Poljska za širenje EU

Evropska unija je odgovorna za zapadni Balkan. Ima protektorat na Kosovu i u Bosni i Hercegovini i zna da budućnost regiona zavisi od njene politike, a da njene greške mogu imati negativan uticaj, kaže Adam Balcer za NIN. On je boravio u Beogradu na poziv Međunarodnog centra za bezbednost (ISAC) i poljske ambasade. Poljska je već sedam godina član Evropske unije. Kakve su promene nastupile i kakav je danas odnos Poljaka prema EU? Poljska je uspešan primer promena posle ulaska u Evropsku uniju. Imali smo vrlo brz rast privrede i za nas je Evropska unija glavna referentna tačka. Obični ljudi dobro osećaju promene nabolje: mi sada možemo slobodno da radimo u svim zemljama EU, mnogo naših opština dobilo je novac iz fondova EU, imamo nove autoputeve, nova naselja, razvijena je internet-mreža, a najbolji primer ovih promena su zemljoradnici, jer su dobili stvarno značajnu finansijsku pomoć. Pre ulaska u EU u ovoj grupi je vrlo snažan bio evroskepticizam, a sada je izrazito slab. U Poljskoj je danas prisutan evroentuzijazam a odnos prema Evropi je vrlo pozitivan. Poljska 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje Uniji. Šta Srbija može očekivati tokom tog mandata? Proširenje EU je prioritet naše države. Mi bismo želeli da Srbija dobije status kandidata, da Evropska unija počne razgovore o članstvu sa Crnom Gorom i mislim da još i Albanija dobije status kandidata i da onda imamo neki „proboj” na zapadnom Balkanu. Naravno, mi smo svesni da je slučaj Makedonije vrlo težak i složen zbog tvrdog stava Grčke po pitanju imena. Poljska bi želela da za vreme svog predsedavanja zatvori neka sporna poglavlja, jer bi to za nas bio nesumnjiv uspeh. Srpski ministar inostranih poslova Vuk Jeremić je upozorio da ukoliko nastane „vakuum“ u procesu približavanja zapadnog Balkana EU, u taj prazan prostor bi se mogli ubaciti „neevropski elementi“ . Kakvo je vaše mišljenje o tome? Mislim da gospodin Jeremić malo preteruje, ali ovo je u nekom smislu normalno ponašanje, jer ljudi sa Balkana često priprete EU u stilu: „Pazite, pazite, situacija je opasna, može se nešto promeniti ovde nagore”, i onda se svi sete prošlih ratova i unutrašnjih nemira. Mislim da u slučaju ove ozbiljne krize i takođe razočaranja Unijom postoji opasnost da u nekim balkanskim državama neke spoljne snage počnu da instrumentalizuju neke nacije, na primer Turska muslimane ili Rusija Makedonce i Srbe. Ali, dugotrajno EU nema alternative a ovde su ljudi toga svesni i pragmatični: oni znaju da Srbija želi odlične odnose sa Rusijom, ali i istovremeno znaju da dugotrajno najbolje rešenje za ovu zemlju jeste članstvo u EU. Ako bi EU ostala previše pasivna i zatvorena, to bi moglo biti problem. Ovdašnje političke elite možda su jedna od velikih prepreka u približavanju. I ne samo one, nego i lokalni tajkuni i oligarsi, koji su se obogatili tokom ratova i raznim polulegalnim i kriminalnim aktivnostima i žele da zadrže svoje ekonomske monopole. Čini se da su neki od ovih tajkuna već sada dosta dobro integrisani u Evropsku uniju. Oni tamo imaju svoja preduzeća ili sarađuju sa zapadnim firmama i dugoročno znaju da je za njih bolje da Srbija uđe u EU nego da ostane izvan nje. Ali jedan od najvećih problema regiona je izuzetno visok stepen korupcije. To je jedno od najnegativnijih nasleđa ratova u eks-Jugoslaviji - korupcija i veza između organizovanog kriminala i politike i biznisa. A pitanje Kosova? Ne verujem da će u dogledno vreme Srbija priznati Kosovo. Ali primećujem da je sada društvo u Srbiji dosta pragmatično. Reakcija posle proglašenja nezavisnosti Kosova uopšte je bila mirna i, takođe, u istraživanju javnog mnjenja velika većina Srba je odgovorila da ne želi prekid odnosa sa državama koje su priznale Kosovo i da su protiv vojnog rešenja pitanja Kosova. Ali je vrlo važna stvar da Srbija tamo bude angažovana i da razgovara sa Prištinom, jer mislim da je ovo takođe vrlo važan uslov za Evropsku uniju i da Srbija može dokazati da je pragmatičnija po pitanju Kosova nego što je to slučaj sa Republikom Kipar i otcepljenim i okupiranim severnim delom ostrva.