Etika i moć

Da sam premijer Srbije, ne bi bilo moguće da ministar za zdravstvo bude penzionisani lekar, general i potonji ministar odbrane. Šta je u pitanju: sudnji dan, altruizam, mimikrija ... Disonantni tonovi dva lekara i univerzitetska profesora ohrabruju. Ali, neko mora biti pobednik. Prepiska na videlo iznosi makabričnu sliku o plemenitoj profesiji. Ja sam na strani moje koleginice jer govori o etici i nema moć, a ja sam pristalica etike i etičke kulture. Postoji obavezujući Internacionalni kodeks medicinske etike (Venecija 1983). Citiram tačku 4: „Lekar mora da se pošteno ophodi sa pacijentima i kolegama, kao i da nastoji da razotkrije lekara sa nedovoljnim znanjem ili one lekare koji se upuštaju u prevare ili obmane svojih pacijenata.“ Još malo etiologije. Bratija pobeđuje, deli resore i moć. Mlađanu i Tomici zdravstvo. Šansa. I sa zbiljom da u zemlji sa sedam miliona stanovnika ima pet medicinskih fakulteta, dok lekari u provinciji čekaju posao, a narod istinski sve bolesniji?? Farmaceutima domaćice diktiraju pravila, a niču lokalni univerziteti, najveća pošast ovoga doba. Bojim se da će letargija i konsternacija, u atrijumu beznađa, stalno pobeđivati. Ako apoteka ne može raditi bez farmaceuta, šta onda, generale, radite? Ministar i penzionisani lekar ima veliki teret i obavezu i nije mu lako.