Ne stidim se nijednog teksta

Svirao bi Bora Đorđević, frontmen Riblje čorbe u Hrvatskoj za Jadranku Kosor, a i za deklarisanog ustašu Antu Đapića, koji se u ratu protiv vladinih činovnika brani Borinim citatima. Kaže za sebe da nije četnik rokenrola a da se oni, nacionalisti svih nacija, najbolje razumeju i da među sobom nemaju nerazjašnjenih situacija. Veran je Koštunici do kraja, makar u DSS ostali samo njih dvojica. I, gde letujete u Hrvatskoj? (smeh) Hrvatska? Ne... iako, nemam ništa protiv hrvatskog mora. Godinama ranije letovao sam na Lastovu i bilo mi je lepo i prijatno. Kada biste svirali u Hrvatskoj, bio bi to Zadar, Split, Knin ili Zagreb? Knin prvo, naravno. Zagreb u svakom slučaju, i Istra, naravno. Rekli ste „nikada u Hrvatsku“, a onda, bili ste spremni za nastup u hrvatskoj Areni. Ali, uskratili su vam dozvolu? To sa dozvolom, to je račun bez krčmara, da neko u naše ime pregovara za nastup... Spremni ste da svirate u Hrvatskoj? Nisam još ali ako dođe do toga, ako to dozvole, mora da bude na međudržavnom nivou. Šta to znači? To znači da me pošalje država Srbija da sviram u Hrvatskoj. Na koncertu u Hrvatskoj, bila bi prazna Arena ili Arena krcata pripadnicima „torcide” i „bed blu bojsa”? Nemam ništa protiv ni „torcide“ ni „bed blu bojsa“. (smeh). Kao što mislim da ni oni ne treba da imaju ništa protiv „delija“ i „grobara“. A prazna Arena... postoje organizovane hrvatske grupe mojih „navijača“ koje dolaze iz Varaždina, Rijeke, cele Istre, Zagreba i čak iz Splita. Jedan par dolazi redovno, taj mladić i devojka iz Splita imaju tetoviran znak Riblje čorbe i kad god smo u Sloveniji dođu na svirke. Dobio sam dres sa šahovnicom na kojem piše Riblja čorba. Arkanova udovica bi nastupala kao predgrupa? Moju prijateljicu Cecu ne bih pozvao da nastupa kao predgrupa. U svakom slučaju, ona se bavi drugom vrstom muzike, što ne znači da ne poštujem i ne cenim njen rad. Ante Đapić, Kosorova, Josipović, ko bi od njih bio na spisku počasnih gostiju? Nemam pojma, ko god kupi kartu, dobrodošao je. Deklarisani ustaša, Ante Đapić, otišao je sa pozicije predsednika Hrvatske stranke prava uz pozdrav „za dom spremni“, a u rafalu protiv hrvatske vladajuće koalicije citirao je i vas. Rekao je gradonačelniku Osijeka: „Nećete verovati, ali poslužiću se citatom Riblje čorbe sa izvrsnog antikomunističkog albuma ’Sine ne budi alav, još si balav’“. Imate li nešto da mu poručite, neki dodatni citat? Može da me citira ko god hoće ukoliko je citat odgovarajući, verovatno je njemu politički bio odgovarajući tog momenta. Inače, moram da priznam, imam dosta prijatelja među Hrvatima i „deklarisane ustaše“ cene me više kao deklarisanog Srbina. Kao deklarisanog četnika? Malo oni znaju o četničkom pokretu... pokušavao sam da im objasnim da je četnički pokret stariji od Draže Mihailovića, da je pesma „Spremte se, spremte četnici“ makedonska pesma, da se selo Drenova nalazi u Makedoniji, ono „bacajte bombe četnici“ u originalu ide „frlite bombi četnici“. Pokušavao sam da im objasnim da je četnički pokret nastao iz komitskog pokreta i da je on u stvari jedan pozitivan pokret, ali bez uspeha. U svakom slučaju, više poštujem deklarisane Hrvate nego one koji nit smrde nit mirišu. Biti nacionalista nije ništa loše, biti šovinista i mrzeti druge to je loše. A ja ne mrzim. Ostao sam u korektnim odnosima sa gotovo svim kolegama iz Hrvatske, sa Arsenom Dedićem na primer. Bio sam mu na koncertu ovde u Beogradu, i grehota je što mediji nisu propratili taj veliki događaj jer to je nesumnjivo veliki umetnik. Čujem se sa Brunom Langerom, i tako. Sa Jurom Stublićem imali ste neku javnu prepisku? Da, inače (smeh) nismo se sretali mnogo u poslednje vreme. Jednom smo se dobro zapili u Puli na jednom brodu pre devedesetih. Privatno, nemam ništa protiv Jure. Idejno? Nemam ni idejno, mislim da je ta cela priča „ej moj druže zagrebački, ej moj druže beogradski“ prenaduvana. On peva „ej moj druže… ja ću te gledati kroz nišan, pa neću pucati, pa ću onda pucati da promašim, pa ću pucati da pogodim, pa ću plakati“, baš me briga za njegove suze kad me već pogodio i roknuo. Izgubio je druga? Verovatno..., svako je u ovom ratu izgubio nekoga. U ratu se puca municijom, bojevom i, sad, nije dozvoljeno samo jednoj strani da puca, nego pucaju, izgleda, obe strane. Jedino što nam pre rata nisu prosledili pravilnik o vođenju rata, pa da znamo kada smemo da se šutiramo u dupe, kad da gađamo ćorcima, a kada da pucamo bojevom municijom. Očigledno Srbi nisu ratovali po pravilima, bar tako Zapad kaže, e do kurca i njihova pravila. Ali, rat jeste veliko zlo i to je jedini razlog zbog čega neću da idem u Hrvatsku i Federaciju da sviram, zato što ima puno unesrećenih na obe strane. Nikoga ne mrzim, ponavljam, ali nismo igrali klikere, nego smo ubijali jedni druge. I ne može sada da se kaže „udri brigu na veselje i puj pike ne važi“ i sad ćemo da se zezamo i još da zarađujemo na tome. To je nemoralno i to je osnovni razlog. Zbog toga sam rekao da ako ikada budem otišao da sviram, otići ću na državnom nivou. Bili ste za veliku Srbiju, tražili i dobili državljanstvo Republike Srpske Krajine. Zašto ste ga tražili? Hteo sam da objedinim Srbe simbolično u jednoj osobi i to nije priča o velikoj Srbiji, nego o Srbiji generalno. Počasni sam građanin Knina i ta povelja mi je ostala, nažalost, u Kninu, pa bih ovim putem zamolio Hrvate da mi je vrate ako je nađu negde. To mi mnogo znači. Imam kninsku ličnu kartu, ličnu kartu iz Banjaluke i sa Pala i ovu srpsku, ovu normalnu, tako da imam četiri lične karte. Ja nikoga nisam gurao u rat. Običan sam muzikant i ne mogu da sprečim neko veće zlo. Mogu da se trudim i da galamim da ne bude rata, jer malo sam umoran od rata i mislim da je ovaj narod umoran od ratovanja, ali još je umorniji od propovedi iz Haga i Brisela, ovih govnara koji nam određuju šta da radimo a šta ne i od ove poslušne vlasti koja kao slepac sledi sva naređenja te matore, umorne, kompromitovane američke sluškinje - Evrope. Mogu da kažem jedan stih? „Srbija stoji na rubu ambisa mudro vođena od teletabisa i mislim da je svima prisela pomoć govana iz Haga i Brisela.” Zašto ste odobravali taj rat, a niste našli neki drugi način da se stvari pokrenu u drugom pravcu? Rat ne zavisi od mene, ali kada smo već prinuđeni na rat, onda je rat. I onda ću biti normalno na strani svog naroda. Danas nešto što se zove patriotizam ili što se zove pripadnošću svome narodu, rodoljubljem ili kako god već hoćete, izjednačava se sa primitivizmom i danas je to negativna kategorija. Taj smisao dali su joj oni koji tu plemenitu osobinu nemaju. Zar nije primitivizam kad kažete povodom hapšenja Mladića.... Da više volim Mladića od Borisa Tadića? Ili, da se hapšenjem Mladića naša vlast uvukla Evropi u dupe? Ne, to nije primitivno, to je tačno. Zašto ne nađu Darka Šarića? Jer bi bilo mnogo izgubljenih fotelja. Isto tako su tražili i Mladića i Karadžića i Hadžića i molili Boga da ih ne nađu, kada je došao politički trenutak da se čmare Evropi malo više onda su ih navodno nafatali, a verujem da su i pre toga sigurno znali gde se nalaze i da su mogli da ih izruče. To je isto kao što su ubijali Kastra, sedamdeset i nešto atentata na Kastra, pa ga nisu ubili. To su sve političke igrarije. Šta biste vi na njihovom mestu sa Mladićem, na primer, i Evropom? Presedani se prave jedino nad Srbima, jedino nad mojim narodom se prave presedani, to je jedino što znam. Ne vidite nikakvu odgovornost ni Miloševića? Ni Miloševićevu, a ni Gotovine. LJudi su jednostavno ratovali, a dobro, Milošević je greška. I ja sam govorio glasnije od drugih protiv Miloševića. Otkud nacionalizam takvog intenziteta u čoveku koji je napisao „Lutku sa naslovne strane”, „Ostani đubre do kraja”...? Pa dobro, to su ljubavne pesme, zašto mislite da nacionalista ne sme da bude zaljubljen ili da piše ljubavne pesme? Kako ste se našli u istoj koloni sa Cecom, Arkanom? Da li svi moramo da navijamo za OFK Beograd? Pitam jer neko navija za Zvezdu a neko za Partizan, a oni koji ne mogu da se opredele navijaju za OFK Beograd. Svi moramo da navijamo za OFK Beograd da bismo bili podobni? Ne, naprotiv, svako treba da ima svoje mišljenje i da brani svoj stav. Nije to bila fudbalska utakmica, bili su životi u pitanju, životi i onih koji su bili uz vas i vašu grupu svih tih godina do početka rata na sve tri strane? Pa ja volim da su ti ljudi i dalje uz mene. Mi ćemo se privatno družiti svakako, svako će od nas imati svoj stav i moći ćemo o tome da razgovaramo. Kako su prestali da budu vaši samo zato što su druge nacije? Nisu oni prestali da budu moji ni manje ni više nego što su bili ranije. Nemam taj odnos i prezirem šovinizam i mržnju prema nekom ko je druge vere ili nacije, naprotiv, među pravim ljudima se stvar odlično razume, a kod ljudi koji su isključivi i gledaju sve kao konji kad im staviš amove samo u jednom smeru, kod njih to ne funkcioniše. Bili ste buntovnik od samog starta, šta vas je spojilo sa Koštunicom? Nacionalizam? Doslednost u idejama, u krajnjoj liniji, poslednja odbrana Srbije. I zato sam član Glavnog odbora DSS-a i sada kada smo na ivici cenzusa i bio sam dok nije bio na vlasti, i kada je bio na vlasti. I ostaću u DSS-u, to se zove doslednost. Pišete pesme za Arkanovu udovicu, Brenu, nastupate u Grand šouu. Postali ste narodnjak u rokenrolu? Stvar je u novcu? Ili, emocijama? Što se tiče pisanja za narodnjake, ne stidim se nijednog tog teksta, naprotiv smatram ih kvalitetnim, u nekom drugom aranžmanu to mogu da budu i rokenrol tekstovi, a drugo - pišem za svoje prijatelje. Nisam otvorio radnju - prodavnicu tekstova, nisam devalvirao svoj rad i dalje pišem za svoje prijatelje, i dalje navijam za Zvezdu i dalje ovde imam istetoviran grb Srbije, ma koliko to bilo retrogradno, i ovde imam svetog Arhanđela Mihaila koji mi je slava jer novi svetski poredak pokušava da ubije upravo te staromodne, retrogradne vrednosti kao što su vera, nacija, porodica, ljubav, sve to nije in, to je aut. Ja sam tu tvrdoglav, staromodan i ostaću staromodan do kraja života jer mislim da su to vrednosti koje su prave a ne lažno nametnute. Idete u tu Evropu često? Idem često, naravno. Isto kao što idem u Evropu, idem i na Kosovo. Pet godina postoji bajk-rok misija. To znači skupi se 1.500, pa i preko 1.500, ludaka u crnoj koži, bez obzira na to kojoj stranci pripadali i kakvog ubeđenja bili, pa sednu na motore, i skupe se rokeri, vrlo afirmisane grupe, pa čak i hrvatske grupe - Dado Topić je bio i svirao je u Kosovskoj Mitrovici - i jednom godišnje na Vidovdan probušimo tu granicu koja i ne postoji, koju i ne priznajemo, jednostavno je probijemo, prođemo. Svi se sklone jer ko je lud da zaustavi 1.500 ludaka, „pametniji popušta”, a onda prođemo do Mitrovice. Narod nas tamo sačeka kao druga Tita, kao oslobodioca, jer to je jedina konkretna podrška tom izgubljenom i zaboravljenom narodu koji nije in pošto su Srbi, Srbi u južnom delu da i ne govorimo, oni su totalno retrogradni i totalno otpisani. Da shvate da nisu zaboravljeni bili smo i ove godine i sada kada su izbila ova najnovija sranja, najnoviji pokušaji da budemo in, da priznamo Šiptariju. Sada je otišlo 10 ljudi dole. Da li je bolje u Srbiji nego u Jugoslaviji? Došlo je vreme kada je u Srbiji jako gadno, ali ja ne mogu da živim nigde drugde. Sigurno je bilo u Jugoslaviji bolje, onoj Jugoslaviji, nije moglo da se galami toliko, ali bilo je opuštenije i bez predrasuda. Koje predrasude opterećuju nove generacije? Baš šovinizam, ekonomska beda, masovno osiromašenje naroda, nemoć da promeniš nešto. Narodnjaci su pukli „PGP RTS je uspeo posle tri godina napora da konačno izda prvih 11 albuma Riblje čorbe u jednom boksu. Ta kompilacija već je u prodaji. To je kao da mi podižu nadgrobni spomenik, ali guraćemo još bar 33 godine.“ Čija je to bila ideja? NJihova, PGP RTS-a, u redu, to je lepo i reprezentativno izdanje u opremi Juge i Jakše Vlahović i vrlo sam srećan što postoji tako nešto i mislim da je to velika čast za mene. Ovo jeste reprezentativno, ali Riblja čorba je mlada i perspektivna grupa i mi tek nameravamo da snimamo, baš pripremamo novi CD. Na koncert Čorbe dođu četiri generacije, to sa ponosom mogu da kažem i to nema niko na svetu sem Stonsa. Ajde da se hvalim malo. Niko nema takve ljude kao Riblja čorba, to sam rekao u jednom momentu i otvorio koncert u Areni kada je 20.000 otpevalo „Lutku sa naslovne strane” bez našeg učešća. Jednostavno smo udarili samo prvi akord i cela hala je pevala. Niko na svetu nema poštansku marku, a mi imamo i izdala ju je država Slovenija. Ni Bitlsi ni Stonsi je nemaju, ima je Elvis Prisli, a on nije bend. I mrtav je, kao i rokenrol u Srbiji? Vrlo je živnuo poslednjih godinu dana. Narodnjaci pucaju, pogledajte „Zvezde granda“ su pukle, Karleuša je u ovo vreme pukla, može da priča šta hoće. Sviđaju vam se Zemlja gruva i Svi na pod? Da, zato što su malo podsetili na autore, na svoju vrstu pojave. Kriza je velika autora i strašno bih voleo da se pojavi značajan talas autora koji će biti prepoznatljivi po svojoj sopstvenosti.