Doživljaj a ne događaj

Nego da nastavim od prethodnog broja… Pitala me je neka mlada novinarka da li mogu da kažem nešto o Egzitu iz perspektive običnog posetioca i šta je to što se tokom godina na ovom festivalu promenilo, da ne kažem razvilo. Normalno, apsolutno sam nesposobna da razmišljam kao posetilac, jer to nikada nisam bila. Kad malo bolje razmislim, za ovih deset godina sam možda pogledala tri cela koncerta na Egzitu. Na svu sreću ne čine festival samo koncerti i sve te zvezde, iako smo svi tu povučeni muzikom. Da raščistimo - festival nije događaj nego doživljaj. Moj doživljaj je baš super! Imala sam zadatak da vodim jedan stejdž i tamo sam se potrudila da sve deluje kao da smo na privatnoj žurci. Dolazili su drugari, drugari drugara i svi ostali. I žalili se kako im je trebalo po dva sata da zamene svoje vaučere ili akreditacije za narukvice da bi ušli, pa onda kad su već ušli na festival uzeli su pivo, a sa pivom ne može na stejdž koji je brendiran viskijem, a kad uzmu viski, ne mogu dalje tamo gde mora pivo, pa ako zapale cigaretu ne mogu da stanu za šank, pa kad hoće da krenu u suprotnom smeru opet ne može i sve tako. Zaključak – za deset godina festival je uspeo da se razvije taman toliko da postane restriktivan prema “običnim posetiocima” i to sve sa namerom da “posetioci” slučajno ne dođu u situaciju da zeznu “organizaciju”. Sa vedrije strane, posetioci sada mogu da se zabavljaju raznim novim forama koje se dešavaju svuda okolo. Najfascinantniji novi vid zabave na Egzitu je letenje! Zakače vas na neku sajlu i onda sa jednog brda poletite i preletite tako dve-tri bine dok masa ispod vas vrišti. Pored ovih inovacija, velika sreća me je obuzimala pri pomisli na ljude koji su prvi put na festivalu. Zamišljala sam kako li je kada imaš 20 godina, Norvežanin si i upravo si stigao u Srbistan na neki festival koji se dešava na tvrđavi pored reke. Pa, to mora da je neviđen osećaj. I tako puta 40.000, četiri dana, četiri noći, lete sa bine na binu pojačavajući utisak izmeštene realnosti u kojoj ne postoje koordinate. Vreme i prostor izgube obrise, svako po malo izgubi razum, sve se istopi na jutarnjem suncu da bi poslednjeg jutra na dance areni svi tako izmučeni i umorni od intenzivnosti sopstvenih snova doživeli kolektivnu katarzu dok DJ pušta I Need Your Love. Eto, to je Egzit.