Poslednji šut

Dobro, poraz košarkaša od Francuza svakako je bolan, posebno zbog načina na koji je doživljen - promašajem „zicera“ (košarkaški termin za „siguran koš“) u poslednjem napadu za pobedu - ali nema razloga za pesimizam i paniku. Iz činjenice da smo 45 minuta igrali „egal“ sa timom čija petorka i poneka rezerva dolaze iz NBA i pri tom imali napad za pobedu, pokazuje da Srbija ima tim sposoban da, u najmanju ruku, ravnopravno igra sa svakim. Od srede smo u Viljnusu (Litvanija, Španija, Turska), od 13. septembra, nadamo se, idemo i u Kaunaus gde se turnir igra od četvrtfinala. Prvih pet utakmica (4 pobede, 1 poraz) pokazalo je da imamo dobar tim, mada će za vrhunski rezultat (finale) morati da igra još bolje. Najjači kvalitet je timski duh, ali za vrhunski rezultat biće potrebno da u jednom meču istovremeno zablistaju bar tri igrača a ostali odigraju na standardnom nivou. Naš problem dosad je bio što su se uloge lidera menjale od meča do meča. Jednom je to bio Mačvan, drugi put Savanović, treći put Krstić, četvrti Kešelj, peti Teodosić... Dobro je što je klupa „duga“, što Dušan Ivković ima alternative na svim pozicijama, ali za pobede u drugoj fazi biće neophodno nešto više od inspiracije jednog ili dvojice igrača. Šta je bilo bilo je, čekaju su nas domaćin Litvanija, evropski prvak Španija i stari dužnik Turska. Računica za prolaz u četvrtfinale kaže da su potrebne bar dve pobede. Ako smo protiv Turske favoriti a Španija ima tu ulogu protiv nas, ispada da je presudan (bio) prvi duel druge faze sa domaćinom Litvanijom. Ako bismo se dokopali četvrtfinala, šansa za polufinale bila bi realna jer nijedan rival iz druge grupe (Makedonija, Rusija, Slovenija, Grčka i pogotovu Gruzija i Finska) neće biti favorit protiv nas. Ako bi se ova pretpostavka ostvarila, Srbija bi plasmanom u polufinale ostvarila prvi cilj, obezbedila bi - u najmanju ruku - učešće na kvalifikacionom turniru za Olimpijadu u Londonu i igrala za finale, odnosno direktan plasman u London. Čini se da će mnogo teže biti stići do četvrtfinala nego kasnije do polufinala, ali to se uglavnom znalo još od žreba koji je za drugu fazu sastavio glavne favorite za medalju. Iz A i B grupe u drugu fazu ušle su ekipe koje su bile favoriti na papiru, Španija i Srbija sa 1-1, umesto sa „planiranih“ 2-0, ali je zato u drugim grupama bilo više od iznenađenja. Ako je neko bio dalekovid i predvideo da će Makedonija biti lider grupe C (4-1), da će pobediti Grčku, Hrvatsku, Finsku i Bosnu i Hercegovinu, taj vidovnjak danas bi zaradio lepe pare. Još bogatiji bio bi kladioničar koji bi stavio neku paru da će Finska proći u drugi krug! Finci su uhvatili poslednji voz i stigli na EP posle dodatnog kvalifikacionog turnira (zajedno sa Portugalom a na račun Mađarske) a onda ostvarili dve pobede na EP posle više od 40 godina! Kući idu Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Najveće razočaranje su Crnogorci, od tima sa Pekovićem, Dašićem, Dragićevićem, Kukom, Jeretinom i ostalima očekivalo se više. U grupi D Rusija i Slovenija su opravdale ulogu favorita, ali je na treće mesto pomalo neočekivano uskočila Gruzija.