Nikola Ležaić, filmski reditelj

Rođen 6. avgusta 1981. u Boru, gde je završio gimnaziju Bora Stanković, a potom Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Jedan je od osnivača strip grupe Smog iz Bora, koosnivač je Metasinkrizma, prvog književnog pravca XXI veka, bio je asistent na reklamama i filmovima pre snimanja svog prvog celovečernjeg filma Tilva roš. Kada je snimio film Tilva roš ( na vlaškom Crveno brdo) postao je zanimljiv najširoj javnosti, pre svega filmskoj. Napravio je priču o odrastanju u malom gradu, kakva dugo nije viđena u domaćoj kinematografiji. Film se odvija u Boru, nekadašnjem najvećem rudniku bakra u Evropi, koji se pretvorio u rupu od grada, gde su protesti rudara protiv privatizacije svakodnevni. Za ovo ostvarenje je dobio veliki broj nagrada, među kojima su najznačajnija Gran pri na 16. festivalu u Sarajevu i novčanu nagradu Saveta Evrope u vrednosti od 25.000 evra. Ležaić je vlasnik i Nagrade grada Beograda 2011. Na internacionalnom festivalu u Rumuniji Transilvanija, dobio je nagradu kritike FIPRESCI, a pobednik je i nedavno održanog filmskog festivala u Sopotu. Sa kolegama iz Kiselog deteta Minom i Urošem radi na njihovim projektima, ovog puta samo kao jedan od producenata. Poslednjih sedam godina je u vezi sa svojom devojkom. Bez dece je. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? Da celog života radim ono što volim i što mi se radi. Šta je za vas najveća nesreća? Da celog života radiš ono što ne voliš i što ti se ne radi. Kad vam je neprijatno? Uh, vrlo često zbog sebe, kad lupim nešto nepromišljeno, zbog drugih, kad lupe nešto nepromišljeno. Koju pesmu volite da pevate? Menjam repertoar, nekad pevušim nove stvari, nekad stare, u zadnje vreme često pevam “Crying” Roya Orbisona. Šta vas izluđuje LJudi koji svoje neuspehe pravdaju time što žive u Srbiji. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? Ne znam, retko razmišljam u kategoriji ponosa. Mislim da sam normalan i da se ne pravim previše pametnim, možda sam na to ponosan. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete biti večno zahvalni? Roditeljima zato što postojim. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? Ne razumem ljude koji idu u saunu, stvarno, meni je to nepodnošljivo, tako da verovatno sebe ne bih želeo da sretnem tamo. Koji prirodni dar biste hteli da imate? Da sam muzikalniji. Tada bih se verovatno bavio muzikom. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? Joj, jako sam zaboravan pa se ni ne sećam kome sve treba da se izvinim, ali siguran sam da ih ima podosta. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? Mislim da sve što je u redu u vezi sa mnom ljudi uvažavaju. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? Nefokusiranost, imam veoma slab opseg pažnje, brzo gubim interesovanje i zaboravljam stvari koje mi se ponavljaju. Šta je vaša najdragocenija imovina? Jedan teget džemper koji sam kupio u šestom osnovne i koji je rastao zajedno sa mnom. Šta je bila vaša najdramatičnije pogrešna odluka? Još ništa tako dramatično nisam doživeo da bih se toga sećao. Koje su vaše skrivene slabosti? Slab sam u rukama, ali radim na tome. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kada biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? Ukinuo bih vlast. Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? Ne znam. Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? Voleo bih da sam kao Alan Lomaks, američki etnomuzikolog. Bio je veliki kolekcionar folklorne muzike Amerike, Irske, Kariba itd. Išao je po svim tim krajevima i na terenu snimao pesme od muzičara koje je sretao. Bio je poput američkog Vuka Karadžića muzike. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? Oni što se ne uzbuđuju oko gluposti. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? Ne verujem da bilo kakav politički projekat može da donese sreću svetu. Za kog slikara biste dali najviše para? Za Egona Šilea. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete? Amerikanac. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? Da živim na moru. Kako biste voleli da umrete? U nekom lepom snu. Baš mator. Kojoj rečenici se nadate u oproštaju sa vama? Vidimo se.