Arhiva

Agonija gladi

Ivana Janković | 20. septembar 2023 | 01:00
Agonija gladi
Na pijaci u izbegličkom kampu Dabaab u Keniji ljudi pokušavaju da prodaju ono što im je preostalo. “Prodajem tele daleko ispod cene, praktično ga poklanjam”, rekao je jedan prodavac dopisniku Bi-Bi-Sija. Ali kupaca nema. I to malo stoke koja se još može kupiti najverovatnije će uskoro uginuti, dvogodišnja suša uništila je sve, nema više mesta gde bi se hranila. Nedaleko od kampa zemlja je prekrivena ostacima mrtvih životinja. “U ovom delu sveta stoka je sve – predstavlja celokupni izvor za porodicu, kapital, ušteđevinu i zaradu. Kada životinja umre, to obično znači da će i ljudi umreti”, primećuje dopisnik Bi-Bi-Sija. Više od 11 miliona ljudi na rogu Afrike suočava se sa najstrašnijom sušom u poslednjih šest decenija. DŽibuti, Etiopija, Kenija, Somalija i Uganda bore se za opstanak, a naročito su pogođene Etiopija i Somalija, koje potresa i politička nastabilnost. Ban Ki Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, zatražio je od donatora da hitno podrže plan UN vredan 1,6 milijardi dolara. „Cena ove krize izražena u ljudskim životima je katastrofalna. Ne možemo sebi da priuštimo čekanje”, rekao je on. Do sada je, međutim, prikupljena tek polovina neophodne sume. „Sve prognoze govore da neće biti uskoro sezonskih kiša i situacija će se samo pogoršavati – čak nismo još dostigli vrhunac krize“, kaže dr Uni Krišan, iz organizacije Plan internešnal u Keniji. U najveći izbjeglički kamp na svetu, Dabaab, na granici Somalije i Kenije, dnevno stiže oko 1.300 ljudi, koji beže od nasilja i gladi u Somaliji. Kamp je već prebukiran, njegov kapacitet je 90.000 ljudi, a broj trenutno premašuje 400.000. Očekuje se da u njemu uskoro bude oko pola miliona. Već sada, to je više grad nego kamp. Najteže je pogođena Somalija iz koje je do sada izbeglo više od dva i po miliona stanovnika. Militantna grupa Al Šabab, koja kontroliše centralne i južne delove zemlje, pre dve godine zabranila je rad humanitarnim organizacijama optužujući ih za antiislamsko delovanje. Sada je zabrana ukinuta, ali dostavljanje hrane u najugroženija područja i dalje ide veoma teško. „Sa stanovišta ishrane, ovo je najgori period koji smo imali u poslednjih 20 godina“, kaže Noren Prendvil, iz UNICEF-ove kancelarije u Keniji. “U manje ozbiljnim situacijama, obično se traži pomoć u stoci ili vodi, ali sada, zahtev broj jedan je hrana - i to pod hitno.“ Humanitarni radnici na terenu tvrde da se radi o najgorem obliku ljudske patnje koje su ikada videli. Veliki broj dece svakodnevno umire na putu za kampove. Mnoga od njih pešače danima ili nedeljama da bi stigla u kamp, a tragedija je u tome što će, kada konačno stignu, veliki broj umreti dan-dva po dolasku. Osman Duflaj, lekar iz Mogadiša, rekao je za Bi-Bi-Si da se kamp suočava sa katastrofom. “Naročito su pogođena deca ispod pet godina i trudnice, oni pate od neuhranjenosti i bolesti koje je prate, dijareje, boginja i pneumonije”, kaže on. Prema podacima UNICEF-a neuhranjenost, sa nedostatkom čiste vode, spada u vodeće uzroke smrti dece na planeti. Oko 30.000 dece ispod pet godina umre svaki dan, najviše od uzroka koji se mogu sprečiti. Istraživanja pokazuju da bi šest miliona, od 11 miliona dece koliko ih godišnje umre, moglo biti spaseno uz elementarnu pomoć kao što su vakcine, antibiotici, veštačka hrana za bebe, zaštita kreveta od insekata i obučavanje porodica za negu i dojenje. I dok u razvijenim zemljama oko 80 odsto zdravstvene nege deca dobijaju kod kuće i u Africi većina dece koja umre takođe umire kod kuće, ali da i ne vide lekara. Dete u Etiopiji tako ima 30 puta veće šanse da umre pre petog rođendana nego u njegov vršnjak u zapadnoj Evropi. Dve trećine smrti dogodi se u samo deset država. Broj bi mogao da bude drastično smanjen ukoliko bi samo vitamin A bio dostupan, smrtnost dece smanjila bi se za 23 odsto. Ujedinjene nacije upozoravaju da su afrička deca sve ugroženija i da je smrtnost povećana tri puta u poslednjih nekoliko meseci, a da najkritičniji period tek dolazi. “LJudi koji sada stižu u veoma su lošem stanju”, kaže Stiven Binker iz UN. “Ne znamo kolike su razmere gladi, jer ima delova Somalije u kojima ne znamo kakva je situacija i u kakvom je stanju stanovništvo.” Na skali od pet stepeni, kako stanje na polju ishrane klasifikuje FSNA (Food security and nutrition analyses union), veliki delovi Kenije, Etiopije i Sudana trenutno su na mestu broj četiri. Sledeći stepen, peti, klasifikuje se kao “katastrofa”, to je situacija kada se 30 odsto stanovništva može smatrati neuhranjenim, kada dvoje ili više ljudi na 10.000 njih umire od gladi, kada je unos vode manji od četiri litra dnevno. Posle katastrofe koja je pogodila ovaj deo sveta sredinom osamdesetih, kada je u Etiopiji i Sudanu oko milion ljudi umrlo od gladi, stvoren je sistem Fjuz (Fews) koji je trebalo da upozorava na eventualnu opasnost od ovakvih katastrofa. Još u decembru 2009. godine oni su upozorili da je moguće da se dogodi nešto slično ovome što se upravo događa. Marta ove godine upozorenja su postala još jača. Ispostavilo se, međutim, da to nije bilo dovoljno. Svetska ekonomska kriza, kao i “umor donatora” posle katastrofa u Pakistanu i Japanu, učinili su da upozorenja ne naiđu na odziv. Ovo je najsušniji period koji je pogodio region od 1995. godine i nema izgleda da će se do sledeće godine stvari popraviti. Posledice suše pojačane su i nedovoljnom humanitarnom pomoći. Istovremeno, cena hrane naglo je skočila, na pijacama u Najrobiju i Mombasi kukuruz je 60-85 odsto skuplji nego prošle godine. I dok se govori o klimatskim promenama i nestabilnim vladama, Svetski pokret za razvoj ukazuje da jedan od ključnih razloga za trenutnu afričku katastrofu leži u spekulaciji hranom. Globalno se proizvodi dovoljno hrane da se nahrani ceo svet, uprkos tome 925 miliona ljudi odlazi svako veče gladno na spavanje, procenjuje UN. To je više nego što zajedno imaju stanovnika SAD, Kanada i Evropa, Uprkos tome, glad danas ubija više ljudi nego AIDS, tuberkuloza i malarija zajedno. Humanitarna organizacija Oksfam nedavno je upozorila da je sistem trgovine hranom glavni uzročnik gladi. “Moć u prvom redu odlučuje ko će da jede, a ko neće”, zaključuje Oksfam. Trenutni sistem, upozoravaju oni, konstruisan je onako kako odgovara manjini čiji je prvenstveni motiv da stekne zaradu za sebe. Veliki proizvođači i investitori se igraju na tržištu kao da je kazino, a velike kompanije postaju destruktivne za globalni sistem. Da bi se sprečila glad, ističu u Oksfamu, u prvom redu neophodna su nova pravila na tržištu hrane. “Klizimo u neizbežno doba krize” , kaže Barbara Stoking, izvršni direktor Oksfama. ”Jedan od sedmoro ljudi na planeti je gladan uprkos činjenici da je svet sposoban da nahrani svakoga.” Cene hrane na svetskom tržištu su 36 odsto veće nego prošle godine. Svetska banka upozorila je da su rastuće cene hrane, delom zbog povećanja goriva, gurnule milione ljudi u siromaštvo. Prema toj proceni, 44 miliona ljudi potonulo je u ekstremno siromaštvo i glad u zemljama u razvoju, otkako su prošlog juna cene počele da rastu. Još 10 odsto poskupljenja i 10 miliona više ljudi će potonuti ispod granice siromaštva od 1,25 dolara dnevno, upozorava Svetska banka. Procenjuje se da već sada oko 1,2 milijarde ljudi živi ispod te granice. “Sve više siromašnih će patiti i sve će više biti siromašnih zbog visokih i nestabilnih cena hrane”, poručio je početkom godine predsednik Svetske banke Robert Zelik. On je apelovao na G 20 da primeni mere protiv naglog rasta cena hrane. Indeks cena hrane Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) koji izražava mesečnu promenu cena prehrambenih proizvoda – kombinacija cena šećera, žitarica, uljarica, mesa i mlečnih proizvoda – svakog meseca raste od prošlog jula, da bi početkom ove godine premašio nivo iz 2008. godine. I ne samo da ga je premašio, već je dostigao najviši nivo otkako je 1990. godine počela da se vodi evidencija. Prošlogodišnje klimatske katastrofe - poplave u Pakistanu, suše u Australiji i Kanadi, požari u Rusiji - uzdrmale su globalno tržište hrane, ali je to istovremeno otvorilo velike mogućnosti trgovačkim špekulantima.   Svetski pokret za razvoj optužuje banke da su izazvale rast cena. Bankari su, posle krize sa prenaduvanim cenama nekretnina, uložili novac u pšenicu i kukuruz. Onda je isto ono što je dovelo do kraha berze pre dve godine, počelo da se ponavlja na tržištu hrane - trgovina bankarskim derivatima vezanim za hranu. To je uticalo na naprasni rast cena 2008. godine. Taj trend još uvek se nije zaustavio. „Nedostatak transparentnosti na ovim tržištima zabrinjavajuće podseća na ponašanje koje je dovelo do finansijskog kraha 2008. godine“, kaže Debora Doan, direktorka Svetskog pokreta za razvoj (WDM). “Kao i svaki iracionalni finansijski balon, investitori ulažu u kratkoročne profite, uprkos posledicama.“ Banke odgovaraju da je rast cena izazvan povećanjem potražnje u Kini i upotrebe biogoriva. Osim toga, tokom 2010. godine nevreme je pogodilo neke od najvećih proizvođača na svetu, što je poguralo cene. Ali, uprkos tome trgovina hranom ostaje jedan od najunosnijih poslova. “Uticaj povećanja cena na zemlje u razvoju je razoran”, rekao je generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Angel Gurija”. Zato pozivamo vlade da poboljšaju transparentnost tržišta, ohrabre investiranje u zemljama u razvoju, napuste sadašnju politiku trgovine i pomognu osetljivim područjima“. Otkako su cene na tržištu hrane počele da skaču FAO je više puta pokušao da upozori vlade da je neophodna pomoć za razvoj poljoprivrede u nerazvijenim područjima. Sa malo uspeha. UN su takođe pokušale da usmere vlade da pomognu razvoj ugroženih područja, ali ni tu nije bilo velikog odziva. “U trenutnom stanju na tržištu, nestabilnost cena postaje glavna osobina tržišta hranom”, kaže Žak Diof, direktor FAO-a. “Neophodna je nova politika kako bi se izbegle loše posledice. Ključ rešenja bio bi u ulaganju u poljoprivredu zemalja u razvoju, u kojima danas živi 98 odsto gladnih ljudi, a gde se očekuje da će se broj stanovnika u sledećoj deceniji povećati za 48 odsto.”