Kraj pi-si ere?

Kada su pre više decenija na panel sesiji poznata računarska imena prognozirala sudbinu objektno orijentisanih jezika, Edvard DŽordan, izdavač Američkog programera, pitao je „šta da uradimo sa tri miliona COBOL programera”. Odgovor je bio: “Pobijte ih!” Na pitanje “kakva je sudbina osamdeset jedne milijarde linija programa napisanih u COBOL-u”, sive eminencije su rekle: “Bacite ih!” Kada je pre 30 godina IBM projektovao svoj prvi pi-si i pokazao ga javnosti 12. avgusta 1981. godine u reklami s ružom i modelom Čarlija Čaplina, niko od konstruktora nije ni sanjao da će jedan od njih, inženjer Mark Din, sada prognozirati da pi-si sprave „idu putem elektronske cevi, pisaće mašine, vinilskih ploča, ekrana s katodnom cevi i sijalica sa žarnim vlaknom“. Po njemu, mi smo danas u „post-pi-si eri“ u kojoj pametni telefoni i tablični računari zamenjuju stone računare. Sa njim se ne slaže Frenk Šo, Majkrosoftov potpredsednik. On tvrdi da smo u “pi-si-plus eri“, ističući 400 miliona prodatih licenci za Vindous 7. I dok se polemika zahuktava, valja se setiti da je DŽef Raskin, konstruktor „mekintoša“, u vreme sveopšte pomame za personalnim računarima izjavio: “LJudi su nekada govorili da su odmah iza neba raj i anđeli. Onda su rakete stigle do tamo i znamo da to nije istina.” Rečju, da li će smart telefoni zameniti pi-si, ili će se svaki sto i zid transformisati u ekran osetljiv na dodir, saznaćemo relativno brzo.