Kazino Srbija

Pomno pratiti sajt Uprave za trezor možda zvuči kao čudan predlog, ali daleko od toga da je potpuno gubljenje vremena. To što ova vlada nije smogla snage da nađe pametniji način za punjenje budžeta od emisije zapisa, uz puno ironije moglo bi da joj se pripiše kao pozitivno jer je i običnom građaninu ostavila šansu da na tome zaradi (a to joj verovatno nije bila namera). Oscilacije kursa tokom juna i jula ponovo su aktuelizovale ovu priču. Dospevanje na naplatu velike količine državnih zapisa, ali i održavanje aukcija novih, umelo je ozbiljno da pomeri kurs u serijama od po nekoliko dana i građanima pomrsi račune ukoliko su planirali da menjaju evre ili da ih kupuju. Volela država to ili ne, građani ipak i dalje više veruju u evropsku valutu, pa im ovakve promene u odnosu prema dinaru mogu naneti štetu. Da zapisi umeju da uzdrmaju kurs priznaje i guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić. On najveći problem vidi u zapisima indeksiranim u evropskoj valuti. Kako je objasnio, nestabilnost kursa može se očekivati u trenutku emitovanja tih hartija od vrednosti jer tada investitori menjaju devize u dinare da bi ih kupovali, a do pomeranja može doći i u momentu kada dospevaju na naplatu i kada je povećana tražnja za devizama. „Upozoravali smo Ministarstvo finansija da ne emituje hartije od vrednosti sa valutnom klauzulom“ rekao je tokom juna guverner Šoškić. Emitovanje zapisa predstavljalo je najlakši izlaz za ovu vladu. Daleko lakši od sprovođenja bolnih reformi, restrukturiranja javnih preduzeća, ozbiljnog a ne marketinškog smanjenja državne uprave, poreske reforme... Zapisi su nešto što emituju mnoge zemlje, ali ovde je reč o veoma bitnom čepu za zatvaranje budžetske rupe odnosno dobar izgovor za dalje nečinjenje. Koliko se mašinerija zahuktala svedoči i nedavno objavljena informacija iz Uprave za javni dug (takođe, važan šraf u emisiji zapisa) da su u ovoj godini planirali da prodaju državne hartije za čak 280 milijardi dinara. Interesantno, ili upozoravajuće, od te sume čak 235 milijardi išlo bi za isplatu ranije emitovanih zapisa dok bi samo 45 milijardi otišlo u budžet. Nije nemoguće i verovatno je izgledno da će vlasti više novca ove godine privući u Srbiju kroz ulaganje u zapise umesto kao investicije u fabrike, proizvodnju, zapošljavanje. To nikako ne čudi jer zapisi nude visoke kamate. Pružaju bolju zaradu od ulaganja u privredu. Na to su nam nedavno ukazali i potencijalni investitori u vetrenjače iz Udruženja za energiju vetra, koji navode da bi po uslovima koje im sada nude srpske vlasti imali zaradu od oko 10 odsto na proizvodnji električne energije. Postavljaju pitanje zašto bi se onda mučili gradnjom vetrenjača kada veću kamatu mogu da dobiju pri ulaganju u zapise i ne bi morali da čekaju osam godina na povraćaj investicije. Zašto bi bilo drugačije i za ostale sektore privrede? Međutim, ozbiljni investitori neće da se bave time već jednostavno neće ulagati u Srbiju. „Koliko je nerazborito privlačiti novac koji uđe u zapise pa posle tri, šest, 12 ili 24 meseca napusti Srbiju, umesto investicija koje će ovde ostati decenijama i uposliti deo građana, nije teško uvideti. Uz to, zapisi su zbog svoje obimnosti postali jedan od bitnih faktora na plitkom novčanom tržištu. Emisije (pa samim tim i dospeća) su veoma učestale i sve su veće i izgledno je da će nastaviti i u budućnosti da pomeraju odnos evra i dinara. Iako ne mogu da odrede kurs na duži period, mogu da ga trasiraju tokom nekoliko dana. Međutim, to je igra protiv građana koji imaju još jedan razlog da strepe. Time što ne prate kada su aukcije, što nema velikog priliva pravih investicija niti značajnijeg izvoza koji bi takođe donosio novac za gradnju kakve-takve stabilnosti valute, stanovnici Srbije došli su u poziciju igrača u kazinu. Umesto da im koliko-toliko stvarni razlozi kreiraju kurs (ma koliko oni bili negativni), pažnju moraju da obrate i na veštački razlog zvani zapisi. Kako se taj veštački razlog sve učestalije javlja, građani kojima je kurs bitan za svakodnevni život sada se praktično, svesno ili ne, kockaju sa državom. I u ovom kazinu kuća dobija, a reč je o vlastima koje će dobiti novac da nikome ne bi ostali dužni pred izbore. Problem je što dugovi neće moći beskonačno da rastu i na nekome će morati da se slome. Ta kocka ipak bi mogla i građanima da se isplati. Prateći kalendar, mogu da se uoče periodi kada se kurs pomerao zbog zapisa. Oni odvažniji zato bi mogli da se otisnu na sajt Uprave za trezor, spreme novac i kalkulišu kada bi trebalo da utrče u razmenu dinara za evro ili evra za dinare. Pomeranja, ukoliko se ide na veću količinu za koju se u menjačnicama dobija i povoljniji kurs, mogu da povrate uloženo i donesu zaradu. Pravu zakonitost „kvare“ druge okolnosti na tržištu novca koje takođe utiču na odnos evra i dinara (poput otplate prekograničnih kredita, smanjenja rizika zemlje, promena referentne kamatne stope, priliva novca od ulaganja i slično). Ponekad se javi i nepredviđeni faktor kao početkom druge polovine juna kada je država umešala prste pa je tako Ministarstvo finansija obznanilo da neće biti nove emisije zapisa indeksiranih u evrima. Tada je došlo do pada dinara, koji se posle samo par dana oporavio. Usledio je potom kraj drugog kvartala kada se približavalo dospeće obaveza privrede, ali i dve velike aukcije održane 29. i 31. decembra prošle godine. Dinar je naglo slabio da bi sve presekao 1. jul kada je srednji kurs pao sa 102,46 dinara za evro na tek 100,73 dinara. Ko je ovakav razvoj mogao da pretpostavi (što uz dobro promišljanje možda i nije bilo teško) mogao je dobro da zaradi jer nedelju dana ranije srednji kurs bio je tek 99,97 dinara za evro. Ekonomista Goran Nikolić kaže za NIN da je tačno da zapisi indeksirani u evrima mogu da pomere kurs. To se dogodilo u decembru, a takođe i u junu. On navodi da nije reč o malim sumama za naše tržište. „Kod malih aukcija dinarskih zapisa koje iznose milijardu, dve ili tri milijarde dinara, teško je očekivati neko bitnije pomeranje kursa jer to nisu sume koje su bitne za domaće tržište i tu je pod znakom pitanja da li će se poklopiti aukcija ili dospeće i kretanje kursa. Međutim, velike aukcije mogu bitno da utiču na kurs. Činjenica je i da jesu do sada uticale“, napominje Nikolić. Prema njegovim rečima, uvek postoji očekivanje da će doći do pomeranja kursa kada se emituju zapisi ili kada dospevaju na naplatu, ali upozorava da to ne mora uvek da bude tako i zbog faktora na tržištu koji dovode do jačanja ili slabljenja kursa po drugim osnovama. On ukazuje na periode i kada privredi dospevaju na naplatu obaveze što je obično krajem kvartala. Nikolić dodaje da na pomeranje odnosa evra i dinara mogu da utiču i aukcije zapisa u dinarima ukoliko je reč o velikim emisijama. “Svakako je bitna količina novca o kojoj je reč”, zaključuje Nikolić. Od 2009. godine, kada je krenulo emitovanje državnih hartija od vrednosti, vlasti su se opredeljivale za relativno male iznose pa su emisije išle uglavnom u vrednostima od milijardu do tri milijarde dinara. Ipak, vremenom se ulog povećavao, a od kraja 2010. krenulo se i sa emisijom zapisa indeksiranih u stranoj valuti (od 100 do 200 miliona evra). Primećeno je i povećano prisustvo stranih investitora koji su menjali devize u dinare da bi kupovali unosne hartije, što je jačalo dinar. Takođe, od ove godine se krenulo i sa povećanjem vrednosti dinarskih emisija. Startovalo se sa serijama od po 10 i 20 milijardi dinara. Iako neke od njih nisu slavno prošle, one koje jesu mogle bi u tim iznosima, oko dana dospeća, da naprave nekome uslugu ili štetu. A dospeća većih emisija po rasporedu padaju već u narednoj godini (u februaru dospeva jedna od aukcija evro zapisa) i u danima kada se to bude dešavalo trebalo bi obratiti pažnju na kurs. Do manjeg testa doći će i tokom jula, avgusta i septembra ove godine. Počev od danas, pa svakih 14 dana na naplatu će istog dana dospevati tromesečni, šestomesečni i dvanaestomesečni zapisi. Iako nije reč o sumama koje bi parirale onoj od 1. jula, nisu ni zanemarive. Građanima koji bi mogli da se upuste u ideju zarade na kretanju kursa možda će naruku ići i najava iz Narodne banke da neće stalno intervenisati na tržištu tako da ta institucija možda neće ometati ono što bi mogli da naprave zapisi. Da li nova emisija zapisa koje imaju veze sa evrom, održana 4. jula, znači da se od takvih zapisa ipak nije odustalo, ostaje da se vidi. Hrabrima koji bi da se oprobaju u Kazinu Srbija ostaje da se konektuju na internet i uzmu digitron u ruke. Za menjačnice nema rizika Situacija od 1. jula sa drastičnim pomeranjem kursa pokazala je da otvaranje menjačnice može da bude veoma dobar biznis pa i ne čudi što ih ima na gotovo svakom ćošku. Obrtanje novca u tom poslu ume nekada da bude i potpuno oslobođeno rizika. Jednom paru iz Beograda, koji je tih dana nameravao da promeni evre koje su strpljivo štedeli kako bi ranije otplatili kredit za automobil, 29. juna menjačnice su nudile kurs od 102,2 dinara za evro (s obzirom na to da se znalo da će sutradan srednji kurs otići na 102,46 dinara za evropsku valutu). Grešku su napravili jer su odlučili da razmenu ostave za sutra. Već sutradan međubankarsko devizno tržište se zaljuljalo i menjači nisu hteli da daju više od 100 dinara za evro, ne znajući da objasne šta se dešava. Samo na toj razlici, imajući u vidu da su hteli da promene 6.800 evra, par iz Beograda mogao je da ostane uskraćen za oko 150 evra. Menjačnice su se zaštitile naglo korigujući kurs naniže (u više od 95 odsto menjačnica nudio se isti kurs od 100 dinara), a interesantan je i način na koji se zaštitila jedna od većih menjačnica u zemlji. Beogradskom paru je, u jednom od njihovih lokala u strogom centru prestonice, gde u svako doba dana ima građana koji razmenjuju novac i gde u svakom trenutku na raspolaganju imaju desetine, ako ne i stotine hiljada dinara i evra, rečeno da nemaju dovoljno dinara da promene 6.800 evra čak i po nižem kursu.