Vidi ruke

Šibicarenje uspeva iznova i iznova. Svi znaju da je prevara, sve sa lažnim dobitnicima, a šibicari uzimaju pare, po par puta baš od istih. Najave hapšenja u najvećim korupcionaškim aferama. Šibicarska priča. Mesecima okreću nekoliko slučajeva, ne bismo li stekli utisak da se nešto radi. Da su ozbiljni, ćutali bi i hapsili. Ovako, ako to i urade, a ovi što im upozorenja stižu i preko novina, a odavno znaju šta se sprema, ne pobegnu lepo sa parama negde odakle ne izručuju, i pridruže se tolikima, od Karića i Radulovića, do Šarića i Subotića, biće važna samo ta slika, lisice na ruke kakvom bivšem ministru ili visokom stranačkom funkcioneru, a posle neće biti dokaza. „Vidi ruke, baš smo hteli da ih pohapsimo, al’ ništa nema“. Ili, ta priča „ne damo Kosovo, makar ne išli u EU“. Niko i ne traži Kosovo sada, nego negde tamo krajem decenije, kada će sadašnja zaklinjanja biti sama po sebi prevaziđena - okolnosti se, jasno, menjaju - a ti što sada pričaju, ko još bude na sceni, imaće opravdanje. „Baš nismo hteli da im damo, al’ su jači, pa uzeli“. Parada ponosa, vidi ruke, prošle godine je moglo, al’ sad će izbori, pa ipak nek bude, jer mora, al’ da se ne vidi mnogo. Pa i Bir fest - „Vidi ruke – zabranjena prodaja alkohola maloletnicima“, a desetine hiljada njih bez problema piju noćima, završavaju na Urgentnom, izbodeni, prebijeni, otrovani, dok organizatori cinično, bahato, bezobrazno puštaju neku devojčicu da papagajski ponavlja žaljenje, ali i da su tako veliki skupovi, pa još na otvorenom, naravno opasni. „Sami ste krivi što pijete, kad može neko da vas izbode, vidi ruke, nož nije kod nas“. Znam jednog šibicara i sitnog džeparoša još od fakulteta. I dan-danas se bavi sitnim prevarama. Dobio je silne batine, slomljen nos odavno, krezav, zatvaran sto puta, para sve manje, dužan na sve strane, alkoholičar. Nije mu neka strategija. Shvate, na kraju, da ih vara.