Beograd - Brisel via Priština

Srbija pre ulaska u EU želi da reši pitanje Kosova, rekao je početkom nedelje predsednik Boris Tadić na predavanju u Berlinu. Dodao je i da konačno rešenje “odmah i sada” ne bi u jednakoj meri uvažilo interese obe strane i ponovio da Srbija neće i ne može priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova. A ministar inostranih poslova Vuk Jeremić je bio nekako skeptičniji: “S obzirom na okolnosti u međunarodnim odnosima, niko stoprocentno ne može da odgovori da li će i kad će Srbija ući u EU”, rekao je on prošlog vikenda. I Jeremić je, izgleda, shvatio upozorenja koja su proteklih dana stizala od njegovih sagovornika iz Unije – a to je da, pre svega, Beograd mora prestati sa licitiranjem datuma oko početka pregovora i, što je još neodgovornije, navođenjem datuma eventualnog članstva Beogradski mediji su prošle nedelje preneli stavove poslanika nemačkog Bundestaga, koji su tokom posete Srbiji, na neformalnom brifingu sa novinarima i urednicima, poručili da će od Srbije, pred ulazak u EU, Unija tražiti formalno priznavanje kosovske nezavisnosti, te da u protivnom nemački parlament neće ratifikovati ugovor o učlanjenju. Tu njihovu izjavu, iako je prisutnim novinarima ukazano da nije za citiranje, već da služi kao “bekgraund” informacija, trenutno su raširili neki mediji. Srpski zvaničnici su odmah demantovali da je takav uslov ikad postavljen pred Beograd u zvaničnim razgovorima sa nemačkim i drugim funkcionerima država EU. Ali to baš i ne odgovara istini. Tek što su “brbljivi” nemački parlamentarci otputovali iz Beograda, komesar za proširenje EU Stefan File je našem ministru Jeremiću u Briselu poručio: “ EU nije spremna da primi novog člana, koji ima nerešen problem u okviru regiona ili sa nekom susednom državom!” Istovremeno je i nemački ambasador u Beogradu, Volfram Mas, izjavio da njegova zemlja ne insistira na priznavanju Kosova, već želi da se pronađe rešenje za bolji život građana. „Evropska unija ne može imati interes da ponovo primi jednu zemlju koja ima nerešene teritorijalne probleme. Na svojoj koži smo iskusili šta znače takvi problemi. Zbog toga tražimo praktično rešenje u korist ljudi na Kosovu”, odgovorio je Mas na pitanje da li je Kosovo jedan od uslova za prijem Srbije u članstvo EU. Naravno da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine (ma šta to značilo) preduslov svih uslova za stabilizaciju u regionu i realizaciju ambicioznih želja zapadnobalkanskih država da postanu kandidati za članstvo u Uniji. ”Dvanaest godina je prošlo od kada je Srbija faktički, a bogami i formalno, izgubila svu vlast u svojoj nekadašnjoj južnoj pokrajini – i sa time se srpski političari moraju konačno pomiriti”, kaže za NIN jedan iskusni zapadni diplomata, koji je službovao i u Beogradu i u Prištini. On odmah dodaje da prepreke dijalogu i sporazumevanju između Srbije i Kosova nisu, naravno, samo u Beogradu, već da i u Prištini ne vlada oduševljenje zbog direktnih pregovora sa Srbijom. “Oni (kosovski Albanci) smatraju da su sve postigli proglašenjem svoje nezavisnosti pod jakim stranim pokroviteljstvom i da nemaju šta da razgovaraju sa Srbijom”, kaže diplomata, koji insistira na anonimnosti. Rosa Balfur, politička analitičarka Evropskog centra za politiku (EPC) iz Brisela, izričita je kada kaže da priznavanje nezavisnosti Kosova nije eksplicitan uslov da Srbija započne pristupne pregovore, pa čak ni za njeno eventualno članstvo u EU. U razgovoru za NIN ona, međutim, odmah dodaje i ovo: „Ali, EU očekuje da će dijalog Beograda i Prištine ipak dovesti do uzajamno prihvatljivog rešenja kosovske želje za nezavisnošću. Bilo kakav drugačiji scenario bi osnažio strahove da bi neko opet pokušao da iscrtava granice balkanskih država, sa negativnim posledicama za stabilnost čitavog regiona. Posle prijema Kipra smatram da je maksimalno neverovatno da bi EU prihvatila jednu podeljenu zemlju u svoje članstvo.“ Ona dodaje i da, osim opšteg ustezanja da se primi novi član koji ima takav nerešeni spor, kiparski slučaj je pokazao da učlanjenje nije pomoglo rešavanju spora. Balfur upozorava srpsku stranu da u ovoj fazi, s obzirom na veoma različite nivoe vladavine i modernizacije koji postoje između Srbije i Kosova, nepriznavanje kosovske nezavisnosti bi značilo osetno usporavanje srpskog približavanja EU. To “novo iscrtavanje granica balkanskih država” se ipak desilo kada su SAD (a u međuvremenu još 75 zemalja) i većina članica EU pre tri godine priznale “granice države Kosova” prema Srbiji! Sada se kao mantra ponavlja da novih promena granica na Balkanu više ne sme da bude – a takve priče su se čule i posle Prvog i Drugog svetskog rata – pa su se ipak menjale po volji pobednika u ratovima, što se ponovilo i u ratovima za jugoslovensko nasleđe 1991-1999. godine. Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je posle susreta s kosovskim ministrom inostranih poslova Enverom Hodžajem 10. juna istakao da Nemačka „bez ograničenja podržava teritorijalni integritet Kosova” i da je uverena da je „geografska karta Zapadnog Balkana dovršena”. On je jasno formulisao nemački stav rekavši da „sve zemlje Zapadnog Balkana imaju perspektivu ulaska u EU”, ali da je, da bi to bilo ostvareno, nužno da se „neguju dobrosusedski odnosi, da se granice ne dovode u pitanje i da se poštuje teritorijalni integritet”. To što nemački predstavnici govore o „priznavanju teritorijalnog integriteta”, a ne direktno o priznavanju kosovske nezavisnosti, svakako nije slučajno i u vezi je sa činjenicom da pet zemalja EU još uvek nije priznalo nezavisnost Kosova, i da to – iz svojih različitih unutrašnjopolitičkih razloga – ni ne nameravaju. Vim van Mers, profesor istorije na Univerzitetu u holandskom Najmehenu, smatra da Brisel više “neće tolerisati“ da Beograd bude prepreka kosovskoj nezavisnosti i da neće nastaviti pregovore oko kandidature kao da taj problem ne postoji. U razgovoru za NIN Van Mers kaže da je, posle hapšenja Ratka Mladića, Kosovo ključni preduslov daljeg napretka Srbije ka EU-članstvu. Unija stoga sve više insistira na kombinovanju dva aspekta: regionalne stabilnosti i integracije. „Javnost i političari Srbije moraju da budu svesni da je ispunjenje EU kriterijuma ogroman zadatak za svaku zemlju u tranziciji“, kaže on i podseća da će Brisel, s obzirom na aktuelnu krizu u Grčkoj i „tolerisanje“ nedovršenih reformi u Bugarskoj i Rumuniji, biti znatno stroži u ispunjavanju uslova i kriterijuma za članstvo u slučaju Srbije. „Brisel i članice EU shvataju da je puno priznavanje Kosova politički nemoguće za bilo kakvu srpsku vladu i da bi tako nešto samo stvorilo loš ugled Unije u Srbiji. Zato EU od Beograda očekuje konstruktivniji pristup i saradnju, zaobilazeći nerešivo pitanje priznanja. To se i može postići uz malo dobre volje sve tri strane (Beograda, Brisela i Prištine): Kipar je primer za to, pomenut je i model Tajvana, kao i sporazumi dve nekadašnje Nemačke.“ Mers podseća da je i on pre više godina govorio da formula „više od autonomije, manje od nezavisnosti“ nije moguća. Ali mogući su praktični aranžmani a da ne dođe do diplomatskog priznavanja. Na Kipru više nije problem prelaziti „zelenu liniju“ koja deli dve polovine ostrva, a trajekti spajaju Tajvan sa kineskim kopnom. „Evropska unija voli čista rešenja, ali je istovremeno svetski prvak u pronalaženju administrativnih rešenja za nerazrešene konflikte. Mogao bih da zamislim članstvo i Srbije i Kosova u EU za nekih deset godina i bez potpunog uzajamnog priznavanja“, rekao je NIN-u profesor Van Mers, autor niza knjiga o jugoistočnoj Evropi i Turskoj. Stavovi domaćih političara o ovom pitanju su, naravno, veoma različiti. Tako Ivan Andrić, potpredsednik LDP, kaže za NIN da se formalno insistiranje na priznavanju nezavisnosti Kosova nikada neće postaviti na putu evropskih integracija. „Ono što je stvarni cilj svih zemalja EU jeste da se ne unese novi problem u Uniju, tako da nijedna zemlja neće ući sa novim otvorenim pitanjem. To što formalno neće biti postavljen uslov ne znači da on u realnom životu na indirektan način neće postati uslov. Ono čemu Srbija treba u tome da teži jeste da ne pravi problem tamo gde on ne postoji.“ Dosadašnja politika Beograda je samo učvršćivala politiku kosovske nezavisnosti i takav anahroni nastup, kakav ima Vuk Jeremić, i kakav je prethodno imao Vojislav Koštunica, samo učvršćuje drugu stranu u svojim namerama. Zato LDP zahteva da Srbija promeni politiku i da svoje interese ostvari kroz iskren dijalog sa Albancima uz prisustvo EU. Kako vreme bude prolazilo, stvari koje se mogu postići biće sve manje, kao što je podela Kosova bila realno rešenje pre 15 godina, a danas nije moguća. Ono što je do sada bio prioritet svih to je da koriste taj problem da bi učvršćivali svoj položaj u Beogradu i niko do sada nije u fokusu imao niti interese srpskog stanovništva na Kosovu, već svoje političke interese. Samo unošenje realne politike može doneti boljitak svima koji na Kosovu žive, a i onima koji žive u Srbiji, kaže Andrić. Slobodana Samardžića, potpredsednika DSS, ne iznenađuju izjave nemačkih poslanika. „Još od 2008. godine pa do danas kontinuirano se govori da Srbija ne može napredovati u evropskim integracijama dok ne prizna Kosovo. To nije zvaničan stav nijedne institucije, ali se one ponašaju tako i prema Kosovu se odnose kao prema državi. Evropska komisija otvorila je i proces o stabilizaciji i pridruživanju Kosova, a to se radi samo sa državama“, kaže Samardžić za NIN. „Ovo što nam rade je fini oblik prisiljavanja, ako je tako nešto moguće. To je poruka da će Nemačka glasati protiv napredovanja Srbije ka EU, ako ona ne pokaže jasne znake da priznaje Kosovo. Vlada Srbije je od 2008. počela da se povlači sa Kosova, smanjila budžet, preokrenula spoljnu politiku prema Kosovu, prihvatila nacrt rezolucije EU u Generalnoj skupštini UN, i to su sve vidljivi znaci preokreta u politici. Postoji jedna sinhronizacija između onog što vlada čini i što evropski političari izjavljuju, ali se radi i na tome da se napravi neki prividni vakuum zbog javnog mnjenja u Srbiji. Priča da će Srbija ući u EU čista je fikcija sa današnjeg stanovišta. To je prosto nemoguće. Moralo bi nešto iznenadno da se dogodi da bi to postalo stvarnost, i mi to ne možemo da predvidimo, a Kosovo još manje. A ovo što radi EU i obećava da će nas primiti u zajednicu, to je način kako oni drže pod kontrolom „satelitske“ vlade na Balkanu, kritičan je Samardžić. U vladajućoj DS reaguju relaksirano na najnovije „ispade“ nemačkih poslanika. „Fascinirana sam time koliko se pažnje pridaje ličnom stavu jednog poslanika, bez obzira na to što je i sam nemački ambasador Volfram Mas potvrdio da to nije stav države. Kao da je srpsko mnjenje gladno ličnih stavova“, kaže za NIN Jelena Trivan, potpredsednica DS. Ona nas uverava da to nije zvaničan stav Nemačke, pa čak ni stav poslaničke grupe o kojoj govorimo (CDU) i dodaje da je Beogradu jasno rečeno da se očekuje pomak u dijalogu, i za to postoji pravni okvir, ali niko nije pomenuo unapred kakvo bi trebalo da bude konačno rešenje statusa Kosova. Naposletku, to bi bilo kontraproduktivno. „Da je priznanje nezavisnosti prihvatljivo rešenje za Srbiju, to bismo odavno uradili, ali nije, i zbog toga se i ušlo u pregovore“, kaže Trivanova. Nemački poslanici za NIN Pristupanje za desetak godina Peter Bajer i Roderih Kizeveter, poslanici vladajuće Hrišćansko demokratske unije (CDU) i članovi spoljnopolitičkog odbora nemačkog saveznog parlamenta, rekli su ekskluzivno za NIN, da će od njihovog izveštaja o stanju u Srbiji zavisiti i buduća politika Berlina prema Beogradu. Kizeveterova izjava o nemačkom očekivanju da će tokom ili na kraju pregovora o članstvu u EU Srbija priznati nezavisnost Kosova izazvala je burne reakcije u Beogradu. Kako procenjujete šanse Srbije nakon izručenja Mladića za brže pristupanje EU? Bajer: Sa nemačke strane postoji interes da Srbija započne pregovore za Evropskom unijom jer je Srbija ključna zemlja u regionu, i mi smo spremni da je u tome podržimo. Lisabonskim ugovorom nacionalni parlamenti su dobili veća prava i ovlašćenja i igraju važnu ulogu kada se radi o raspravama o dobijanju statusa EU-kandidata ili priključenju neke zemlje. Naš izveštaj o napredovanju i stanju u Srbiji na jesen podnosimo frakciji CDU, a kad ga ona usvoji to će, pošto sa koalicionim partnerima imamo većinu u Bundestagu, postati zvaničan stav parlamenta i time obavezujući za saveznu vladu. Ali uveravam vas da mi nismo došli da bismo tražili neku iglu u plastu sena i neke veštačke argumente kao nove prepreke srpskom putu ka EU. Zadatak vaših političara je da otvoreno i iskreno saopšte stanovništvu da će se od strane EU ozbiljno i strogo zahtevati ispunjenje kriterijuma. Mislim da je greška ako se ovde optimistički daju neke poruke o konkretnim datumima, što nema nikakvog osnova u ovom trenutku. Da li je priznavanje kosovske nezavisnosti neophodan uslov? Kizeveter: Važna tačka je i vaš dijalog sa Kosovom, koji se sada nalazi na dobrom putu. Ali mora biti takođe jasno da neće biti zatvaranja očiju kada se radi o potpunom ispunjenju standarda Evropske unije. Obradovalo nas je što smo videli da su vaši nosioci odgovornih funkcija vrlo trezveni u posmatranju situacije, ne postoji nikakva euforija u smislu Evrope, jer su svi svesni da ima jako puno posla koji treba da se obavi do tog trenutka i mi smo pojasnili da prijem u EU nije nikakav automatizam, već da se i dalje moraju ispunjavati kriterijumi i da se i ovde mora shvatiti da izručenje Mladića i, nadamo se, uskoro i Gorana Hadžića nije ulaznica u Evropsku uniju već je neophodan preduslov. Mi smo primili neke države (Bugarsku i Rumuniju) na osnovu euforije o širenju Evropske unije, a one u stvari nisu bile zrele da budu članice i možda čak ni danas nisu stigle do onog nivoa do koga je već stigla Srbija. Zbog toga nam je velika želja da Srbija bude praćena vrlo pažljivo i da i dalje obavlja svoje veoma ambiciozne domaće zadatke. Osim toga je jako važna i regionalna saradnja. Srbija ima ključnu ulogu na zapadnom Balkanu, što znači da imate mogućnost da zračite na sve okolne zemlje, posebno na srpsku stranu u Bosni i Hercegovini da učestvuje u procesu ujedinjenja, i da uspostavite dobrosusedske odnose i kooperaciju sa svim državama u okruženju i u regionu. Nemačka priznaje pravo na postojanje države Kosova, Srbija ne, ali ono što je važno jeste da postoje neka pragmatična rešenja, naročito za omladinu i jedne i druge države. Treba da dođe do razmena i upoznavanja mladih ljudi sa Kosova i iz Srbije, kao što je to bilo između mladih Francuske, Nemačke i Poljske posle strahota Drugog svetskog rata. Bajer: Mi pozdravljamo taj pragmatični pristup vašeg pregovarača sa Kosovom, gospodina Stefanovića, jer se u srpsko-kosovskim odnosima radi o jednom dugotrajnom procesu. Mislim da je isključeno da u kratkom vremenskom periodu, za par meseci ili iduće godine, dođemo do nekog rešenja prihvatljivog za obe strane. To je nerealno. Mislim ipak da je moguće da se nađe neki međukorak u približavanju rešenju. Kizerveter: Jednu stvar smo pojasnili: demarkacija ili odvajanje tri srpske opštine na severu Kosova ne dolazi u obzir. Nemačka je protiv podele Kosova. Srbija mora da razvija dobrosusedske odnose sa svim državama u okruženju, pa i Kosovom, jer to je bitno za regionalnu stabilnost. Tu treba puno političke kreativnosti i to ćemo primenjivati u nekih sledećih desetak godina. Ima života, uprkos politici Dok političari, državni zvaničnici i predstavnici međunarodnih organizacija vode „bitku“ u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine o Kosovu, u kojoj čak i određivanje datuma sledećeg sastanka može biti ozbiljan problem, saradnja civilnog društva se nesmetano ostvaruje i sve više razvija. Život nalazi pukotine u barijerama koje uspostavljaju politika i predrasude: iskustva, ideje i znanja, redovno razmenjuje deo mladih sa obe strane granice koja gledano iz Prištine izgleda kao državna, dok iz beogradskog ugla posmatranja nije ništa više od administrativne; novinari međusobno sarađuju, umetnici se povezuju putem kulturnih ustanova. Jedna od nevladinih organizacija koja se upravo bavi razvijanjem saradnje Beograda i Prištine na „nižim“ nivoima jeste Inicijativa mladih za ljudska prava, koja još od 2003. organizuje Viziting program, s ciljem da poveže mlade ljude s dve strane različito definisane granice. Program se sastoji od  višednevnih poseta mladih ljudi iz Srbije Prištini, odnosno posete mladih sa Kosova Beogradu, tokom kojih imaju priliku da vide i osete život ovih gradova, upoznaju se i druže sa vršnjacima. Direktorka Inicijative u Beogradu Maja Mićić ističe za NIN da je cilj povezivanje, uspostavljanje i izgradnja odnosa mladih generacija i razbijanje „predrasuda i stereotipa koji postoje u odnosima Srba i Albanaca i koji se u vladajućoj političkoj retorici u Srbiji i dalje neguju i ohrabruju“.  U ovom programu za poslednjih sedam godina učestvovalo je više od dve hiljade mladih, ali potreba, kako kaže, još postoji. „Idealno bi bilo kada bi ovakav program razmene sistematski sprovodila neka državna institucija kao uobičajen metod koji bi omogućio većem broju mladih da u ovakvom programu učestvuje“, smatra Mićićeva. I izvršna direktorka Inicijative mladih za ljudska prava iz Prištine Raba Đoši, govori o značaju neformalnog dijaloga u razbijanju predrasuda. „Imala sam priliku da putujem u Srbiju i upoznam mnogo ljudi, što mi je pomoglo da sagledam stvari onakve kakve zaista jesu, a ne onako kako su predstavljene kroz politiku i medije. LJudi koji su učestvovali u Viziting programu, takođe, istakli su da je reč o izuzetno dobroj i značajnoj mogućnosti. Predrasude i stavovi formirani od medija, obrazovnog sistema i društva direktno su osporeni kod većine onih koji su posetili Beograd ili Prištinu prvi put u životu“, kaže Đoši za NIN. Mladi ljudi iz Srbije i sa Kosova zajedno su radili i na organizovanju Regionalne konferencije mladih 2008, velikog samita mladih u Beogradu pre dve godine, kao i na stvaranju regionalne aktivističke mreže „Moja inicijativa“ i konferencije „Links“ koja je otvorila dijalog između stotinu mladih neposredno pred početak zvaničnog dijaloga Beograda i Prištine. Prema rečima Mićićeve, cilj konferencije je bio da se pokaže da je konstruktivan dijalog moguć i neophodan, kao i da se stvore nove veze mladih koji će takav dijalog promovisati. „Konferencijom smo želeli da mladima Kosova i Srbije pružimo prostor da pričaju o temama koje su bitne za mlade generacije. Smisao konferencije nije bio da ponudi gotova rešenja, niti da se svi oko svega slažemo. Želeli smo da se pre svega upoznamo i pričamo kako možemo da prevaziđemo postojeće probleme“, objašnjava Mićićeva. Barijere nisu uvek neprobojne ni kada je reč o kulturi i umetnosti, mada se u javnosti često manje čuje o uspešnim razmenama a više o skandalima – što je kategorija u koju verovatno spada proletošnje otkazivanje učešća predstave Nacionalnog pozorišta Kosova „Bračni par Martin” na festivalu „Mucijevi dani” u Beogradu. Prema objašnjenju predstavnika pozorišta iz Prištine i beogradskog Ateljea 212, organizatora festivala, do otkazivanja je došlo „zbog mešanja ideoloških mešetara i komplikovane političke situacije u Prištini“. Ipak, gostovanja umetnika u kulturnim ustanovama u Srbiji i na Kosovu nisu baš retka pojava. Tako su, na primer, u aprilu ove godine u Kulturnom centru „Grad“ u Beogradu bile izložene fotografije nastale u okviru projekta „Face the Reflection“. Ideja tog projekta bila je da pet mladih fotografa iz Beograda i pet iz Prištine deset nedelja objavljuju fotografije na sajtu www.facethereflection.com, tako što je svaki umetnik imao nedelju kada zadaje temu, odnosno postavlja fotografiju na koju ostali asocijativno odgovaraju. Namera je bila da se skrivanjem imena autora i njihove nacionalnosti stvori „idealno stanje bez predrasuda“, a ni publika ni umetnici nisu znali koje slike su iz Beograda, a koje iz Prištine. Prošlog meseca, takođe, predstavljene su antologije „Iz Prištine s ljubavlju“ i „Iz Beograda s ljubavlju“, na poetskoj večeri u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Cilj projekta je bilo upoznavanje srpskih čitalaca sa savremenom književnošću Kosova i predstavljanje savremenih srpskih pisaca kosovskoj čitalačkoj publici. U kreiranju stavova prema narodima i predstava u javnosti, mediji svakako imaju veoma važnu ulogu, pa je zato pokrenut i projekat razmene novinara iz Beograda i Prištine, u saradnji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Asocijacije profesionalnih novinara Kosova (APNK). Cilj je da se kroz razmenu novinara unaprede informativni kanali i omogući upoznavanje novinara sa prilikama u geografski bliskim ali mentalno udaljenim sredinama, ostvare kontakti i kroz edukaciju podigne nivo izveštavanja. Koordinator projekta Branko Čečen kaže za NIN da su iskustva 15 novinara koji su dosad boravili u Beogradu i Prištini „fantastična“. „Pred prvu rundu pregovora Beograda i Prištine novinari koji su učestvovali u projektu imali su priliku da dobiju intervjue političkih zvaničnika za svoje medije, čime je omogućeno da se u srpskoj i kosovskoj javnosti čuje i druga strana. Poenta je, naime, da se razgovara malo i pred novinarima, a ne samo iza zatvorenih vrata“, objašnjava Čečen. Politika i kriminal nisu bile jedine teme kojima su se bavili gostujući novinari. Čečen kaže da su mladi ljudi koji su boravili u Beogradu i Prištini imali priliku da pišu o različitim temama iz svakodnevnog života u gradovima. Posebno interesantna tema je bila način na koji se zabavljaju mladi na Kosovu, teritoriji sa jednom od najnižih prosečnih godina starosti stanovništva u Evropi. „Vreme je da počnu da se razmenjuju činjenice, a ne predrasude“, naglašava Čečen. Imer Mushkolaj, izvršni direktor APNK, kaže za NIN da novinari mogu puno pomoći dijalogu Beograda i Prištine, tako što mogu „da budu konstruktivni, kažu istinu, rade što više izveštaja s ovih područja“. „Zvuči apsurdno, ali istina je da smo sarađivali i još sarađujemo više sa novinarima iz Evrope i SAD, nego međusobno. To mora da se promeni. Naravno, treba vremena da se to postigne, ali mi smo oni koji na prvom mestu moraju da promene nešto u pozitivnom smislu u našim društvima“, ističe Mushkolaj. Saradnju novinara i civilnog društva uopšte vidi kao „odvojeni put od politike“ i smatra da predstavnici civilnog društva treba da nastave da sarađuju, „bez obzira na to šta se događa na političkim nivoima“. Preporuke za dobrosusedstvo sa Albanijom Alternativne načine komunikacije pokušavaju da pronađu i brojne „tink-tenk“ organizacije koje prate i istražuju probleme u regionu, i često bitno utiču na stavove donosilaca odluka i zainteresovano javno mnjenje. S obzirom na nedavno plasiranu ideju potpredsednika vlade Srbije Ivice Dačića, prema kojoj bi se kosovski problem mogao rešiti dogovorom o razgraničenju Srbije i Albanije - nekakav doprinos dijalogu Beograda i Prištine, odnosno boljem razumevanju srpskog i albanskog naroda, mogao bi da pruži i projekat Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) iz Beograda, koji je pripremio zbirku predloga praktične politike za unapređenje odnosa između Srbije i Albanije. Krajem prošle godine ISAC fond je, uz podršku Fridrih Ebert fondacije, u Beogradu i Tirani organizovao prve neposredne razgovore između stručnjaka, aktivista civilnog društva i političkih delatnika Srbije i Albanije. Zaključeno je da su najveće prepreke boljim odnosima neinformisanost građana, kao i nezainteresovanost i nedostatak volje političkih elita da se podstaknu međusobna komunikacija i saradnja. „Srbi i Albanci su dve najbrojnije etničke grupe na zapadnom Balkanu, a samim tim dobrosusedski odnosi između njihove dve države mogli bi da pomognu rešavanju mnogobrojnih otvorenih pitanja i boljoj regionalnoj saradnji. Bolji odnosi ove dve države mogli bi da ojačaju i stabilnost čitavog regiona, kao i naš put ka Evropskoj uniji. Sadašnja saradnja je na veoma niskom nivou, naročito što se tiče bilateralnih odnosa, dok najviše napreduju veze u ekonomskom sektoru“, objašnjava za NIN saradnik na istraživanjima u ISAC fondu Igor Novaković. Iz tih razloga, kako kaže, sastavljen je spisak od 38 preporuka praktične politike čijom bi se primenom unapredili odnosi Srbije i Albanije. Taj dokument se trenutno nalazi na javnoj raspravi na sajtu EurActiv.rs, nakon čega će biti dostavljeni svim zainteresovanim stranama.