Nervoza pred bitku

Ponovno izjašnjavanje Ratka Mladića, bivšeg ratnog komandanta vojske RS, o krivici za 11 tačaka optužnice pred Haškim tribunalom pretvorilo se u cirkus i završilo se Mladićevim izbacivanjem iz sudnice. Sve vreme prisustva Ratka Mladića stvarao se utisak borbe oko toga ko vodi postupak, a nervoza i dosta oštre reakcije sudije Alfonsa Orija trebalo je da naglase da je on dominus litis u sudnici, odnosno glavni gazda postupka. Za razliku od Mladićevog prvog pojavljivanja, pre mesec dana, kada je delovao koliko-toliko konstruktivno u komunikaciji sa pretpretresnim većem, sada je delovao mnogo svojeglavije i prkosnije i pored utiska da, što se zdravlja tiče, sa teškoćom vlada situacijom u kojoj se nalazi (mi još ne znamo njegovo stvarno zdravstveno stanje i da li je u stanju da prati optužnicu). Mladić je više puta prekinuo sudiju Alfonsa Orija, iako ga je on upozorio da to ne čini. Uporedo, Mladić je sve vreme gestikulacijom komunicirao i sa sudskom galerijom na kojoj su bile i predstavnice udruženja žrtava Srebrenice. Odbijajući, u stvari, da se izjasni o optužnici, Mladić je sve vreme insistirao na prisustvu advokata po sopstvenom izboru. Čak i advokat Aleksandar Aleksić, dodeljen Mladiću za ovu fazu postupka po službenoj dužnosti, za razliku od prvog pojavljivanja, kada je, za advokata dosta neshvatljivo, protivurečio svom branjeniku tvrdeći da je upoznat sa optužnicom, sada je od Veća zatražio, pored razrešenja, i da ne bude prisutan u sudnici zato što to Mladić ne želi. Mladićev zahtev da ga brane baš određeni advokati, u ovom slučaju Miloš Šaljić iz Beograda i ruski profesor Aleksandar Mezjajev, nije neuobičajen jer jedno od osnovnih prava jeste i pravo na slobodan izbor branilaca, s tim da Hag ima i određene uslove, poput poznavanja jednog od svetskih jezika (engleski i francuski) koji se koriste u sudu. Čudi da taj zahtev nije rešen, zbog čega su se unervozili i u samom sudu, što se vidi po tajnim sednicama i saopštenjima da je „sve pod kontrolom“. Pitanje odbrane nije važno samo za Mladića, jer od kvaliteta suđenja, odnosno kvaliteta i optužbe i odbrane zavise i pravda i puna istina do koje treba da se dođe. Od 11 tačaka optužnice, dve se odnose na genocid: prva – za događaje u prvoj godini rata, od maja 1992. do maja 1993. godine i za događaje i zločine u gradovima u istočnoj BiH, poput Zvornika, Vlasenice, Višegrada, zatim u Bosanskoj krajini - u Prijedoru, Ključu; druga tačka za genocid odnosi se na jul 1995. za zločine počinjene u Srebrenici. Ostale tačke su zločini protiv čovečnosti i tiču se opsade Sarajeva, kao i zločina u više opština BiH. Ovo suđenje je od izuzetne važnosti jer sve dosadašnje presude odnose se na lica koja su sa genocidom bila u vezi iz drugog, trećeg plana. Sada je prvi put pred sudom čovek koji je bio na vrhu piramide zajedničkog zločinačkog poduhvata, odnosno onih koji se optužuju da su naredili, planirali i izvršili genocid, sa onim neophodnim delom da im je to bila i namera.