Narodu je dosta hleba i igara

U broju 3166 nedeljnika NIN, od 1. 9. 2011, na stranama 42-45 objavljen je intervju sa Jelenom Karleušom. Veoma sam iznenađena da se urednik jednog takvog nedeljnika, koji redovno čitam i za koji sam smatrala da svoje sagovornike i kolumniste bira po odgovarajućim i strogim kriterijumima, odlučio za razgovor baš sa Jelenom Karleušom. Nakon pročitanog teksta, bila sam, zaista, u neverici. Sigurna sam da to nije bio adekvatan izbor sagovornika, pogotovo ne za ovu vrstu medija. Kakav je to običaj da se u vremenu, u kome je i inače sve preokrenuto i u kome diletanti i mediokriteti pobeđuju i vode glavnu reč, propagiraju ličnosti u sferama za koje nisu kompetentne?! Pomenuta osoba nije ni adekvatno obrazovana, niti je umetnik, niti pripadnik intelektualne elite (možda samo estradne), da bi mogla da se bavi analizom i prognoziranjem događaja na političkoj sceni. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali to ne treba zloupotrebljavati. Ona je folk pevačica, i jedino o čemu može govoriti jeste njen posao, a i, morate se složiti, muzika kojom se bavi, diskutabilne je umetničke vrednosti. Ona nije ni sociolog, ni politikolog, niti analitičar društvenih zbivanja, te nije kvalifikovana za javno iznošenje stavova o društvu, politici, religiji... Krajnje je sramotno upoređivati je sa Zoranom Đinđićem, Isusom Hristom, ili Aleksandrom Velikim, što ste vi u intervjuu učinili! Razočarana sam izborom gosta i načinom vođenja intervjua, uz podilaženje sagovorniku neadekvatnom za odabranu temu. Osoba bez odgovarajućih kvalifikacija nikako ne može postati dušebrižnik koji će voditi računa o pravom putu Srbije i razvoju njenog društva, neko ko će promeniti svet! Onaj ko želi da sluša pevačicu, treba da ide na njen koncert, a ne da kupuje NIN. Ovakav intervju velika je degradacija za novinare, kolumniste i čitaoce NIN-a. Ovom narodu je dosta hleba i igara, ne treba ga više ponižavati. Veliki minus NIN-u, koji sam smatrala renomiranim političkim nedeljnikom.