Septembarska neuroza

Ovog vikenda sam u subotu već bila preumorna od petka koji je sa sobom doneo dve žurke koje su obeležile kraj leta, početak gradske neuroze i gužve u saobraćaju. Slavlje, veselje! Jedna se odvijala u KC Gradu, druga u disko baru Mladost, što će reći sto koraka je delilo ove dve zabave, pa se publika šetkala levo-desno, tamo ispod Brankovog mosta uz vozove, tramvaje i kamione koji prolaze da obogate sliku noćnog haosa. Žurka u KC Gradu bila je prepuna i znojava, sa di-džej legendama Brkom, Vladom Janjićem i Božom Podunavcem. Kako sam većinu večeri stajala na ovoj drugoj destinaciji, slušala sam izveštaje posredno. Jedan od di-džejeva je već u prvih pet minuta svog seta došao u situaciju da drži za vrat nekog pijanog iz publike koji mu je skakao za vrat popevši se samoinicijativno na binu. „Brojim do pet i bacam te kroz prozor.“ Lep odnos publike prema di-džeju, pa samim tim u obrnuto. Idemo, Srbija, bato! Samo napeto! Stajala sam u baru Mladost čiji je kapacitet taman toliki da mogu da stanu svi moji klabing prijatelji i poznanici. I da se među njima povežu nevidljive linije dugogodišnjih odnosa i ličnih istorija koje ih toliko stežu da više niko ne može ni da se zabavi kao čovek. Barem ne u sopstvenom gradu. Mladić A dolazi sa devojkama X i Y, gleda netremice u tri devojke sa kojima je nekada u životu bio u vezi, svaka od njih ima novog momka ili partnera za izlazak, koji su vrlo verovatno baš imali nešto sa devojkama XYZ. Mladić B stoji sa svojom devojkom i njenim bivšim dugogodišnjim dečkom, svi se smeškaju, a devojka se u mislima moli da mladić C, njena poslednja propala ljubavna investicija, ne pređe sa jedne žurke na drugu. NJen dečko ima iste misli u vezi sa mladićem D koji mu je bio najbolji drug sve dok nije smuvao njegovu nikad neprežaljenu ljubav. Devojka A stoji sa svojim novim dečkom, napeto, jer nisu još svi saznali da je odlučila da ipak ne bude lezbijka. Došla je u društvu svoje prijateljice koja je već imala aferu sa istim tipom. Nijedna ne zna za ovu drugu. Devojka B je sa dečkom koji upravo u ćošku ćaska sa tipom koji je smrtno zaljubljen u nju, a pored njih stoji još jedan udvarač koji ih sve fiksira pogledom. On je u društvo svoje devojke. I sve tako. Čas se volimo, čas se ne volimo. Žulja ego, žuljaju izbledele strasti i protraćene emocije, sve smo to progutali i nismo svarili, pa tako naduveni krenuli u provod. Dan kasnije svi će pričati kako je čarobno bilo i za sedam dana ponoviće vikend rutinu vežbanja provincijske napetosti. Oni nesvrstani, novi u društvu, mladi ili dovoljno pijani da sve zaborave, ipak se bolje zezaju. Živeti van zamišljenih granica težak je zadatak, ha?