Boš u Srbiji

Srbija će uskoro privući investiciju još jedne velike globalne kompanije jer, kako NIN ekskluzivno saznaje, čuvena nemačka firma Boš planira da uloži u izgradnju fabrike u našoj zemlji. Kako tvrde naši izvori bliski nemačkoj kompaniji i Vladi Srbije, konačnu odluku doneće u septembru, ali prema količini administrativnih poslova koje su do sada povodom te investicije završili, izvesno je da će izgradnja fabrike biti realizovana. U ovom trenutku, kako NIN saznaje, razgovara se o početnoj investiciji od oko 75 miliona evra. Nakon italijanskog Fijata, ulaganje Boša predstavljaće dolazak još jedne kompanije zvučnog imena čiji se proizvodi prodaju na svim kontinentima. Prema našim saznanjima, Boš će fabriku izgraditi u okolini Inđije, ali još nije poznato šta će u njoj proizvoditi s obzirom na to da imaju veliki portfolio proizvoda. Boš je široj javnosti poznat, pre svega, kao proizvođač bele tehnike, alata i delova za automobile. Kada je reč o beloj tehnici nemačka kompanija, između ostalog, proizvodi frižidere i zamrzivače, mašine za pranje sudova, mašine za pranje i sušenje veša, šporete, kao i manje aparate poput tostera, sokovnika i miksera. Drugi deo proizvodnog programa su alati poput bušilica, brusilica, testera, kosačica, za one koji ih koriste za kućnu hobi upotrebu, ali i za profesionalce. Kad se radi o grejnoj tehnici, Boš proizvodi kotlove, toplotne pumpe i solarne sisteme. Kada je reč o proizvodnom programu za automobile, Boš je poznat po akumulatorima i svećicama, kočnicama, parking-senzorima i ostalim manjim delovima koji se ugrađuju kod gotovo svih proizvođača vozila. Tu su i aparati za servisiranje automobila, a Boš proizvodi i sigurnosne sisteme protiv požara i za nadzor. Na kraju, u ponudi su i proizvodi u zdravstvu, kao i softverska rešenja za poslovanje kompanija. Puno ime kompanije Boš glasi Robert Bosch GmbH, po njenom osnivaču koji je biznis pokrenuo davne 1886. godine u Štutgartu. Ono po čemu je kompanija neobična, jeste to da 92 odsto vlasništva u njoj ima humanitarna fondacija Robert Boš Štiftung, a oko osam odsto porodica Boš. Međutim, Fondacija nema pravo glasa u upravljanju kompanijom već Industrijski trust Robert Boš koji vodi kompaniju u ime porodice, sa 93 odsto glasova, ali samo 0,01 odsto vlasništva. Porodica ima preostalih sedam odsto upravljačkih prava. Ovakva organizacija odslikava sprovođenje želje osnivača kompanije koji je još u testamentu naveo da bi zarada trebalo da se daje u humanitarne svrhe. Sada se deo zarade reinvestira, a ostalo što pripadne akcionarima odlazi na dobrovoljne priloge. Prema podacima kompanije, prodaja u prošloj godini premašila je 47 milijardi evra, a izvan Nemačke ostvaruju 77 odsto tog novca. U matičnoj zemlji Boš ima 112.000 zaposlenih, dok u inostranstvu zapošljava 164.000 radnika. Posle gubitka u 2009. od 1,2 milijarde evra, u 2010. Boš je zaradio 2,48 milijardi evra (posle plaćenog poreza). Dolazak kompanije Boš verovatno će biti pomenut i tokom predstojeće posete nemačke kancelarke Angele Merkel koja u Beograd dolazi 22. i 23. avgusta, a kako NIN saznaje, dešavanja na Kosovu u velikoj meri promeniće teme razgovora. Kako tvrde naši izvori, sastancima sa najvišim zvaničnicima Srbije trebalo je da dominiraju ekonomske teme, jer je Nemačka važan privredni partner naše zemlje. U maju je potpisan ugovor vredan 352 miliona evra između energetske kompanije RWE i Elektroprivrede Srbije o izgradnji pet hidroelektrana na Moravi, a u toku je realizacija još nekoliko manjih nemačkih investicija u našoj zemlji. Međutim, pitanje Kosova oduzeće dobar deo vremena tokom posete. Očekuje se i da bude pomenut jedan od većih problema u odnosima Nemačke i Srbije – slučaj medijske kompanije WAZ, koja nije uspela da kupi Večernje novosti, zbog čega je pominjano i povlačenje iz Srbije. Kako ta medijska grupacija skoro tri godine čeka na odluku nadležnih organa odnosno Komisije za zaštitu konkurencije da li može da preuzme Večernje novosti (s obzirom na to da već poseduje udele u Politici i Dnevniku), nemačke diplomate imaju običaj da to pitanje postave srpskim vlastima. Komisija za zaštitu konkurencije u julu je objavila da je obustavila postupak za rešavanje po zahtevu WAZ-a za preuzimanje većinskog udela u Novostima. Kako je obrazloženo, postupak je obustavljen dok Upravni sud ne donese odluku po tužbi austrijske firme Ost (u vlasništvu WAZ-a), koja je tužila Komisiju. Drugo važno pitanje koje se tiče i ekonomskih odnosa, jeste prilagođavanje domaćih propisa evropskim, smanjenje birokratije i ubrzanje funkcionisanja regulatornih tela (što se ponovo odnosi i na WAZ), a što sve utiče na nemačke kompanije – što na one koje već posluju u Srbiji, što na one koje planiraju da dođu. Prema onome što smo uspeli da saznamo kod nekih od nemačkih kompanija, isti zakoni izgleda da ne važe na celoj teritoriji Srbije. Zbog toga ne treba da čudi što su pojedine nemačke firme grupisane u određenim opštinama. Jedan od primera je Subotica. Kako smo saznali tamo je, od početka prvih pregovora pa do otvaranja fabrika i početka proizvodnje, nemačkim kompanijama bilo potrebno oko 100 dana, dok u većini gradova nije bilo dovoljno ni tri puta više. Zvanična statistika pokazuje da u Srbiji posluje oko 250 nemačkih kompanija koje su do sada uložile oko 1,5 milijardi evra i zaposlile oko 20.000 radnika. Za sada je najveća nemačka investicija u Srbiju kupovina farmaceutske kompanije Hemofarm. Štada je za tu akviziciju, zajedno sa ulaganjima u proizvodnju, do sada izdvojila oko 600 miliona evra. Sledi Metro sa uloženih 141 milion evra, Meser sa 120 miliona i Henkel sa 105 miliona evra. Reč je uglavnom o izvozno orijentisanim ulaganjima, a jedan od primera je i Simens koji u Subotici proizvodi generatore za vetrenjače, koje u potpunosti plasira na inostrana tržišta (s obzirom na to da Srbija još nema vetro-parkove). U finalnoj fazi realizacije trenutno je 10 investicionih projekata, među kojima su nove investicije Simensa i Mesera, kao i ulaganja proizvođača guma Kontinentala i trgovinskog lanca Bauhas (proizvodi za opremanje domaćinstva i „uradi sam“ poslove). Poslednja anketa Udruženja nemačke privrede u Srbiji, koju sprovodi među svojim članicama svakog aprila, pokazala je da bi 87 odsto kompanija ponovo izabrale Srbiju kao lokaciju za investiranje, 61 odsto ispitanih preduzeća očekuje poboljšanje situacije u svom preduzeću ove godine, dok ostatak ocenjuje stanje stabilnim. Skoro polovina ispitanika očekuje da će povećati broj zaposlenih. Trgovinu dveju zemalja odlikuje veliki deficit na strani Srbije. Prošle godine razmena je iznosila 2,09 milijardi evra, od čega je uvoz iz Nemačke, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio 1,33 milijarde evra (pad oko šest odsto) i izvoz u tu zemlju 760,2 miliona evra (skok 21,9 odsto). Prema saopštenju nemačkog saveznog ministarstva za ekonomiju i tehnologiju, robna razmena dostigla je u prvih pet meseci ove godine 943 miliona evra. Nemačka je iz Srbije uvezla robu u vrednosti od 364,6 miliona evra, dok je njen izvoz u Srbiju dostigao volumen od 578,3 miliona evra. Tako trenutni deficit Srbije iznosi 213,6 miliona evra. Srbija je od Nemačke do sada dobila i velike iznose putem bilateralne pomoći. Od 2000. do sada na raspolaganje nam je stavljeno 1,09 milijardi evra bilateralne pomoći direktno od te zemlje i još oko 400 miliona evra kroz EU fondove (ta zemlja daje skoro četvrtinu od ukupne pomoći koju Srbija dobija iz Evropske unije). Zvanični podaci pokazuju da je Nemačka pojedinačno najveći bilateralni donator našoj zemlji. Do sada je od tog novca 448 miliona evra otišlo u energetski sektor, 161 milion za vodosnabdevanje i regulisanje otpadnih voda, 104 miliona za razvoj lokalne samouprave, 179 miliona kao podrška razvoju privrede i 84 miliona kao podrška programima za pomoć mladima. Za 2011. obezbeđeno je dodatnih 127 miliona evra. Po ukupnoj bruto sumi bilateralne pomoći Nemačke u evrima, Srbija se nalazi na 16. mestu od 151 države u svetu koje dobijaju pomoć te zemlje (pomoć koju daje Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju). Poređenja radi, Albanija se nalazi na 37, Bosna na 39, Hrvatska na 49, Makedonija na 67, a Crna Gora na 78. mestu. Ako se gleda pomoć po glavi stanovnika, Srbija je čak na osmom mestu. Doznake iz dijaspore U Nemačkoj živi oko 500.000 Srba (sa srpskim ili nemačkim pasošima) što bi moglo da se uporedi sa brojem stanovnika Niša i Novog Sada zajedno. Svake godine u Srbiju na osnovu doznaka iz Nemačke (najvećim delom uplate rođaka i prijatelja koji žive i rade u toj zemlji) stigne oko 1,7 milijardi evra ili oko pet miliona prosečnih mesečnih plata u Srbiji. Nemačka je na prvom mestu u našoj zemlji po udelu u ukupnoj sumi doznaka sa 40 odsto. Slede doznake iz Švajcarske sa devet odsto i Austrije sa osam odsto. Portret: Merkelova u škripcu Angela Merkel je mudra, staložena i racionalna političarka, što je u ovim vremenima nervoze i emocionalnih ispada dobro i ispravno, pisao je ovih dana jedan ugledni nemački komentator. Ali, posle ove pohvale došla je odmah i kritika: politika nije prirodna nauka (aluzija na njenu titulu doktora fizike), već ona mora stanovništvo da motiviše i mobiliše. A Merkelova ovu osobinu očito nema. To se videlo naročito proteklih nedelja dok nemačka javnost bruji o krizama: kriza evrozone, kriza budžeta, ozbiljna kriza u koalicionoj vladi, a da se o međunarodnim krizama – u kojima Nemačka pokatkad igra važnu ulogu – i ne govori. Gospođa Merkel je planirano koristila godišnji odmor, kao da je sve u najboljem redu. A u stvari se kancelarka nalazi u pravom škripcu, pritiskaju je sa svih strana, a ona kao da okleva da odredi pravac svoje vlade i da se za njega bori. “Nemačkoj su potrebni političari koji su sposobni da donose odluke, ali i da su spremni na konflikte“, pišu neke njenoj vladi inače naklonjene novine. Svi priznaju da se Nemačka još uvek dobro snalazi u svetskoj krizi, da se smanjuje nezaposlenost, privreda radi punom parom, a izvoznici trljaju (za sada) ruke. I upravo zato se od Nemaca traži znatno veće učešće u krpljenju ogromnih poderotina na ruhu Evropske unije, jer im se laska da je njihova zemlja centralna snaga Unije i evrozone, pa da treba tako i da se ponaša. Berlinska vlada uporno odbija da prihvati ideju emisije zajedničkih evro-obveznica, jer kao kreditno najsposobnija evro-zemlja strahuje da bi mogli porasti troškovi zaduživanja i rizici. Takav stav ne prihvata opoziciona Socijaldemokratija, kao ni asocijacija izvoznika BGA, jedno od vodećih udruženja nemačke privrede. Simpatije moćnih industrijalaca je Merkelova izgubila i kada je, posle katastrofe u japanskoj nuklearki Fukušima, najavila postepeno gašenje svih nemačkih nuklearnih elektrana. U sopstvenoj partiji, (Hrišćansko-demokratskoj uniji- CDU), kancelarka ima sve više otvorenih protivnika, a koalicioni partneri iz Liberalne stranke su postali nepouzdani, te je vladina većina u Bundestagu opasno ugrožena. CDU potresaju i raznorazni skandali – od otkrivanja plagijatorskog doktorskog rada ministra odbrane, nakon čega je dao ostavku, do najaktuelnijeg seks-skandala šefa CDU u severnoj pokrajini Šlezvig-Holštajn, koji je priznao aferu sa 16-godišnjakinjom i takođe dao ostavku, a sada CDU preti da izgubi i pokrajinske izbore sledećeg proleća. Takav poraz bi dodatno oslabio pozicije CDU i njene šefice na saveznim izborima u jesen 2013 – ako uopšte uspe da se do tada održi na vlasti. Ambasador Mas: Problem WAZ-a može lako da se reši „Ako govorite o ekonomskim odnosima između dve zemlje, nikada ne možete da budete zadovoljni. Uvek postoji prostor za unapređenje. Ono što je ohrabrujuće kod srpsko-nemačkih poslovnih odnosa jeste to što smo u proteklih 12 ili 18 meseci primetili snažan rast interesovanja Nemaca da posluju u Srbiji. Mnoge nove kompanije dolaze u Srbiju, otvaraju fabrike i hiljade novih radnih mesta“, kaže za NIN ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas na pitanje da li je zadovoljan ekonomskom saradnjom dvju zemalja u poslednjih 10 godina i da li je moglo bolje. Šta je neophodno da Srbija popravi kako bi ekonomska saradnja mogla da napreduje? Iz mojih razgovora sa nemačkim poslovnim ljudima jasno je da ono što njih najviše interesuje, kada je reč o nekoj destinaciji za investiranje, jeste politička stabilnost, vladavina prava i pouzdan pravni i regulatorni okvir. Zato sve što ima potencijal da pojača sumnje u tom smislu nije od pomoći. U kojoj meri slučaj WAZ-a opterećuje ekonomske odnose dveju zemalja i da li će to pitanje biti pokrenuto tokom posete kancelarke Angele Merkel? S obzirom na to da je WAZ medijska kompanija, njeni problemi privlače veliku pažnju u mojoj zemlji. Kako sam večiti optimista i verujući da problemi WAZ-a, a to su problemi sa regulatornim okvirom, mogu da budu lako rešeni primenom srpskog zakona, nije me napustila nada da taj problem može brzo da se reši i da više nikada nikoga neće opterećivati. Mislite li da će Srbija i ubuduće ostati visoko na listi zemalja kojima Nemačka nudi bilateralnu pomoć? Tokom protekle decenije uvek smo bili tu kada je Srbiji bila potrebna pomoć. Ali naravno, smatram da bi trebalo da bude naš zajednički cilj da se Srbija, sve većim približavanjem Evropskoj uniji, razvija i koristi sopstveni potencijal i da u srednjem i dužem roku više ne zavisi od inostrane pomoći.