Targetirani imidžing

Rečeno je već bezbroj puta: engleske reči nas preplavljuju iz dana u dan. Neće srpski jezik zbog toga nestati, kao što misle puristi, ali je činjenica da ima mnogo suvišnih anglicizama, bukvalno prenetih, pogrešno prevedenih, ili bar nagomilanih preko mere i ukusa. Inž. Vladimir Lepojević već godinama marljivo beleži sve što vređa njegovo jezičko osećanje, ne samo u štampi i na televiziji nego i u reklamnim brošurama, prospektima i drugim publikacijama. Tako je zabeležio da je „u Delta sitiju, u okviru 18. Herbafast fešn selekšn, održan performans...“, da u Vranjskoj Banji postoji preduzeće „Auroideas end prodžekts“, da u ženskom časopisu jedna dama opisuje svoju karijeru „u domenu integrisanih marketinških komunikacija“. Bolnica u Sokobanjskoj nudi „ambulatorni monitoring“, dok u bolnici na Bežanijskoj kosi stoji tri metra dugačak natpis „Dijagnostički imidžing servis“. (Znamo da to više nije samo rendgen, ali zar tradicionalni termini radiografija i radioskopija nisu mogli da obuhvate i novije tehnike? I kako se oseća pacijent koga lekar ne upućuje na odeljenje, ni u ambulantu, ni u laboratoriju, nego u servis, kao da je neki pokvareni auto?). Reklamne agencije postale su advertajzing agencije. Nema više ni kompleta ni garnitura: trgovci vam nude set za garažu, rasklopivi set, set noževa, set čaša, set 4 peškira i tako dalje. U više različitih tekstova u NIN-u g. Lepojević je naišao na glagol targetirati, koga nema ni u „Rečniku novijih anglicizama“ Vere Vasić, Tvrtka Prćića i Gordane Nejgebauer. Izgleda da ne možete više ni na koga da ciljate ili da računate, da se ka njemu usmerite ili orijentišete: možete samo da ga targetirate. Drugi inženjer gotovo jednakog imena, Vladimir Lapčević, davnašnji je saradnik ove rubrike. Svojevremeno sam ga već pominjao kao tvorca reči „angloglupizam“. On navodi da se TNT, skraćenica za eksploziv trinitrotoluol, kod nas oduvek izgovarala „te‑en‑te“, dok danas kažu „ti‑en‑ti“, iako nije u pitanju nikakav novi američki izum. O razmerama angloholizma svedoče dva primera koja je inž. Lapčević zapazio u kvizu na Prvom programu RTS-a. Jedno pitanje je glasilo: „Šta znači u molbama si‑vi?“ Odgovor je CV = curriculum vitae, ali zašto bismo mi latinsku skraćenicu izgovarali po engleskom? U stvari nam to „si-vi“ nije ni potrebno, jer znači ono isto što smo oduvek, u molbama, prijavama i konkursima, zvali biografija. Drugo pitanje: „Ako piroman uživa u vatri, šta pričinjava zadovoljstvo kantomanu?“ Pošto takmičar nije znao, voditelj mu je odgovorio: „U pevanju. Canto je na latinskom pevati, a ’men’ je čovek...“ Pre poslednje četiri reči trebalo je da se ugrize za jezik. U složenicama piroman, kantoman, angloman, kleptoman i ostalima drugi deo je od grčkog -manes, od istog korena kao i manija i piromanija, kantomanija, anglomanija i tako dalje. Takođe na televiziji, u svakodnevnoj reklami za pivo, inž. Lapčević je zapazio savršen primer nespretnog, bukvalnog prevoda. Dva drugara se kuckaju flašama i sa osmehom kažu: „...jer imamo pravo na dobra vremena!“ – što se onda javlja i pisano na ekranu, kao reklamni slogan. Na engleskom to have a good time znači lepo se provoditi, a ako mi „imamo pravo na dobra vremena“, onda je to samo još jedno od mnogih neostvarenih prava, jer ovaj početak dvadeset prvog veka teško da se može nazvati dobrim vremenom. S pivom ili bez piva.