Kulturom protiv krize

Šarmantna sagovornica koja ume da odstupi od apstraktnih rezonovanja karakterističnih za visoku diplomatiju, Kipranka Andrula Vasiliju ostavlja utisak nekoga kome je zaista stalo do kulture Srbije. No, svaki ozbiljan političar ostaviće takav dojam. Ono što je, međutim, nesumnjivo jeste da je komesarka Vasiliju među najzaslužnijima za smeli predlog da se u “eri krize” evropski budžet za kulturu poveća za skoro 40 procenata. Vasiliju je takođe u prvim redovima boraca protiv sečenja obrazovnih i kulturnih budžeta država članica EU. Vasiliju za “NIN” govori o tome kakve planove za kulturu Srbije ima Evropska unija i šta bi moglo da potekne iz prošlonedeljnog samita šefova zemalja jugoistočne Evrope održanog u Viminacijumu. Kako je prošao sastanak u Viminacijumu? Bilo mi je veoma zanimljivo u Viminacijumu jer sam prvi put učestvovala u vašem regionalnom samitu i zadovoljna sam jer sam još jednom mogla da se uverim kako svi možemo da sarađujemo kroz kulturu. Takav dijalog može približiti i šefove država i balkanske narode, a veoma je značajno da je učestvovala i Evropska unija. Mislim da je kultura savršen posrednik političkog dijaloga. Znate, kultura u sebi sadrži mnogo politike, ali daleko suptilnije, rekla bih. Nekada svoju političku agendu možete sprovesti uspešnije putem kulture nego bilo kojim drugim. Da li su u Viminacijumu sačinjeni neki konkretni, kratkoročni planovi? Ne mogu da kažem konkretno, jer nismo izričito govorili o projektima. Imamo, međutim, na umu nekolicinu, poput festivala, omladinskih orkestara, zajedničkih izložbi i razmena umetnika. Već imamo takve projekte u EU i dobro je organizovati ih i na Balkanu, tim pre što u ovoj oblasti ima više sličnosti između balkanskih država nego između država članica EU. Kod nas imate sever, jug, istok, zapad, a kod vas homogenost. Uzmimo, na primer, muziku. U Viminacijumu nam je jedan bend svirao muziku celog regiona i sličnosti hrvatske, srpske, crnogorske muzike odmah su upadljive. Zato bi moralo biti čak i lakše organizovati multinacionalne projekte ovde nego u Evropskoj uniji. Već sam razgovarala sa vašim ministrom kulture o mogućnosti osnivanja omladinskog balkanskog orkestra. Sličan su, na primer, napravili Poljska i njeni istočni susedi, a ja sam predložila svojim sunarodnicima da organizujemo mediteranski. Takve stvari spajaju mlade. Kako je raspoređen novac koji Evropska unija izdvaja za kulturu? Evropska unija ima budžet za kulturu, zatim budžet za medije koji uključuje i filmsku industriju i naposletku velike sume novca u fondovima za regionalni kulturni razvoj. Ove potonje dostupne su mnogim zemljama koje žele da razvijaju infrastrukturu – muzeje, koncertne sale, kao i ljudski kapital. Sadašnji plan finansiranja ističe 2013. godine i upravo razgovaramo o novom. Mada je veoma teško složiti se u pogledu povećanih izdataka za kulturu u vremenima krize, mogu sa zadovoljstvom reći da smo predložili povećanje od 37 procenata za kulturu, medije, kreativne industrije uopšte. Naš predlog ići će Evropskom parlamentu i Evropskom savetu na usvajanje i nadam se da će se parlamentarci sa njim složiti. Kultura podstiče saradnju mladih, ali takođe stvara poslove i pomaže razvoj zemlje. Taj aspekt kulture često se zaboravlja. Nažalost, mnoge zemlje Evropske unije već su rezale svoje budžete za kulturu. Neke zemlje, dakle, smanjuju svoje budžete za kulturu ali trudimo se da ih ohrabrimo da to ne rade, i zarad kulture, ali – kao što smo već rekli – i iz ekonomskih razloga. Da li Srbija dovoljno koristi obrazovne i kulturne programe Evropske unije koji su joj dostupni, poput projekta Tempus? Program Tempus namenjen je modernizaciji univerziteta i otvoren je i zemljama koje još nemaju status kandidata. Srbija je u ovom programu bila veoma aktivna i Evropska unija je izdvojila oko 46 miliona evra u prethodne tri godine. Erazmus mundus, pak, univerzitetima otvara mogućnost da stvaraju zajedničke programe, i omogućuje studentima da uče na više univerziteta. Kada Srbija stekne status kandidata, Tempus će biti gotov i otvoriće se Erazmus. Značaj njegovih programa za razvoj veština i sposobnosti mladih ogroman je. Srbija takođe učestvuje u programu Marija Kiri, koji je namenjen mladim istraživačima, i to čini veoma uspešno, rekla bih. U prethodne dve ili tri godine za vaše mlade istraživače izdvojili smo oko pet miliona evra. Mladi u akciji je još jedan veoma popularan program. On otvara puteve zajedničkim projektima omladine Srbije i drugih zemalja, kao i razmeni volontera. U samo jednoj godini 550 vaših mladih učestvovalo je u ovom programu, što govori o njegovoj popularnosti. Postoji i jedan obrazovni program čije bih postojanje želela da naglasim a to je program Žan Mone, koji je namenjen profesorima evropskih studija, politike i ekonomije. On pruža mogućnost zainteresovanim profesorima da organizuju takozvane centre izvrsnosti Žana Monea na kojima bi predavali studentima o funkcionisanju Evropske unije. Pokušavam da podstaknem i Srbiju i vašeg ministra obrazovanja da na ovaj program obrate više pažnje, što do sada nije učinjeno, verovatno zato što program nije dovoljno poznat. Profesori koji u njemu učestvuju imaju mogućnost da upoznaju kolege iz celog sveta, pa je pomenuti program dobar i za njih. Srbija već umnogome učestvuje i u našim kulturnim programima. Primera radi, zajedno se bavimo književnim prevodima. Do sada smo šest knjiga srpskih pisaca preveli na jezike Evropske unije, a 89 knjiga je prevedeno na srpski. Mladim filmskim autorima već su dostupni kursevi u Evropskoj uniji u okviru Medija mundus programa. Ove godine, takođe, jedan srpski pisac biće izabran i dobiće našu literarnu nagradu i učestvovati na gala-ceremoniji u Briselu. Razume se da će njegova – ili njena – dela biti prevedena, i da će tako moći da ih pročita cela Evropa. Može li se Srbija nadati većoj pomoći Evropske unije njenom obrazovanju i kulturi kada postane kandidat za prijem? Naravno, situacija će se promeniti nabolje čim steknete status kandidata. Moći ćete potpunije da učestvujete u našim. Ne u svima, jer ćete prvo morati da uspostavite Nacionalnu agenciju koja će upravljati ovim sredstvima, a to nije jednostavan proces. Verujte mi, države članice suočavaju se sa problemima kada upravljaju ovim fondovima jer je potreban veoma strog finansijski menadžment, kontrola finansija, i dešavalo se već da moramo da suspendujemo programe jer neke članice za to nisu bile sposobne. No, mogućnosti će biti velike. Primera radi, u filmskoj industriji Srbija već ima poznate autore poput Emira Kusturice, ali pomaljaju se i mladi talenti. Kada Srbija stekne status kandidata, njima će biti dostupne pozajmice, pomoć u razvoju i distribuciji filma širom Evrope, pa i van nje. Imamo na umu i godišnji sastanak na polju kulturu i omladine za ceo Balkan. Želimo da tamo Srbija bude veoma aktivna. Kada dobijete status kandidata pozvaćemo vas da učestvujete u ekspertskom dijalogu država članica, jer će to biti veoma korisno da vidite i usvojite dobru praksu država EU i to će vam pomoći da postepeno popravite svoj obrazovni sistem i prođete kroz teškoće kroz koje smo prolazili i mi. Naglasiću, kroz njih smo svi prošli. Da li Evropska unija ima planove za zaštitu srpske kulturne baštine na Kosovu? Postoje li neki konkretni projekti? Imamo združeni projekt sa Savetom Evrope čija je izričita svrha zaštita, restauracija i podrška srpskim pravoslavnim spomenicima na Kosovu. To nam je od izuzetnog značaja, jer ti su spomenici deo kulturnog, verskog nasleđa cele Evrope. U budućnosti će biti još više prilika da ponudimo svu potrebnu pomoć. Deklaracija iz Viminacijuma Predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Bugarske, te član predsedništva BiH Bakir Izetbegović, samit u Viminacijumu završili su potpisujući deklaraciju kojom “prepoznaju suštinsku ulogu umetnosti u životu i razvoju pojedinca i društva”. Oni obećavaju da će “poštovati i pomagati umetnicima u njihovoj slobodi stvaranja i izražavanja” i zalažu se za “razvoj potrebnih institucija i umetničkih prostora”, kao i za “omogućavanje i podržavanje zajedničkih projekata u polju savremene umetnosti”. Mada ove visokoparne apstraktnosti same po sebi ne obavezuju ni na šta, Andrula Vasiliju ohrabruje i uverava da se iza njih kriju ozbiljne ideje.