Mesto koje volim

Srbija će nakon 30. septembra imati jedan neobičan popis. Uradiće ga sami građani, a na listu će uvrstiti mesta koja im nešto znače u ovoj zemlji. Pravljenje takve liste imaće i konkretnu svrhu jer će najmanje tri najbolja predloga dobiti novac koji će biti iskorišćen za uređenje tih lokacija. Kreiranje liste inicirala je Banka Inteza kroz projekat korporativne društvene odgovornosti u okviru kojeg će izdvojiti 300.000 evra. U prvoj fazi, do 30. septembra građani će moći da prijave sebi omiljenu lokaciju preko sajta mestokojevolim.rs, preko Fejsbuka, banke ili slanjem e-mail-a sa slikom na adresu info@mestokojevolim.rs. Predlozi se razvrstavaju u šest kategorija – ambijentalne celine, arheološka nalazišta, verski objekti, industrijska arhitektura, narodno graditeljstvo i gradska arhitektura. U drugoj fazi projekta, članovi stručne komisije pristupiće izradi liste od deset najrelevantnijih lokaliteta za koje će građani moći da glasaju do 30. novembra ove godine. Najmanje tri mesta koja dobiju najveći broj glasova biće obnovljena tokom 2012. sredstvima Banke Inteza. Do utorka na sajtu mestokojevolim.rs bilo je 704 predloga. Prvi predlog stigao je od glumca Lazara Ristovskog koji smatra da bi trebalo popraviti stepenište do kule Gardoš, gde je najbolji pogled u Zemunu. Gardoš je i jedna od lokacija koja je više puta nominovana, a isto važi i za zgradu Beogradske zadruge ili kuću Mileve Marić. Građani bi voleli i da budu obnovljena brojna šetališta i izletišta u njihovim gradovima, pećine, spomenici i fontane. Veliki broj predloga stigao je za verske objekte, a jedan od predlagača na listu je stavio Hram Svetog Save na Vračaru uz opasku da je vreme da se završi. Primetno je i da stanovnici Srbije žele da vide uređene srednjovekovne i antičke lokalitete poput tvrđava Maglič, Smederevo, Golubac, Sirmijuma ili Feliks Romulijane. Navijači bi sređivanje stadiona lokalnih fudbalskih klubova i drugih sportskih objekata. Građani su prijavljivali i lokalitete koji im verovatno nisu omiljeni, ali im njihova zapuštenost previše bode oči. Jedan od takvih su zgrade Generalštaba u centru Beograda ili zgrade zapuštenih fabrika. Tu su i, može se reći, preterani zahtevi kao što je uređivanje cele Ovčarsko-kablarske klisure, kanjona Uvca ili Deliblatske peščare. Ima i onih koji su „sedeli na ušima“ pa su tražili obnovu Kule Nebojša ili Aerodroma Lađevci (koji će država uskoro modernizovati). Na listi su i očigledno neozbiljni predlozi poput sređivanja celih gradova – Jagodine, Gornjeg Milanovca ili Šida, dok se jedan Beograđanin „zadovoljio“ uređivanjem samo Bloka 63, a drugi bi uređenje Plavog mosta „zbog izuzetnog značaja koji je taj most imao na podizanje morala građana Beograda i Srbije“. Predloženi su i lokaliteti na teritoriji Kosova poput Pećke patrijaršije i Gračanice.