Građani tonu, država ćuti

Građani koji su se prethodnih godina zadužili u švajcarskim francima ne mogu, barem za sada, očekivati bilo kakvu državnu pomoć. Iako je država omogućila i subvencionisala kreditiranje u švajcarcima, ona za sada ne planira da reaguje i olakša život oko 30.000 građana zaduženih u ovoj valuti. Od Milivoja Mihajlovića, šefa kancelarije Vlade Srbije za odnose sa medijima saznajemo da inicijativa da se sa bankama dogovore olakšice nije razmatrana na sednicama Vlade. U Narodnoj banci Srbije kažu da su sa bankama počeli razgovore kako da građanima olakšaju otplatu, ali nisu hteli da govore o detaljima. Drugim rečima, zaduženi koji su se našli u bezizlaznoj situaciji, jer se vrednost švajcarskog franka u poslednje tri godine udvostručila, sa oko 48 dinara koliko je vredeo juna 2008. godine na 95 dinara koliko je trenutno, moraće sami da plaćaju cenu odluke koju su doneli. Ruku na srce, očigledno je da građani nisu dobro razmislili kada su donosili odluku u kojoj će se valuti zadužiti, a upozorenja da preuzimaju veliki rizik stizala su, doduše sa zakašnjenjem, i od tadašnjeg guvernera Radovana Jelašića. Ipak, i Jelašić je bio na funkciji guvernera kada je država dozvolila da švajcarci uđu na ovo tržište, kako bi banke, nikada zadovoljne ostvarenom zaradom, mogle da zarade i više. Kao što je NBS mogla mnogo ranije da zabrani kreditiranje u francima, a učinila je to tek u junu ove godine. Dobro upućeni izvori bliski bankama podsetiće i kako je u jednom od svojih intervjua, neposredno po odlasku sa funkcije guvernera centralne banke i sam Jelašić kazao kako žali što nije bio energičniji u borbi da ne dozvoli ulazak švajcarca na tržište Srbije. Isti dodaju i da je država, očigledno, dozvolila bankama da na leđima srpskih građana i privrede ostvaruju ekstraprofit, tako što će u svoj asortiman usluga uvrstiti kredite indeksirane u švajcarskim francima. Švajcarskih banaka nema na domaćem tržištu, pa su se banke koje su odobravale te kredite zaduživale u evrima kod svojih matičnih kuća, kredit isplaćivale u dinarima, a obračunavale ga u švajcarcima, pogađate, zbog veće zarade. Država je to ipak dozvolila. Ceh će, verovatno, platiti sami građani. Za razliku od Srbije, gde je tek jedna šestina zaduženih uzela kredit u švajcarcima, u Hrvatskoj ili Mađarskoj je to više od 40 odsto. Zbog toga su vlade tih zemalja već preduzele korake, tačnije dogovorile, u saradnji sa bankama, državni program koji bi zaduženima u švajcarcu trebalo da pomogne da prebrode nekoliko narednih godina. Tako je mađarski parlament usvojio pre nekoliko meseci zakon koji svim zaduženim građanima, ukoliko još uvek redovno izmiruju svoje mesečne rate, omogućava da sa bankom dogovore fiksiranje kursa na 180 forinti za jedan švajcarac. Za razliku između tog i tekućeg kursa prilikom otplate kredita banke će odobravati dodatni kredit, a građani će u tom periodu plaćati kamatu koju banke zaračunavaju na međubankarskom novčanom tržištu, što je trenutno oko šest odsto. Hrvati su otišli i korak dalje, pa premijerka Jadranka Kosor zahteva od banaka da pored fiksiranja kursa na određenom nivou, razliku u kursu tretiraju kao odloženo beskamatno potraživanje. Radovan Jelašić, bivši guverner NBS, a sada prvi čovek Erste banke u Mađarskoj, u razgovoru za NIN tvrdi da je ovakav program pomoći samo odlaganje problema za nekoliko godina, jer niko ne može da garantuje da će 2015. godine franak biti povoljniji, a građani bogatiji. „Program u Mađarskoj je oročen do kraja decembra 2014. i do tada će građani zaduženi u švajcarskim francima moći da plaćaju rate po kursu od 180 forinti za jedan franak, umesto 250 koliki je trenutno kurs, ali će od 2015. godine imati i zaostali dug. A šta ako švajcarski franak ostane na visokom nivou? Nakon te tri godine opet će biti u problemu, jer će pored pune rate po važećem kursu imati i nagomilani dug“, skeptičan je Jelašić. Bivši guverner kaže da je na vreme upozoravao građane Srbije da se ne zadužuju u francima, jer preuzimaju veliki rizik. „Kada sednete u pogrešan voz, svaka stanica je pogrešna. Sećate se da su u to vreme i neki ministri zagovarali zaduživanje u francima, tvrdeći da franak nije ništa nestabilniji od drugih valuta“ kaže Jelašić. Čija god bila odgovornost za to što je bankama dozvoljeno da se dodatno bogate odobravanjem ovih kredita, broj građana koji nisu u stanju da redovno izmiruju svoje obaveze se povećava, a njihov dug u odnosu na vreme kada su uzeli kredit povećao se za oko 400 miliona evra. Bankari, logično, o tome nerado govore, ali je sigurno da i njih zbog ovoga boli glava. I šta činiti? Jer švajcarski finansijski eksperti tvrde da će njihova valuta jačati, mada je švajcarska centralna banka snizila libor na nulu kako bi pospešila slabljenje franka. Ekonomisti su podeljeni. Dok jedni smatraju da je i subvencionisanje rata bolje nego ništa, dotle zagovornici slobodnog tržišta i neoliberalnih ideja neće ni da čuju za to. Najpre zato što država nema novca u budžetu, a onda i zato što bi tako nešto značilo diskriminaciju građana zaduženih u evrima. I kao da rast vrednosti franka i samovoljno menjanje kamata nisu dovoljni, korisnici kredita kažu da su ih banke izigrale i za konverziju kredita iz švajcarca u evro. Iako im u ugovorima koje su potpisali sa bankama piše da klijent može samo jednom u toku otplate kredita isti konvertovati u evro, i to bez dodatnih troškova, banke uglavnom umesto konverzije primenjuju refinansiranje kredita. Drugim rečima, da biste stambeni kredit uzet u švajcarcima promenili za kredit u evrima, potrebno je da podignete novi kredit sa svim troškovima koje taj kredit nosi i koji dostižu i dve do pet hiljada evra. Da ne govorimo da u ovom trenutku, kada je švajcarski franak skoro dostigao evro, kredit uzet u švajcarcima u evrima vredi znatno više. Primera radi, kredit od 80.000 švajcarskih franaka je 2008. godine vredeo nešto više od 50.000 evra, a danas je taj isti kredit pretvoren u evre dupliran. Banke su, doduše stidljivo, počele sa olakšicama za svoje klijente zadužene u švajcarskim francima. Tako su Folks i EFG banka nedavno objavile da odobravaju konverziju kredita iz franka u evro bez naknade. I u Unikredit banci priznaju da sve veći broj građana ima poteškoće prilikom otplate stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, pa je procedura konverzije kredita pojednostavljena. Tvrde da ukupni troškovi konverzije za prosečan stambeni kredit u vrednosti od 40.000 evra iznose oko 15.000 dinara. NIN-ov dobro upućeni sagovornik kaže, međutim, da je država, tačnije NBS u obavezi da banke natera da kredite konvertuju u evro, ali ne tako što će klijentu zaračunati sadašnji kurs, već tako da kredit iznosi onoliko koliko je u evrima vredeo na dan kad je potpisan ugovor o pozajmici. Banke će morati, shodno novousvojenom zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, da do kraja godine usklade svoje kamatne stope, kao i da ih vrate na inicijalne. Ostaje nepoznato hoće li to i učiniti, jer na ovo pitanje nisu želeli da odgovore ni u Unikredit, ni u Rajfajzen banci, kao ni u još nekoliko koje smo kontaktirali. Dobro je poznato da su banke godinama unazad zarađivale ogromne pare i kreditirale i privredu i stanovništvo po kamatama koje su nezamislivo visoke za razvijeni svet. To uostalom rade i danas. „Većina ljudi koji su se zadužili u švajcarcima više ne može da vraća kredit. Došli smo do kraja. Moja mesečna rata je trenutno oko 80 odsto od plate, jer mi je mesečna rata veća za 20.000 dinara nego što je bila 2008. godine kada sam uzela kredit. I zbog porasta vrednosti franka, ali i zbog povećanja kamatne stope“, kaže Vesna Đukić, državna službenica iz Beograda. Vesnu smo inače pronašli na društvenoj mreži „Fejsbuk“ kao osnivača jedne od nekoliko grupa nezadovoljnih korisnika kredita u Srbiji. Kaže nam da pokušava da sakupi što veći broj ljudi koji su baš kao i ona u bezizlaznoj situaciji. „Već sam se žalila banci i prigovarala zbog povećanja kamate i nepoštovanja zakona. Planiram da istrajem do kraja. Moj predlog banci biće da se dogovorimo o prebijanju duga. Banke angažuju mnogo ljudi na različitim poslovima, od prevođenja, preko obezbeđenja, kurira, vozača, održavanja vozila, čišćenja... Sav taj posao mogli bi da rade zaduženi i da tako prebijaju deo svojih mesečnih obaveza prema banci“, predlaže Vesna Đukić. I Miroljub Hadžić, profesor Univerziteta Singidunum smatra da će se banke rukovoditi ekonomskom logikom i pre nego što ih na to primora zakon. „Bankama nije u interesu da gomilaju klijente koji ne mogu da izmire svoje obaveze, niti im je u interesu da aktiviraju hipoteke. I one trpe posledice takvih plasmana i moraće da se odreknu dela zarade kako bi dobili uložene pare“, kaže profesor Hadžić. Iako za sada ne planiraju ništa da preduzmu, ni fiksiranje kursa, ni subvencionisanje rata, a ni primoravanje banaka da se odreknu dela svoje zarade, oči javnosti, ali i dužnika i dalje su uprte u državu i Narodnu banku, na kojima je, čini se, odluka da li će braniti interese banaka ili sopstvenih građana.