Predlog za upoznavanje

Čini mi se“, piše mi čitalac Milan Trbojević, „da se niste mnogo bavili jednom oblašću koja danas po jezičkim grozotama prednjači, a to su reklame. Većina današnjih reklama je prosto odvratna, kao da se autori trude da slušaoce i gledaoce što više iznerviraju pa da na taj način skrenu pažnju na svoj proizvod. U reklami za pivo, pored niza drugih besmislica koje nisam zapamtio, kažu: ’za težak rad pripada težak odmor’. Za brijanje, savetuju vam da upotrebite ’NIVEA for men, sa unapređenom formulacijom’!! Šta li tu, pitam se, znači ’unapređen’ a šta ’formulacija’?“ Ne znači očigledno ništa, ali je jasno kako je nastalo: bukvalnim prevođenjem engleskog izraza advanced formula (što u „advertajzerskom“ žargonu znači poboljšan ili usavršen hemijski sastav). Pismo se dalje nastavlja: “Pre nekoliko godina po celom Beogradu rasuli su se bilbordi na kojima je reklamiran, ne znam više ni sam da li televizor ili neki drugi proizvod, ali je pisalo: ’uoštrite vaš pogled na svet’. U pitanju je bila jedna poznata agencija. Napisao sam im da se na srpskom pravilno kaže ’uoštrite svoj pogled na svet’. Nisam ni očekivao, ali dobih pismeni odgovor. Napisaše da su konsultovali jezičke stručnjake i da su oni potvrdili moje mišljenje, ali su rekli da može i ovako kako je napisano!“ Zaista, gramatike kažu da prisvojna zamenica glasi svoj kada se odnosi na subjekt rečenice (u ovom slučaju „vi“). Izvesni izuzeci su ipak dozvoljeni kad je u pitanju pluralni subjekt, jer ja sam samo ja, ti si samo ti, ali „nas“ i „vas“ može biti više ili manje. Ako se ja, recimo, s komšijom Perom vratim sa utakmice, pa kažem „Navijali smo za naše“, onda smo subjekt ja i Pera, ali „naši“ ne znači samo „moji i Perini“, nego se odnosi na sve navijače dotičnog kluba ili reprezentacije. Tome treba dodati i „emocionalnost“ odnosno „potrebu posebnog naglašavanja pripadanja određenom licu“, o čemu govori Mihailo Stevanović u svojoj gramatici. Zamislite dete koje kaže „Ja mog tatu volim najviše na svetu“. Zahtevati od njega da kaže „svog tatu“ bila bi čista gramatička pedanterija, jer „moj tata“ je za dete jedinstven pojam. U trećem licu te emocionalne pripadnosti nema, jer ono je podjednako tuđe i meni i mom sagovorniku, i zato dolazi u obzir samo „Oni su navijali za svoje“ (ne „za njihove“), „Ona voli svog tatu“ (ne „njenog tatu“ – osim ako je reč o nekoj devoj(či)ci koja voli tatu druge devojčice). Da i ja dam svoj doprinos temi reklama, evo jednog plakata koji sam juče video u autobusu. Potpisuje ga organizacija koja se zove upoznavanje.net. Tu piše: „Nemaš s’ kim da se dopisuješ, pošalji SMS na broj 1021 i dopisivanje počinje!“ Bio sam u iskušenju da im napišem: „Drago Upoznavanje! Što se ne biste malo upoznali sa srpskim pravopisom? Predlog s se ne piše s apostrofom, jer nije skraćen od sa. S je osnovni oblik, a sa je njegovo produženje, u kome je dodat vokal da bi se omogućio izgovor spojeva kao što su sa mnom, sa ženom, sa stvarima i slično. Isto važi i za predlog k (duži oblik ka) i za rečcu nek (duži oblik neka): svi se oni pišu bez apostrofa. Uzgred, bilo bi bolje da ste posle reči ’dopisuješ’ stavili upitnik, a onda počeli novu rečenicu.“ Predugačko za SMS, kažete? Izvinjavam se, ali ja ne umem da šaljem SMS poruke, niti sam ijednu u životu poslao.