stan, imaš vikendicu, imaš šator! Vrati šator”. Pa je Đilas u tom smislu želeo da pojasni onaj prethodni Tadićev stav: “Gospodo tajkuni, što ne platite na mostu, platićete na ćupriji”. Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri – nije isključeno da će i Đilas i Tadić već na početku predstojeće predizborne kampanje promeniti nastup u korist svih potencijalnih bogataša iz biračkog tela. Ima onih koji tvrde da je ovaj slogan smislio izvesni Derek Del Boj, ugledni privrednik iz Pekama, pa nema sumnje da svima sledi angažman u uspešnoj međunarodnoj kompaniji “Ragina glava”. A onima kojima to ne uspe, ostaje utešna Đenkina replika: “Nije sramota biti go. Sramota je ukrasti, biti lopov, slagati... Da je sramota biti go, ljudi bi se rađali obučeni...” (Autor je novinar Danasa)