Teške optužbe

Izjava prof. dr Dragane Jovanović, data u NIN-u, od 7. 7. 2011. g., da je „stotinu pacijenata” umrlo zbog trgovine listama u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, je izuzetno teška. Takođe, izjava dr Jovanović data u nedeljniku NIN od 21. 7. 2011. g., da je Stiven Kon, američki ekspert za borbu protiv korupcije, dogovore lekara Hitne pomoći Beograda sa pogrebnicima kvalifikovao kao „masovno ubistvo”, traži razjašnjenje, odnosno hitno delovanje javnog tužilaštva, jer ukazuje da lekari Hitne pomoći nisu lečili bolesne i povređene, već su čekali da ovi umru kako bi obavestili pogrebnike i uzeli deo novca od materijalnih troškova koji su pogrebnici dobijali od rodbine umrlih za pružene usluge. Imajući u vidu nadležnost Republičkog javnog tužilaštva, kontaktiraću ih radi dobijanja informacije o dosadašnjim preduzetim aktivnostima, koja su tužilaštvu poznata iz navedenog i drugih javnih glasila. U slučaju da Republičko javno tužilaštvo nije do sada preduzelo radnje na prikupljanju podataka na osnovu navedenih izjava, ali i o korupciji, iznetih u javnim glasilima, lično ću se pismeno obratiti RJT sa zahtevom da uzme u obradu navedene i učestale navode o korupciji u zdravstvu u medijima jer takve izjave nanose veliku štetu kako Ministarstvu zdravlja tako i svim ostalim državnim institucijama. Duboko sam svestan da su navedene optužbe izuzetno teške za sve nas, kako državne organe tako i naše građane. Zabluda je i neznanje da sam ja kao ministar, lice koje treba da procesuira osobe optužene za krivična dela, jer to rade organi tužilaštva i pravosuđa, ali tek nakon podnete krivične prijave, sprovedenih istražnih radnji, prikupljenih dokaza i procene tužilaštva da li ima elemenata za podizanje optužnice. Ukoliko su tačni navodi o iznetim optužbama, onda je potrebno hitno delovanje nadležnih organa, ali ako se dokaže da učestale izjave o korupciji nisu tačne onda lica koja to javno iznose u medijima takođe treba da snose odgovornost koju će procesuirati nadležni organi. Ako budem radio na način kako to zahteva od mene dr Jovanović u javnim glasilima, a što podrazumeva prekoračenje nadležnosti koje imam kao ministar, onda sumnjam da građani ove zemlje mogu očekivati bilo kakve rezultate. Ali ako budem radio kao do sada, u saradnji sa nadležnim državnim organima, verujem da ćemo prevazići rezultate koje sam imao kao načelnik VMA ili ministar odbrane, odnosno da ćemo imati konkretne rezultate u borbi protiv korupcije. Kada je reč o predavanju gospodina Pola Vinkea, čija tema je bila borba protiv korupcije, ukazujem da nisam prisustvovao predavanju zato što mi je poziv, namerno ili slučajno, stigao sutradan, kada sam iz štampe saznao da je dan ranije održao predavanje u Beogradu. I danas nudim prof. dr Jovanović angažovanje u borbi protiv korupcije u Ministarstvu zdravlja, bez obzira na to što ona ima mišljenje da se radi o „ciničnoj medijskoj paradi”. Ministar zdravlja, prof. dr Zoran Stanković Malo je veliko („Ničija dobra“, NIN br. 3160, 21. jula 2011) U tekstu, koji se bavi temom kulturnog turizma, navedene su moje izjave, koje su „malo“ skraćene - do promene smisla. Znam da su ružne vesti interesantnije za novine, ali se učestvovanje u zaštiti Lepenskog vira može gledati samo kao svetla tačka u trenutku u kojem se nalazi srpska zaštita kulturne baštine. Rekao sam da je „Ministarstvo kulture bilo nezainteresovano godinama i da je dalo samo sredstva za izradu geodetske podloge pre 12 godina, posle toga ni dinara. Sada se to promenilo i Ministarstvo kulture je zaslužno za prestanak višegodišnje opstrukcije i za uspešan završetak uređenja Lepenskog vira, posebno jer je svojim autoritetom obezbedilo da se konzervirano nalazište opremi replikama čuvenih skulptura.“ Ova izjava je skraćena na „sada se to malo promenilo i Ministarstvo kulture je obezbedilo...“ Ovo novinarsko „malo“ je u stvarnosti veliko – to je razlika između zatvorenih i otvorenih vrata. Ne može se dovoljno naglasiti koliko je značajna promena koja se dogodila u poslednjih pola godine u Ministarstvu kulture kada je zaštita spomenika kulture u pitanju. Sektor za zaštitu kulturne baštine je godinama svoj posao, a i posao Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (što je kršenje Zakona o kulturnim dobrima) prepuštao Komisiji, koja sebe naziva Velika i koja je sprečavala radove gde god je mogla, poništavala već izvedene projekte, ukidala one koji su imali obezbeđeno finansiranje, a sredstva usmeravala prema sopstvenom nahođenju. Sada je ta opstrukcija, ili bolje rečeno destrukcija svakog rada gotovo prestala, a Ministarstvo kulture se okrenulo ka međuresorskoj saradnji i širem kontekstu rada na zaštiti kulturne baštine. To što su Lepenski vir i Golubačka tvrđava dobili upravljača, jeste ogroman korak u zaštiti spomenika kulture. O njima sada može da se piše jer su se, zahvaljujući i tim novim vetrovima u Ministarstvu kulture, otrgli iz paučine u kojoj se nalaze „ničija dobra“. Ti vetrovi nisu „malo“... Siniša Temerinski, rukovodilac projekta Lepenski vir A gde je empatija? („Nema presude bez dokaza“, NIN br. 3160) U NIN-u broj 3160 od 21. jula 2011. godine, objavljena je izjava g. Oskara Nikovica, mađarskog ambasadora u Republici Srbiji. Svega ima u navedenoj izjavi, osim onoga što je najvažnije, a to je empatija sa žrtvama i njihovim porodicama i zvaničnog otklona i izvinjenja predstavnika mađarske države zbog stravičnog zločina počinjenog od strane pripadnika mađarskog naroda i u ime mađarske države. Smatram da bi mađarski ambasador znatno više doprineo razumevanju između naše dve države i pripadnika naših naroda, da je umesto davanja spomenute izjave, otišao do Novog Sada da na licu mesta oda poštovanje i počast žrtvama racije. Uzdržavanje od bilo kakve izjave, uz takav simbolički gest, bio bi gromoglasan čin osude zločina, koji ničim ne bi ugrozio funkcionisanje pravne države.