Niko ne popušta

Možda to – naziv školskog predmeta u Crnoj Gori - za nekoga i izgleda kao načelno pitanje jezika i kulture, odbrana interesa srpskih prava u toj zemlji, ali suštinski ono otvara pitanje da li Crna Gora može dobiti datum pregovara sa Evropskom unijom ili ulazi u novu političku krizu i ide prema vanrednim izborima. Napetost koja vlada u Crnoj Gori i sukobi na liniji prosrpske opozicije i vlasti odigravaju se u danima koji su usledili nakon nimalo evropskih incidenata koji su se odvijali tik pred očima agenata crnogorske tajne službe. Dva, od ukupno tri zapaljena automobila tiražnog antivladinog dnevnika „Vijesti“, buktala su u ulici preko puta sedišta crnogorske Agencije za nacionalnu bezbednost, a počinioci ni danas, tri meseca od poslednjeg napada, nisu pronađeni. I dok crnogorska policija hapsi tri saobraćajna policajca za sitno mito, korupcija na vrhu ostaje nedodirnuta. Kako za NIN kaže Jelko Kacin, potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa jugoistočnom Evropom, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala stići će kao finalni uslov za EU, ali to nije presudno u ovom momentu, kada se odlučuje o datumu pregovora sa Unijom. Ono što zabrinjava Brisel je što Crna Gora ne može tako jednostavno da dođe do kompromisa i usvajanja izbornog zakona, što je neophodan uslov za dobijanje datuma pregovora. Uslovljavanjem glasanja za ovaj izborni zakon, i obezbeđivanje dvotrećinske većine u parlamentu, opozicioni blok zahteva da se srpski jezik vrati u obrazovni sistem Crne Gore. Vraćanje srpskog jezika u obrazovanje podrazumeva i dogovor o nazivu nastavnog predmeta koji se poslednjih godina zvao maternji. Od tog imena opozicija ne odustaje već četiri godine i to nije iznenađenje za vlasti u Podgorici. Konstantnim neuspesima u postizanju dogovora o Zakonu o opštem obrazovanju, a samim tim i izbornom zakonu, vlasti i opozicija Crne Gore, prema oceni Kacina, iskazuju nespremnost na kompromis, u meri koju je iskazao Beograd u dogovorima sa Prištinom oko carinskog pečata. Kacin kaže da je sasvim jasno da Zakon o opštem obrazovanju nije uslov za sticanje datuma o pregovorima, ali da to jeste crnogorski unutrašnji politički preduslov da taj izborni zakon bude usvojen. Taj zakon samo je korišćen kao instrument pritiska ili ucenjivanja Vlade. Mihajlo Jovović, glavni urednik podgoričkih „Vijesti“, nije siguran je li to posledica uticaja Beograda na crnogorsku opoziciju, kako ne bi Crna Gora odmakla dva koraka dalje od Srbije u približavanju EU, ili je to stvar nesposobnosti vlasti i opozicije generalno. U svakom slučaju, za Jovovića to je gusta dimna zavesa iza koje su slabije uočljivi izostanak borbe protiv organizovanog kriminala kao i mera za suzbijanje posledica ekonomske krize. Za ovakav ambijent Jovović smatra odgovornim pre svih Mila Đukanovića, koji iako je otišao sa državnih funkcija i dalje vlada iz senke, kao aktuelni predsednik najuticajnije vladajuće partije DPS. Jovović ne upire direktno prst u Đukanovića i kada govori o napadima na njegov list, ali kaže da je simptomatično da su se dva, od tri napada na ovaj dnevnik, odigrala neposredno nakon oglašavanja bivšeg premijera protiv nevladinog sektora i kritika upućenih nezavisnim medijima, koje predvode „Vijesti“. Dok se vode iscrpljujući pregovori oko imena nastavnog predmeta, policija ne radi ništa da pronađe odgovorne za ijedan napad na novinare, uključujući i ubistvo glavnog urednika lista „Dan“: Istrage ne mrdaju s mesta. „Što se tiče napada na „Vijesti“, to definitivno jeste pritisak na nas da pišemo drugačije. To jeste zbog našeg pisanja a ne što se nekome ne dopada boja našeg loga“, kaže Jovović. U Crnoj Gori smatra se da skoro svako nerešeno ubistvo ili napad ima neke veze sa vlastima. I da u okolnostima u kojima Đukanović, iako nije više premijer, vuče sve konce iz pozadine. Opozicija, s druge strane, jasno prosrpska, smatraju njeni protivnici, teško da ima neki drugi program na kojem bi mogla da ubira glasove. Rašireno je mišljenje da svi oni, vlast i opozicija, igraju istu igru koja odgovara i jednima i drugima, jer se pomoću njih bore za glasove klasno drastično podeljenog stanovništva na deset odsto ultrabogatih, i isto toliko najsiromašnijih, dok preostali žive sa oko 470 evra prosečne plate. U lingvističku bitku, koju prosrpske partije vide kao borbu za opstanak srpskog identiteta u zemlji u kojoj Srbi čine jednu trećinu stanovnika, u poigravanju sa Vukovim rečima „piši kao što govoriš“ i uvođenjem dva nova slova, brisanjem Bukvara sa spiska neophodnih knjiga za prvake, ovog puta nije se umešala Srpska pravoslavna crkva. Čak je na predlog opozicione partije da predvodi bojkot nastave, SPC odgovorila negativno. Navodno je vladika Amfilohije viđen sa ministrom spoljnih poslova u poznatom kafiću u Podgorici, mestu okupljanja bivšeg premijera, aktuelnih ministara i mnogih biznismena. „Na to mesto Amfilohije nije stigao na konju, parkirao je džip u blizini“, kunu se neki Podgoričani, kojima nije baš potpuno jasno koja su slova u opticaju, koji naziv predmeta ko predlaže i kako im u tome može pomoći Evropska unija, ili oni njoj. Sve je u stvari počelo kada je Srpski nacionalni savet zatražio od crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića da zaštiti Ustavom i zakonima garantovana prava srpskog naroda u Crnoj Gori - školovanje na srpskom jeziku, adekvatnu zastupljenost Srba u državnoj administraciji i punu zaštitu imena, imovine i dostojanstva Srpske pravoslavne crkve u republici. Parlament je tek u prošli petak, nakon četiri godine priprema, usvojio izmene Zakona o opštem obrazovanju, kojima je predviđeno da se nastava u školama, pored obaveznog crnogorskog, izvodi i na srpskom jeziku. Bio je to prvi korak ka uspostavljanju ravnopravnosti crnogorskog i srpskog jezika u obrazovnom sistemu. Ali, nedovoljan da zadovolji zahteve opozicije. I vlasti su to znale. Ipak, njihov predlog se kretao od imena crnogorski / maternji jezik do crnogorsko / srpski, bosansko, hrvatski jezik. U ponedeljak uveče sam predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da je za Crnu Goru trenutno najvažnije da nastavi sa evropskim integracijama. „Ako je dogovor uslov usvajanja izbornog zakona, a jeste, ako je izborni zakon uslov početka pregovora, a jeste, ako su za evropske integracije vezane i evroatlantske, a jesu, onda mislim da se iz tog vrednosnog sistema podrazumeva i ono što je moja želja, a to je da se postigne dogovor i da se usvoji izborni zakon”, naveo je Vujanović. Usledio je sastanak vrha DPS-a. U sat iza ponoći dogovor je bio da se ne prihvati predlog opozicije. Najčvršći u tom stavu bio je Milo Đukanović. A potom su usledile optužbe da zahtevi opozicije u stvari predstavljaju mehanizam kojim opozicija želi da zaustavi kretanje Crne Gore ka EU, po diktatu Beograda. Crba manje za tri odsto Prema zvaničnoj statistici, od ukupno 620.029 stanovnika njih 44,98 odsto su Crnogorci, a 28,73 odsto Srbi. Srpskim jezikom govori 42,88 odsto crnogorskih građana, a crnogorskim 36,97 odsto. U odnosu na popis iz 2003. godine, broj Crnogoraca se povećao za oko dva odsto, dok se broj Srba smanjio za nešto više od tri procenta. Građana koji govore crnogorskim jezikom, u odnosu na 2003. godinu, sada je više za oko 14 odsto, dok se broj onih kojima je maternji jezik srpski smanjio za oko 20 odsto. Cporan i bukvar Najpopularnija đačka knjiga Bukvar zamenjena je sa dve druge knjige „Čigra slova i glasova” - crnogorski jezik za prvi razred osnove škole i „Kako to može” - književnost za prvi razred osnovne škole. U udžbenicima crnogorskog jezika korišćenje dva nova slova koja se izgovaraju „žj” i „šj” biće pravilno i u književnom jeziku, a slovo đ imaće veću primenu u pisanom jeziku. Učenicima je omogućeno da koriste i jotovanu i nejotovanu varijantu jezika, učiće da je pravilno i „đe” i „gdje”, „šjutra” i „sjutra”...