Treniranje uspeha

Na sreću, u Srbiji se pored fudbala praktikuju i drugi sportovi. Evo delimičnog pregleda najvećih uspeha srpskih sportista u nekoliko poslednjih nedelja: - Na Otvorenom prvenstvu SAD u tenisu u četvrtfinalu su jedan protiv drugog igrali Novak Đoković i Janko Tipsarević. Odbojkašice su na svom prvom učešću na „Gran priju“ (ženska verzija Svetske lige) osvojile treće mesto pobedivši dva puta Rusiju, prvaka sveta. Uskoro ih čeka Evropsko prvenstvo koje zajedno organizuju Srbija i Italija. Medalja nije samo san već realnost. Juniorska vaterpolo reprezentacija osvojila je u Volosu (Grčka) titulu prvaka sveta pobedivši u finalu Španiju sa 9-6. Posle iste titule osvojene 1989. pod imenom Jugoslavija i 2003. i 2005. kao Srbija i Crna Gora, evo i prve titule za Srbiju. Rukometaši Partizana ušli su u Ligu šampiona pobedivši AEK (26-25) i Porto (33-26) i sada ga čekaju dueli sa evropskim velikanima kakvi su Kil, Monpelje, Kopenhagen, Ademar i PIK Seged. Rukometašice Zaječara prošle su prvi krug kvalifikacija za Ligu šampiona i 17/18. septembra čekao ih je poslednji filter. Na svetskom prvenstvu veslača na Bledu naš dvojac bez kormilara Nikola Stojić-Jovan Popović i četverac bez kormilara Miloš Vasić, Radoje Đerić, Miljan Vuković i Goran Jagar ostvarili su olimpijske norme. Na svetskom prvenstvu u atletici u Južnoj Koreji mladi desetobojac Mihail Dudaš bio je 6. sa novim državnim rekordom i rezultatima u svih 10 disciplina koji su bili ili lični rekord ili rekord sezone. Pred tim momkom je sjajna budućnost. Dragana Tomašević je bila 7. u bacanju diska (62,48m), Biljana Topić 10. u troskoku (14,03 m), Asmir Kolašinac 11. u bacanju kugle (19,84), Emir Bekrić je stao u polufinalu na 400 m. sa preponama, ali je prethodno na Univerzijadi u Senženu postavio državni rekord sa 49,55. Prethodni je još od 1988. sa 49,57 držao Branislav Karaulić. Košarkaši i vaterpolisti bili su prvi na Univerzijadi u Kini. Sigurno ima još... Neoboriv dokaz da za uspehe u sportu nisu ključni idealni uslovi, sportski centri, dvorane, stadioni... Čini se, da su u našem slučaju presudni talenat, ambicioznost takmičara (ponekad i roditelja), stručnost trenera, tradicija... Možda zvuči grubo, ali istina ume da boli: sport nam je, generalno gledano, bolji od države. U njemu nema ni vlade ni opozicije, ni stranačkih interesa, upravnih odbora, direktorskih mesta u javnim preduzećima... Dok su političarima puna usta Srbije, sportistima je ona na srcu, u dresu koji nose. NJihova poruka glasi: „Ako nas ne želite ovde, moraćete da nas pobedite“. A to ne ide baš lako...