Udavača i učiteljica

Pre neki dan sreo me Raša Popov, dobro poznato „TV lice“, kako bi rekli novinari u ilustrovanim časopisima (obično to kažu za lepe voditeljke, ali valjda i lice s bradom može biti TV lice). Pita me: – Jeste li čuli za glagol tarifirati? Ako niste, slušajte šta kaže automat na broju 988. Okrenuo sam taj broj, i zaista, snimljeni glas kaže: „Telekom Srbija. Poziv iz fiksne telefonije se tarifira iznosom od 21 dinar i 50 para.“ Glagola tarifirati nema u rečnicima, osim u hrvatskom „Rječniku stranih riječi“ Anića i Goldštajna, gde je, uz oznaku „admin.“ (jezik administracije), definisan „odrediti, određivati tarifu“. Glagoli na ‑irati izvode se od bezbrojnih imenica (lobi – lobirati, dizajn – dizajnirati, faul – faulirati, klon – klonirati itd.), pa ni tarifa ne mora da bude izuzetak. Stvar nije u reči, nego u onome „admin.“, to jest u birokratskom stilu. Umesto „poziv se tarifira iznosom od...“ moglo se jednostavno reći „poziv se naplaćuje“. Da sad ne pitamo zašto je poziv „iz fiksne telefonije“ umesto sa fiksnog telefona, i zašto se to uopšte pominje, budući da je i za poziv sa mobilnog tarifa ista. Još pre nekoliko meseci u NIN-u je objavljen članak o avionu „mig“, čije je ime skraćenica od prezimena dvojice konstruktora, Mikojana i Gureviča. Dve rečenice iz tog članka zbunile su našeg čitaoca Pavla Đurića. Jedna glasi: „’Dvadeset jedinica’ se može smatrati najuspelijim proizvodom firme Mikojan i Gurevič“, dok se po drugoj u delima jednog rumunskog pisca “’dvadeset jedinica’ pojavljuje kao književni lik“. „Pitao sam se“, kaže g. Đurić, „kakve su to jedinice – merne, vojne, vazduhoplovne, ili su možda konstruktori dvadeset puta ispisali cifru 1? Konačno sam shvatio da se misli na avion, čiji je puni naziv Mig-21. Mislim da bi tu trebalo pisati sastavljeno, dvadesetjedinica, pa da bude jasno da je to familijarni naziv broja 21.“ Čitalac je potpuno u pravu. Višečlani brojevi se pišu odvojeno (dvadeset jedan i tako dalje), ali po tački 116 Pravopisa „sastavljeno se pišu imenice i pridevske izvedenice od višečlanih brojeva: dvadesetpetica (npr. autobuska linija), sedamdesetpetogodi­šnjica, devetstopedesetogodišnjica...“. Mada mogu delovati glomazno, ove dugačke reči su neophodne za razumevanje. Ako vam za neku neudatu damu kažu da je upoznala tridesetsedmogodišnjaka, pretpostavićete da je na vidiku romansa, ali ako je upoznala trideset sedmogodišnjaka, onda je sigurno učiteljica na početku nove školske godine. I još nešto na temu spojenog i odvojenog pisanja. Prof. Vladimir Vuković primećuje da je Pravopisom predviđeno samo pisanje preko puta, u dve reči. Po njemu, bilo bi bolje pisati prekoputa, jer taj izraz znači „s druge strane“ ne samo nekog (fizičkog) puta, već i raznih drugih prostora, kao kad kažemo „Prekoputa mene sedeo je taj i taj“, „Klenak je Šapcu prekoputa Save“, pa i u priloškoj upotrebi, „Oni žive prekoputa“ (s druge strane ulice, trga, dvorišta itd.). Jedna slična izmena svojevremeno je već izvršena. Pravopis iz 1960. dopuštao je samo pisanje uz put, ali su onda mnogi stručnjaci primetili da se taj izraz najčešće ne odnosi na put (drum, stazu), nego znači „uzgred, usputno“. Zato po današnjem Pravopisu pišemo usput (npr. „On mi je to usput rekao“), a uz put samo u bukvalnom značenju („Uz put su posadili drveće“). Predlog našeg čitaoca u istom je duhu, i trebalo bi ga uzeti u obzir za neko sledeće izdanje Pravopisa.