Tabloid

Novine koje su decenijama prenosile senzacije o drugima, i same su postale senzacija. I više od toga. Britanski tabloid News of the World („NJus ov d vorld“ ili u prevodu „Novosti sveta“) njegov vlasnik poznati magnat Rupert Mardok ugasio je posle 168 godina, kada se otkrilo da su njegovi ljudi prisluškivali slavne javne ličnosti, i to još uz pomoć potplaćene policije. Nema novina koje su više izložene kritici javnosti nego što su tabloidi, kao institucija koja ne bira sredstva da dođe do senzacija. S druge strane tabloidi su, baš zbog toga, novine sa najvećim tiražima. Poreklo reči nema nikakvu negativnu konotaciju. Tabloid je termin koji je, kad se pojavio, prosto označavao format hartije na kojoj su novine štampane (cc 43:28 cm). Međutim, termin tabloid nije nastao u novinarstvu, već u farmakologiji. Godine 1884. Barous-Velkom kompanija u Londonu je zaštitila autorsko pravo na termin tabloid za novopronađene kompresovane tablete : tabl(et) i +oid. Prve godine 20. veka pojavio se termin „tabloid novinarstvo“, a 1918. i tabloid novine, u kojima se, kao u tabloid tabletama, kompresuju vesti na najmanju moguću meru. Za tabloid, novine malog formata, karakteristično je da se prodaju samo jednom savijene, dok su novine većeg formata u prodaji na kioscima dva puta savijene. (Priznajte da to niste zapazili). Termin tabloid je primenio lord Nortklif (Alfred Harmfort) na Dejli mejl (Daily Mail), novine koje je osnovao odmah posle Prvog svetskog rata. Da se Rupert Mardok služi nezakonitim prisluškivanjem otkrilo se još 2006. godine kad su prisluškivani čak i članovi britanske kraljevske porodice. Raščišćavanje moralnih prekršaja u javnom životu osetno je poraslo poslednjih godina. Da li je više morala na strani društva, ili manje morala u vrhovima društva, pitanje je na koje je teško dati odgovor. Ali oni koji filozofski promišljaju istoriju, tvrde da je vreme moralnih dilema karakteristika dekadentnih vremena na silaznoj liniji jedne epohe.