Majstor za krize

Srušio je vladu premijera Zorana Živkovića, čime je otvorio put ka vlasti Vojislava Koštunice, kome je okrenuo leđa kada se ukazala šansa da pobedi Demokratska stranka. Sa već stvorenim imidžom hiperaktivnog neposlušnog deteta koalicije i priličnom dozom vlastite iracionalnosti Mlađan Dinkić i najnovijim potezom, reklo bi se „samoubilački“, nasrće na svoje političke partnere, naročito Demokratsku stranku. Na konvenciji regionalnog odbora Ujedinjenih regiona Srbije za Beograd Dinkić je rekao da Srbijom upravlja nekoliko ljudi koji imaju monopol u rešavanju svih problema, a nisu dovoljno sposobni da ih reše. Šireći svoju kampanju o decentralizaciji Srbije, on je kao rešenje kadrovskog monopola predstavio decentralizaciju Beograda i spuštanje vlasti na nivo mesnih zajednica gde, kako kaže, postoji mnogo nepoznatih ljudi koji su „sposobniji od onih koji su danas na vlasti“. Iako ne imenuje ljude koji Srbiju drže u šaci, beogradskim primerom, kao delom šireg plana već promovisane kampanje o razvlašćivanju partija i partijskih poslušnika, Dinkić očigledno cilja na kadrove DS-a, koji drže čelne pozicije u Beogradu. Sa nametanjem oreola političara koji se najviše stara o evropskom putu Srbije, Dinkić i ovom prilikom pozicionira svoju stranku tako da pričom o mangupima u evropskim redovima prikuplja razočarane birače DS-a, a sebe predstavi kao ekonomskog maga koga su osujetili nesposobni, poltronski kadrovi koalicionih partnera. Još se pamti Dinkićev direktni sukob sa premijerom Cvetkovićem i njegova pretnja da obori vladu ili da je „uceni“ rekonstrukcijom, sve uz komentar da „naš premijer ništa ne odlučuje. Umesto njega odlučuje predsednik (Srbije). Ko bi drugi odlučivao? To svi znamo i šta ima da se, što bi narodski rekli, foliramo oko toga“. Foliranja nije bilo i Tadić je Dinkiću pokazao ko je gazda u vladajućoj kući, tako da je „destruktivni ekonomista“ morao da podnese ostavku. Kao pogodnu temu za eksploataciju u predizborne svrhe lider URS je izvukao „depolitizaciju i departizaciju“ javnih preduzeća, tražeći „da se ukinu upravni odbori kako partije ne bi mogle da delegiraju svoje ljude u njih, kao i da se vladi oduzme pravo da imenuje direktore javnih preduzeća“. Demokrate, preko premijera i vlade, pokušavaju da „preotmu“ ovu ideju i daju joj svoj ton, ali se zna da je „nogu povukao“ Dinkić. Iako se „opekao“ na direktnom sudaru sa premijerom Cvetkovićem, mešajući se pomalo u unutrašnje odnose u DS-u, Dinkić vešto „soli“ svoju kampanju novim detaljima. Tako je obelodanio da je građanima obećao 1.000 evra od besplatnih akcija da bi Tadić pobedio na izborima 2008. godine protiv Tome Nikolića. Pa je rekao da je Koštuničina vlada bila uspešnija jer „nikada u istoriji, ni pre ni posle toga, Srbija nije imala budžetski suficit“. A upravo on je u toj vladi bio ministar finansija.