San o Londonu

U sportu, kao i u životu, treba biti optimist, verovati u sebe i nadati se uspehu, ali nevolja je kad se optimizam bazira na željama umesto na mogućnostima. Prošle nedelje bavili smo se „treniranjem tugovanja“, odnosno stalnim raskorakom fudbalskih želja i surove realnosti. Kada je košarka u pitanju, situacija je znatno bolja, optimizam ima mnogo više osnova, kvalitet je realnost, potvrđen srebrnom medaljom na prošlom Evropskom prvenstvu u Poljskoj i polufinalom na Svetskom šampionatu u Turskoj. Ta dva vredna rezultata stigla su posle sedam sušnih godina bez ijedne medalje na velikim takmičenjima što pokazuje da ni košarka nije imuna na krizu. Posle Poljske i Turske ne bismo mogli tvrditi da se Srbija definitivno vratila u evropski i svetski vrh, ali je vratila optimizam, respekt protivnika i celog košarkaškog sveta. Najveći deo javnosti ispratio je košarkaše u Litvaniju s uverenjem da će se vratiti sa medaljom dok je manji deo dežurnih pesimista sklon, na bazi nekih poraza u pripremnom periodu, da prognozira neuspeh. Realnost kazuje da bi medalja bila podvig a plasman u prvih šest, što bi obezbedilo dodatni kvalifikacioni turnir za Olimpijadu u Londonu, uspeh. Sve drugo bilo bi neuspeh. Dušan Ivković, iskusni strateg čijim je povratkom na selektorsku klupu 2008. počeo oporavak, inače nesklon prognozama i obećanjima, rekao je uoči puta: Stavite me na poligraf i dobićete isti odgovor: kada bi mi neko ponudio bronzanu medalju iz Litvanije, ne bih prihvatio... Iz selektorove izjave da se zaključiti da Srbije ide u Litvaniju da bude bar u finalu jer samo finalisti vade direktnu olimpijsku vizu za London. Ambicija je zdrava, cilj nije utopija, ali moramo biti realni i spremni da ne bude ostvaren. U tom slučaju ostaje utešna varijanta sa plasmanom među prvih šest, pošto će četiri predstavnika Evrope, zajedno sa još osam selekcija iz drugih zona FIBA, iduće godine igrati dodatni kvalifikacioni turnir sa koga će tri prve reprezentacije ići na Olimpijadu. Sklon sam prognozi da će lakše biti među prva tri na tom turniru nego među prva dva na ovom koji je upravo počeo, ali treba pokušati i treba se nadati. Ivković je ostao dosledan i zadržao gro tima koji je počeo da pravi 2008. Povreda Novice Veličkovića prilično je poremetila planove jer je njegovim odsustvom izgubljeno desetak poena i 7-8 skokova po meču, pa je - u odnosu na Tursku prošle godine - selektor malo prekrojio fizionomiju tima i odveo 5 bekova, 4 krila i tri klasična centra. Osovinu tima čini trio Miloš Teodosić kao organizator igre, Duško Savanović kao strelac i kapiten Nenad Krstić kao skakač i takođe dobar realizator. Drugi bek biće Milenko Tepić (bolji u odbrani i skoku) i Aleksandar Rašić (bolji u šutu) a alternativa obojici je univerzalni Ivan Paunić, besprekorno fizički spreman, majstor za epizodne uloge. Peti bek je drugi plejmejker Stefan Marković, iskusniji za svoju prvu godinu u inostranstvu. Na krilnim pozicijama , osim Savanovića, imamo eksplozivnu šutersko-skakačku kombinaciju Marko Kešelj - Nemanja Bjelica, uz ogradu da su obojica rekonvalescenti, ali kao dokazani borci uhvatiće ritam. Milan Mačvan je po formaciji „četvorka“ ali s obzirom na „laku ruku“ i brzinu može da igra i dalje od koša. Pod obručima imamo „tri tornja“ u vidu 212 centimetra Nenada Krstića, 217 Koste Perovića i 221 Bobana Marjanovića. Oni bi mogli biti moćno oružje našeg tima, jer takvu centarsku liniju nema niko od rivala. Jedan igrač ima 22 godine, četvorica 23, trojica 24, po jedan 26 i 27 i dvojica 28 što daje prosek od 23,3. Igraće još dugo zajedno. Kad smo kod rivala, žreb nam u prvom krugu nije bio naklonjen ali jeste u drugom, naravno pod uslovom da prođemo grupu što, valjda, nije pod znakom pitanja uz sav respekt za protivnike. Od 6 ekipa iz svake grupe po tri idu u drugu fazu, a rezultati protiv dva rivala se prenose. Posle se formiraju po dve grupe sa po 6 ekipa, a po prve četiri idu u četvrtfinale. Pođimo redom, prvo od rivala u grupi, redom igranja utakmica. Italija. Dok ovo budete čitali, rezultat će se znati. Italijani su u pripremnom periodu imali nekoliko kikseva, ali su u finalu „Akropolis kupa“ pobedili vrlo solidne Grke. Povratak u tim trojice NBA igrača, Galinarija, Belinelija i posebno Andre Barnjanija, promenio je fizionomiju tima ali, objektivno, Srbija je (bila) favorit. Letonija. I da im igra najbolji košarkaš, NBA zvezda Andris Biedrins, Letonci ne bi smeli da predstavljaju nepremostivu prepreku. Pokušavaju da igraju slično kao komšije Litvanci, ali nemaju isti talenat i još manje bazu iz koje niču talenti. Izrael. Takođe bez najboljeg igrača, Omri Kaspija, sa par solidnih košarkaša ali, objektivno, bez mnogo šansi da uđe u drugu fazu. Od pet rivala u grupi Srbija je na poslednja dva evropska prvenstva igrala samo sa Izraelom i izgubila u Granadi 2007. 83-87. Vreme je za revanš. Nemačka. Igranje Dirka Novickog sve menja. Najbolji igrač finala NBA lige donosi svojoj reprezentaciji, čuvali ga ili ne čuvali, 25-30 poena i zato će mnogo važnije biti da se zaustave Haman, Kejman, Jagla, Plejs i ostali...Pobedili su nas (bez Novickog) na turniru u Istanbulu, pobedili su nas prošle godine u Turskoj (takođe bez Novickog), neće valjda i treći put. Možda ključni meč jer pobednik (verovatno) nosi bodove u drugu fazu. Francuska. Tim sa najviše NBA igrača, čak 8 na čelu sa Tonijem Parkerom. Nova zvezda tima može biti Janik Noa, treći izdanak sportske familije u tri sporta: otac Janik bio je vrhunski teniser, pobednik „Roland Garosa“ pre skoro 30 godina a deda Zakarije je po dolasku iz Kameruna 6 godina profesionalno igrao fudbal. Francuzi imponuju snagom, nadamo se da još uvek važi ona o mašti i valjanju klada, mada su nas pobedili na turniru u Londonu. Ako je do prognoze, verujem da će u drugu fazu otići Srbija, Francuska i Nemačka. Moguće je da niko ne ode sa 2-0. Naša grupa se ukršta sa prvom trojkom iz grupe „A“ u kojoj su Španija, Litvanija, Turska (realno, najbliži drugoj fazi), Poljska, Velika Britanija i Portugal. Grupa je žestoka, ali istovremeno pruža šansu da se u četvrtfinalu, koje je uvek ključni meč na šampionatu, izbegnu i Španija i Litvanija, po mnogima prvi kandidati za finale. U grupi „C“ igra se mini-balkanski šampionat, učesnici su Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Grčka i Finska. Favoriti su Grčka, Hrvatska i Crna Gora. U grupi „D“ Slovenija i Rusija su „viđeni“ za drugu fazu, treća će biti Ukrajina ili Belgija dok Gruzija i Bugarska imaju manje šansi ali nisu bez njih. U četvrtfinale idu po 4 tima iz dve (E i F) novoformirane grupe a „ukrštanje“ je po sistemu E-1-F4, E2-F3, odnosno F1-E4 z F2-E3. Rekao bih da nam je gotovo svejedno da li smo prvi ili četvrti, jedino je važno da ne budemo 5. ili 6. Ne bi me iznenadilo da prva četiri tima iz grupe E uđu u polufinale. Prvi favorit je Španija, drugi Litvanija. Ko god da nam je rival u četvrtfinalu, pod uslovom da do njega dođemo, sigurno neće biti favorit protiv Srbije, a pobeda u četvrtfinalu značila bi dolazak na korak od medalje i obezbeđivanje (bar) dodatnog kvalifikacionog turnira za Olimpijadu u Londonu, san ove generacije. A ko ne ume da sanja, što bi rek`o pesnik Mika Antić, neka „briše iz našeg sokaka“... Šauljaj, Viljnus, Kaunas Prvih pet utakmica (31. avgust - 5. septembar) naša reprezentacija igra u Šauljaju, gradiću blizu granice sa Letonijom. Grad je osnovan 1236. godine, a na 40 km. od grada, u mestu Joniskis, nalazi se jedinstven košarkaški muzej. U drugoj fazi (7-11. septembar) naši će igrati u glavnom gradu Litvanije Viljnusu, a završnicu (nadamo se) u novoj dvorani u Kaunasu od 14. do 18. septembra. Zanimljivosti - U istoriji evropskih šampionata najviše medalja osvojile su tri odavno već nepostojeće zemlje: SSSR (20), Jugoslavija 17, Čehoslovačka 10. - Jugoslavija je 8 puta dala MVP prvenstva: Korać 1961, Ćosić 1971, Dalipagić 1973, Kićanović 1981, D. Petrović 1989, Toni Kukoč 1991, Đorđević 1997. i Stojaković 2001. - Radivoj Korać je tri puta uzastopnu (1961, 1962, 1963) bio najbolji strelac, a isto je ponovio Dražen Petrović 1985. - Najduži niz pobeda (59) ostvario je SSR, druga je , sa 21, Jugoslavija (1989-1995) - Krešimir Ćosić je igrač sa najviše nastupa na EP-9 - Krešo Ćosić i Sergej Belov (SSSR) imaju po 7 medalja sa evropskih šampionata - Genadij Voljnov (SSSR) je bio 6 puta prvak Evrope. - Najviše poena, 63, na jednom meču na evropskim prvenstvima dao je Belgijanac Edi Toras u meću sa Albanijom. - Najviše poena na jednoj utakmici evrobasketa palo je u meču Poljska-Engleska 1955-bilo je 140-44. - Najduži meč, 60 minuta, igrali su u Moskvi 1953. Jugoslavija i Izrael. U regularnom delu bilo je 55-55 pa su igrana čak 4 nastavka od 5 minuta, a konačan rezultat bio je 57-55 za Jugoslaviju. Nije bilo ograničenja napada, naši su bolje skakali na podbacivanju i onda pet minuta držali loptu, ali su tri puta promašili šut za pobedu pre nego što je centar Mirko Marjanović pogodio u četvrtom pokušaju. - Najbolji strelci u istoriji EP su Grk Nikos Galis (1032), Miki Berkovic (Izrael) 935, Španci Vejn Brabender (914), San Epifanio (894) i Emiliano Rodrigez (867), naš Radivoj Korać (845) dok je sedmi jedini aktivni, Nemac Dirk Novicki sa 827 poena. Već u Litavaniji verovatno će izbiti na drugo mesto. - Reprezentaciju Gruzije vodi naš stručnjak Igor Kokoškov